Pripreme za najradosniji praznik: Paljenje badnjaka i porodično okupljanje na Badnje veče

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Badnje veče, pripremajući se za proslavu najradosnijeg pravoslavnog praznika Božića – rođenja Isusa Hrista.

Uz svaki verski praznik idu i brojni običaji, a neki od njih su preneti još iz paganskog perioda, dok su drugi vremenom nastajali.

Ono što se kod nas zadržalo je da se Badnje veče, koje se obeležava 6. januara slavi tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom večernjom trpezom, a sveštenstvo crkve služi večernje bogosluženje sa osveštanjem i paljenjem badnjaka u crkvenoj porti.

Prema izvornom običaju, badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića, kada se objavljuje radost Hristovog rođenja. Badnjak je po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Sin Božji.

Dogorevanje badnjaka simbol je rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u novorođenog Hrista. Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva, pa se smatra da se ljudi okupljeni oko badnjaka zagrevaju ljubavlju i slogom, a njegovu svetlost unose u mrak neznanja i praznoverja.

Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima, pored badnjaka, unosi u kuću pečenicu i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, i obično je dvojica nose između sebe. Jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: “Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!”

Domaćica i ženska deca posipaju pečenicu i domaćina zoblju i pšenicom, odgovarajući: “Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!”

Slama, simbol rođenja

Simbol Hristovog rođenja je slama, pošto se veruje da je Isus rođen u štali na slami. Iz tog razloga, narod je uveo običaj da uoči Božića u svoj dom unosi slamu.

Domaćin ili neki drugi odrasli muškarac unosi u kuću veliki naramak slame, a tom prilikom domaćica govori i postupa kao kad se unose badnjak i pečenica. Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže. Slama simbolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.

Večera uoči Božića

Iako se na Badnje veče obično unosi pečenica u kuću, ona se ne jede do Božića. U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik, kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze.

Prema nešto starijim običajima, neposredno pre praznične večere, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar “Roždestvo tvoje…”, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu.

Iako se ovaj običaj danas retko može videti, gotovo svaka srpska porodica poštuje običaj posne večere, kada se mahom pripremaju prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela, dok se za dezert najčešće  poslužuje sušeno voće – šljive, breskve, urme i smokve.

Brojni građani ove dane pamte i po tome što je, pored odlaska na bogosluženje, na televiziji moguće naći prenos bdenja svih pravoslavnih zemalja koje, po julijanskom kalendaru, tačno u ponoć dočekuju Božić.

Ko slavi Božić 7. januara?

– Srbi

– Rusi

– Belorusi

– Ukrajinci

– Makedonci

– Gruzini

– Moldavci

– Jerusalimska pravoslavna crkva

– Koptska pravoslavna crkva

– Etiopska pravoslavna tehavedo crkva

– Eritrejska pravoslavna tehavedo crkva

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi