INTERVJU Prof. dr Milovan Bojić: Na poslu sam od četiri ujutru, „Dedinje“ je moj životni projekat!

U Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ otvoren je Centar za vaskularna oboljenja mozga, u kojem se hirurškim intervencijama leče teška stanja kao što su moždani udari, malformacije krvnih sudova, njihovo suženje i slične bolesti, a juče su uspešno urađene prve dve operacije.

Prof. dr Milovan Bojić, direktor te zdravstvene ustanove, kaže u intervjuu za „24sedam“, da je izuzetno važno da se „vidi i da se zna da se to radi na „Dedinju“.
– Potreba za takvim Centrom i intervencijama bila je velika. Najprirodnije je da se takve usluge rade u jednoj ovako velikoj kući, kao što je Institut. Nama je drago da su prve intervencije dobro protekle. Sledeće će ići narednih dana.

Institut „Dedinje“ odavno je prepoznat u Srbiji i svetu kao elitna zdravstvena ustanova. Vi ste u dva navrata na njenom čelu. Kakav je osećaj?

– Ponosan sam na Institut, na svoje lekare, medicinske sestre, tehničare i svakog zaposlenog. „Dedinje“ je moj životni projekat. Ja sam dva puta na čelu Instituta. Prošli smo mnogo toga. Osećam se počastvovanim što sam na ovom mestu. I dajem celog sebe. Nastojim da ideju zamenimo za mnoštvo ideja i da ih ne pogubimo, nego realizujemo. Svako jutro sam ovde od četiri sata i trudim se da, zajedničkim timskim radom, ova kuća bude još bolja. Da „dedinjska škola“ bude još prepoznatljivija, a sve za dobro naših pacijenata.

Šta vam je sad najveća satisfakcija?

– Najveća satisfakcija mi je kada jednom nedeljno obiđem sve naše pacijente, informišem se o njihovom zdravstvenom stanju, a potom ih pitam: „Da li ste zadovoljni brigom, negom, pažnjom i odnosom?“ I te sve pohvale i taj odnos pacijenata i njihova zahvalnost i toplina, koju oni prema nama izražavaju, jeste najbolje što doživite u životu.

Da li se povećao broj pacijenata koji dolaze u „Dedinje“ s padom broja zaraženih koronavirusom?

– Situacija u vezi sa koronom je duže od godinu dana takva kakva jeste. Korona je bacila na kolena celu planetu. Dosta su i najviše trpeli oni koji najviše obolevaju, a to je deo naše populacije koji boluje od bolesti srca i krvnih sudova. Oni su sada videli svoju šansu. Čekaju lečenje i prijem. Pružamo natčovečanske napore da im izađemo u susret. Ali, taj jedan apel im upućem da dolaze ovde ukoliko su se vakcinisali. Tako bi nam najviše pomogli, sebi takođe.

Koje sada patologije zbrinjavate i kojim kapacitetima?

– Radimo maksimalno. Operišemo hitne slučajeve, zbrinjavamo infarkte, ali i širimio usluge, uvodimo nove medicinske procedure. Pozivamo pacijente sa lista čekanja. Ukoliko korona popusti, uspe vakcinacija i dođemo do kolektivnog imuniteta, smanjili bismo postojeće liste čekanja, koje nisu velike. One su sada otprilike na oko 1.000 pacijenta na kardiohirurgiji i vaskularnoj. Mi radimo i dalje smanjenim kapacitetima, poštujući epidemiološke mere. Naš posteljni fond je 200 kreveta, a mi radimo sa 100 ili nešto malo više. Mi smo maksimalno spremni i brzo bismo liste čekanja „skinuli“ na prihvatljiv nivo koji ne bi ugrožavao naše stanovništvo. Radimo i prebacivanje pacijenata iz cele Srbije, dežurni smo za urgentna stanja i akutne infarkte. S ponosom mogu da kažem da su svi naši lekari i medicinske sestre učestvovali u radu svih kovid bolnica u Beogradu.

Kada smo kod listi čekanja, „Dedinje“ je pre dve godine, odnosno godinu pre epidemije kovida, uspelo da ih dovede na prihvatljiv nivo.

– Ovaj Institut je 2019. godine najviše doprineo da se liste čekanja dovedu sa nivoa čekanja na intervencije i procedure u kardiologiji sa tri, tri i po godine, na tri, tri i po meseca. Te godine smo uradili 2.548 velikih operacija na srcu, koje zahtevaju upotrebu mašine za vantelesni krvotok. Bili smo prvi u Evropi po tom broju. Iza nas su ostale bolnice u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Velikoj Britaniji.

Kada planirate da u Institutu počnu da se rade transplantacije, procedure koje je kovid u potpunosti zaustavio?

– Podsetiću vas na 2017. godinu, kada smo prvi u ovom delu Evrope ugradili veštačko srce. Taj pacijent je još živ i ovom prilikom apelujem da mu se što pre uradi transplantacija. I mi ćemo krenuti sa transplantacionim programom. Apsolutno smo spremni za to. U svakom slučaju, Institut ima viziju svog razvoja, kadrovske i ljudske resurse, koji su veoma prepoznatljivi svuda u svetu. „Dedinje“ ima svoju školu, naučnu putanju kojom nepokolebljivo ide. Ono što čini posebnost ove kuće je što se u svakom njenom kutku neprestano uči. Ono što možemo najviše da uradimo za zaposolene, od volontera do najiskusnijih lekara, jeste da ih naučimo da znaju. Znanje jeste moć, ali, na žalost, neznanje ne znači nemoć, a ništa nije opasnije od neznanja koje postaje aktivno. Nema mesta neznanju u medicni.

Koliko je pandemija kovida zaustavila naučno – istraživački rad u „Dedinju“?

– Ova kuća, osim što je akreditovana kao zdravstvena ustanova sa najvišim ocenama, dobila je i naučnu akreditaciju da ovde funkcioniše moćno naučno veće i neverovatan naučno – istraživački kadar. Ovde su blistavi, genijalni mladi naučnici, istraživači, koji su spremni da svoje ideje valorizuju kroz velike naučne projkete. Pandemija kovida nas je samo delimično zaustavila. Silovito smo krenuli u svim oblastima zdravstvene, obrazovne i naučne putanje. Širimo repertoar svoje delatnosti, kao što je neuroradiologija, tretman krvnih sudova u glavi, koji je počeo. Time sprečavamo moždani udar i rešavamo deformacije proširenja na krvnim sudovima mozga, ugrađujemo stentove, kontrolišemo te pacijente.

Pročitajte i

Potresno: Dok su meni spasavali život, mog muža su sahranjivali

Otvorili mu grudni koš, zamenili krvne sudove na srcu i vratili ga u život: Ekipa „24sedam“ na teškoj operaciji u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“

Duga je tradicija Instituta „Dedinje” u uvođenju inovativnih, za ono vreme, još neviđenih procedura u lečenju. Ovde je boravio i čuveni Titov lekar.

– Tradicija i vizija ranijih velikih ljudi, koji su bili na čelu ove kuće, obeavezuje da nikada ne stanemo. Primera radi, u ovoj kući ugrađen je prvi pejsmejker u velikoj bivšoj Jugoslaviji. Ugradio ga je nenadmašni, čuveni doktor Dragoljub Adamov, vaskularni hirurg i prvi direktor ove ustanove. Potom su se ređali poduhvati. Razvijala se kardiohirurgija, kardiologija, ovde je ugrađen i prvi kardioverter defibrilator u bivšoj Jugolsaviji, veštačka pumpa, takođe. Ovde su izvedene prve uspešne transplantacije jetre i srca i naši pacijenti i danas žive svoje živote. To su podvizi koji se nikada ne mogu zaboraviti. Denton Artur Kuli, najveći kardiohirurg sveta, čiji je Josip Broz Tito bio pacijent, samo je jednom posetio ove prostore. I to je došao u „Dedinje“. On je 1997. godine radio 2.000-tu operaciju na srcu i napisao da je „Dedinje“ svetska ustanova. To su za nas putokoazi čemu treba da stremimo i kako da delujemo u budućnosti. I mi to činimo.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi