Odlučne da neće da trpe: Sve mlađe žene prijavljuju nasilje, septembar je mesec kada ono eskalira

Optužbe, uvrede, ponižavanje, onda prvi šamar, pa prvi udarac, prve ozbiljne batine, pa izvinjenje i molba za oproštaj, ponovo batine. Policija, hapšenje, dečji plač…

Samo tokom prošle godine u Srbiji su podnete 10.063 krivične prijave za dela protiv braka i porodice, a od tog broja je čak 7.308 za nasilje u porodici.

Najčešće žrtve nasilja u porodici su žene, deca i stare osobe. Tokom pandemije koronavirusa iz celog sveta stižu vesti da je nasilje u porodici u porastu tokom karantina. Vesna Stanojević, korodinatorka Sigurne kuće kaže da broj poziva koji je njima upućen u prvoj polovini godine nije značajnije veći nego što je bio ranijih godina.

-Tokom vanrednog stanja uvedenog zbog korone nije bio drastično povećan broj poziva za nasilje u porodici. Kao i svake godine taj broj skače u septembru, kada se ljudi vrate s odmora, suoče sa problemima, ove godine i gubitkom posla. Ipak, iako smo i ove godine zabeležili taj porast poziva, ta brojka nije zabrinjavajuća niti ukazuje na eskalaciju nasilja, govori za 24sedam Vesna Stanojević.

Ona navodi da se u Srbiji više nego bilo gde drugde, pogotovo u regionu, o nasilju u porodici više govori i pridaje značaj.

-Donose se zakoni, ljudi sve više imaju svest o tome, da je to kažnjivo i da nije prihvatljivo. U mnogim zemljama, pa i oko nas, se ta tema zanemaruje, mnogi i dalje smatraju da je prebiti ženu bračni problem, a ne nedopustivo ponašanje koje treba da bude sankcionisano. Mnogi i dalje veruju da je žena za sve kriva. Mi smo u Srbiji postigli do sada da podignemo svest ljudi o tome, navodi koordinatorka Sigurne kuće.

Kako navodi za 24sedam u poslednje vreme se u Sigurnim kućama pojavljuje sve više mlađih žena što govori u prilog činjenici da žene sve manje trpe nasilje, da se ranije nego pre odlučuju da to prijave i napuste takvu zajednicu.

-Na to da donesu odluku da ne trpe nasilje i da napuste nasilnika utiče i činjenica da dobijaju pomoć i podršku pri osamostaljivanju. I sama naznaka da će dobiti posao, da će imati krov nad glavom znači da će moći da vode računa o sebi i deci. Nasilje je svakako prisutnije u porodicama sa decom, jer su takve porodice i najbrojnije, ali ima ga čak i gde nema dece, napominje Vesna Stanojević.

Ako je porediti podatke iz Srbije i okolnih zemalja, reklo bi se da je taj broj u Srbiji znatno veći. Vesna Stanojević objašnjava da u Srbiji nema nasilja u porodici više nego u ostalim balkanskim zemljama, samo da se tamo pridaje manji značaj, pa je i broj prijavljenih slučajeva manji.

Samo prošle godine za nasilje u porodici kod nas je osuđeno 2.627 optuženih, dok je za nedavanje izdržavanja osuđeno njih 1.395.

Broj podnetih krivičnih prijava za dela protiv porodice

godina-broj prijava-broj optuženih

2015-7.891-4.019

2016-10.190-4.230

2017-10.561-4.937

2018-10.729-5.216

2019-10.063-4.666

(izvor: stat.gov.rs)

Prema podacima dostavljenim 24sedam, tokom 2019. godine na području Federacije Bosne i Hercegovine evidentirano je 956 prijavljenih krivičnih dela “Nasilje u porodici“ iz člana 222. Krivičnog zakona Federacije Bosne i Hercegovine. Za ovo delo je prijavljeno 957 lica, od kojih je 515 lica lišeno slobode.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske primilo je prošle godine 1.177 prijava u vezi sa nasiljem u porodici, od kojih je 465 krivičnih dela i 712 prekršaja. Nasilje u porodici su počinila 1.223 lica, nad 1.438 žrtava, navode za 24sedam. Prema učiniocima nasilja u porodici podneto je 585 izveštaja nadležnim tužilaštvima, 515 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 50 prekršajnih naloga zbog počinjenih prekršaja.

U Hrvatskoj su, prema dostavljenim podacima, 2019. godine evidentirana 1.134 krivična dela nasilja u porodici (čl. 179A Krivičnog zakona) i 8.346 prekršaja iz Zakona o zaštiti od nasilja u porodici.

-Stopa krivičnih dela iz domena kriminaliteta na štetu mladih i porodice i zaštite ličnih sloboda je u porastu, što je posledica prodora u tamnu brojku kriminaliteta svih oblika nasilja, čime smo uspeli da prekinemo ćutanje i strah građana da prijave nasilje. Pritom, u saradnji s ostalim nadležnim službama, sprovedeni su brojni preventvni projekti širom Hrvatske radi promovisanja nulte stope tolerancije na nasilje. Broj prijava krivičnih dela rezultat je i obuke policije, čime se i počiniocima i žrtvama šalje jasna poruka o stavu države prema nasilju u porodici.
Ohrabrujemo žrtve, kao i građane koji imaju saznanja o nasilju, da svoja saznanja prijave policiji, poručuju iz hrvatskog ministarstva unutrašnjih poslova.

Slovenačka policija je prošle godine, navode za 24sedam, podnela 1.333 krivičnih prijava za nasilje u porodici.

U Severnoj Makedoniji lane je registrovano 989 krivičnih dela iz ove oblasti, a podneto je 1.013 prijava od kojih 91,9 odsto protiv muškaraca.

-Najveći broj ovih krivičnih dela je za nasilje sa telesnom povredom, a sledi ugrožavanje bezbednosti. Izvršeno je i pet ubistava i to dva u Skoplju i Štipu i jedno u Bitolju. Najčešće žrtve su žene, čak 79,8 odsto, a od tog broja 40,5 odsto su supruge, 21,6 odsto roditelji i u 7,1 odsto žrtve su deca. Većina ili 74,9 odsto dela počinjena je upotrebom fizičke sile ili pretnje, zatim hladnim oružjem – 5,9%, a u pet slučajeva upotrebom vatrenog oružja. U okviru nasilja u porodici, u policijske stanice primljeno je 3.196 (2750) žalbi, a registrovano je 470 (325) prekršaja, navode az 24sedam iz policije Severne Makedonije.

Prema istraživanju Misije OEBS, najčešće žrtve nasilja u porodici su žene, deca i stare osobe. Nasilje u porodici javlja se u nekoliko oblika: nasilje u braku, nasilje prema članovima zajedničkog domaćinstva i nasilje prema deci. Svaki od ovih oblika predstavlja povređivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja između članova porodice, a manifestuje moć i kontrolu nad žrtvom. Nasilje prema članovima porodice je najčešće duboko sakrivena tajna i članovi porodice o njemu ne govore javno, zbog čega se javlja i fenomen “tamne brojke” nasilja u porodici.

Autonomni ženski centar navodi da prema anketi o nasilju nad ženama u Srbiji koju je sproveo OEBS, psihičko nasilje od strane partnera nakon svoje 15. godine doživelo je 44 odsto žena, fizičko 17 odsto žena, a seksualno 5 odsto žena. Osim najučestalijeg fizičkog nasilja, među partnerima se dešava i seksualno nasilje, psihičko nasilje koje se ogleda u praćenju, uznemiravanju, zastrašivanju, kao i ekonomsko nasilje koje podrzaumeva uskraćivanje sredstava, kontrolu novca, sprečavanje zapošljavanja ili obrazovanja i stručnog napredovanja, uskraćivanje prava na vlasništvo, prisiljavanje da se odrekne vlasništva, otuđenje stvari bez saglasnosti i druge manifestacije, navodi MUP na sajtu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi