Korona je dovela do mnogih problema: Jedan od njih ima veze sa spavanjem, zaraženi su očajni

Nove studije pokazuju da postoji veza između melatonina, hormona spavanja, i korone, tj. da korona može da izazove nesanicu i dugoročne promene u našem nervnom sistemu, ali i da bi san mogao da bude ključ u okončanju epidemije.

Neki stručnjaci čak imaju i izraz za to: „koronasomnija” („koronesanica”) ili „Kovid-somnija”.

Ovo je fenomen koji je pogodio ljude iz svih krajeva sveta jer pate od nesanice usled stresa od života tokom Kovida-19.

U Velikoj Britaniji, studija iz avgusta 2020. godine sa Univerziteta u Sauthemptonu pokazala je da je broj ljudi koji pate od nesanice skočio sa svakog šestog na svakog četvrtog.

Zabeleženo je i više problema sa spavanjem u zajednicama, uključujući grupe majki, radnika i crnačko-azijske manjine.

U Kini je stopa nesanice skočila sa 14,6 na 20 odsto tokom vrhunca izolacije.

„Zabrinjavajuća rasprostranjenost” kliničke insomnije primećena je u Italiji, a u Grčkoj je skoro 40 odsto ispitanika studije sprovedene u maju pokazalo da pati od nesanice. piše BBC.

Reč „insomnija” (nesanica) guglovana je 2020. godine više nego ikada pre. Prosto rečeno, više nas su sada insomničari. Sa pandemijom koja je ušla u drugu godinu, meseci i meseci društvenog distanciranja poremetili su našu dnevnu rutinu, izbrisali granice između posla i privatnog života i uneli trajnu neizvesnost u naše živote – sa katastrofalnim posledicama po naš san.

Naše zdravlje i produktivnost mogli bi da se suoče sa ozbiljnim problemima zbog toga.

A opet bi razmere problema mogle da dovedu i do promene, uvevši nove elemente u to kako se odnosimo prema poremećajima sna – i da uspemo da vratimo naše živote u normalu.

Narušeni životi

Život sa nesanicom, bilo pod pandemijom ili ne, veoma je težak.

Stalni problemi da se zaspi ili san uopšteno slabog kvaliteta, mogu da dovedu do dugoročnih zdravstvenih posledica kao što su gojaznost, anksioznost, depresija, kardio-vaskularne bolesti i dijabetes.

Nedostatak sna – što mnogi zdravstveni stručnjaci klasifikuju kao manje od sedam sati sna na noć – utiče i na vaš posao.

Mnoge studije su pokazale da ste skloniji pravljenju grešaka, kvari vam se koncentracija, povećava vreme potrebno za reakciju i sve to utiče na vaše raspoloženje.

To što toliko nas trenutno pati od nesanice svodi se na aktuelnu konfiguraciju zahtevnih, „skoro biblijskih” okolnosti, kaže doktor Stiven Altčuler, psihijatar i neurolog specijalizovan za medicinu sna na Klinici Mejo, jednoj od najvećih organizacija za medicinska istraživanja u SAD.

-Ukoliko patite od nesanice, u dobrom ste društvu – isto se dešava većini ostatka sveta.

-To je posledica svih promena koje doživljavamo tokom Kovida – kaže on.

Pročitajte još:

Otkrivamo: Stres i depresija smanjuju efikasnost vakcine protiv kovida, a jedna stvar je jako bitna!

Kako se odupreti?

Stručnjaci kažu da je važno potražiti pomoć kad problemi sa spavanjem potraju – naročito ovih dana.

-Kako se pandemija bude produžavala na značajniji vremenski period, ne samo na par meseci, veća je verovatnoća da stepen nesanice neće opadati – kaže Lisa Artis, zamenica rukovodioca dobrotvorne organizacija Slip u Velikoj Britaniji.

-To je zato što ako ljudi ne potraže pomoć kad počnu da imaju problema sa spavanjem, velike su šanse da će njihovi problemi sa spavanjem postati poremećaji sna, što će reći nesanica, a nažalost tu nema brzog oporavka… Teško je razbiti navike koje nastanu.

Ali ima i nekih dobrih vesti.

Dvanaest meseci od izbijanja pandemije, neki stručnjaci misle da je ona dovela do napretka u lečenju poremećaja sna.

Altčuler ističe „rapidnu ekspanziju telezdravlja – virtuelne medicine i virtuelnih pregleda” povezanih sa karantinom i našom nemogućnošću ili nespremnošću da lično posetimo medicinske ustanove.

Najčešći metod lečenja problema sa snom je kognitivno-bihevioralna terapija za insomniju (poznata kao CBT-I), koja unapređuje vašu „higijenu sna” (nema pušenja niti konzumacije alkohola pred spavanje, na primer) i obučava vaš mozak da vezuje krevet samo za spavanje preko promena u ponašanju (nema rada u krevetu).

Studija sa Univerziteta u Mičigenu iz prošle godine pokazala je da su pacijenti koji su se podvrgnuli CBT-I preko telemedicine primili jednako efikasno lečenje kao što bi uživo, što potencijalno otvara bolji pristup zdravstvenoj pomoći.

Pročitajte još:

Šta je multisistemski inflamatorni postkovid sindrom? Od njega je umrla devojčica (12) u Novom Pazaru

Ima i stvari koje pojedinci sami mogu da urade da bi se pozabavili ovim problemom.

-Jedno od mojih velikih pravila je da ne smete da radite na laptopu u krevetu – kaže Drejk. – Ne zanima me koliko vam je udobno. Na kraju mozak počne da vezuje rad sa krevetom – to je neka vrsta uslovljavanja.Smanjite čitanje vesti da biste izbegli anksioznost zbog koje ostajete noću budni, ne koristite vaš telefon kao budilnik (još jedan uređaj koji se vezuje za posao – plus „plavo svetlo” koje emituju ovi uređaji nije dobro za vaš san) i okrenite sat na vašem noćnom stočiću da se ne biste stresirali dok pokušavate da zaspite.

I zapamtite, ove okolnosti su daleko od normalnih – i zato nije nikakvo iznenađenje što nailazimo na probleme.

-Poslednji put kad se desilo nešto slično ovome bilo je pre 100 godina. Niko od nas se nikad ranije nije susreo ni sa čim sličnim – kaže Drejk.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi