Sve nedoumice oko izmene poreskih zakona: Šta se menja u porezu na imovinu i ko će plaćati više?

Način obračuna osnovice i samog poreza na imovinu, što se tiče zakona, nije se menjao! Tako će se i dalje osnovica računati prema vrsti nepokretnosti, površini, kao i prosečnoj ceni kvadrata po zonama. S obzirom na to da o podeli opština na zone i prosečnoj ceni kvadrata odlučuje svaka lokalna samouprava, od toga zavisi i visina poreza, objašnjava za 24sedam Aleksandar Vasić, Član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije.

Naime, kako on kaže, svake godine lokalne samouprave utvrđuju prosečnu cenu kvadrata na osnovu cena prodaje u prethodnih 12 meseci, odnosno sume po kojoj su nekretnine prodavane. I to nije ništa novo. Inače, povodom usvajanja seta poreskih zakona u Skupštini, nastale su brojne nedoumice u javnosti.

Menja se tretman pomoćnih objekata

– To se radi svake godine, cene kvadrata se menjaju, pa je tako i sada. Dakle, u slučaju da je došlo do rasta cena, kao što se sada pominje, i osnovica za obračun poreza na imovinu biće veća – navodi Vasić.

Ko dobija rešenje elektronski?

Novina je i to da je Zakon o poreskom postupku definisao način dostave poreskih rešenja i on može biti poštom, ličnom dostavom putem dostavljača, putem elektronske pošte ili slanjem u e-sanduče. Vasić ističe da će svi koji predaju poreske prijave u elektronskom obliku i rešenja dobiti elektronski. On kaže da će se za građane i firme koji dostavljaju poreska rešenja u papirnom obliku dostava i dalje obavljati poštom. Ono što može biti problem u sprovođenju svega ovoga, dodaje, jeste da postoji jedan deo građana koji je obavio registraciju na portalu e-Uprava, kako bi iskoristio neke druge pogodnosti, na primer zakazivanje za vađenje ličnih dokumenata. U tom slučaju korisnik je registrovan i smatra se da koristi portal e-Uprave, pa će mu i poreska rešenja biti dostavljena u elektronskom obliku.

S obzirom na to da su cene nekretnina u Srbiji u toku ove godine veće, očekuje se i povećanje poreza. Za sada, to je izvesno za Beograd i za Kragujevac, čiji odbornici su nedavno usvojili upravo odluke o prosečnoj ceni kvadrata za utvrđivanje poreza na imovinu u 2021. godini. Skupština Beograda usvojila je takvu odluku na sednici koja je održana u ponedeljak, 30. novembra.

Tako je, na primer, u poređenju sa prošlom godinom, cena kvadrata u Beogradu u ekstra-zoni stanovanja za stan poskupela za oko 50 evra, dok kvadrat u prvoj zoni za stan iznosi 199.942 dinara. To je razlika od oko 9.850 dinara jer je prošle godine kvadrat u ovoj zoni iznosio 190.091 dinar.

S druge strane, kako napominje Vasić, kada se radi o porezu na imovinu, novim propisima sada je promenjen “status“ pomoćnih objekata.

Pročitajte još: Istražujemo: Zašto Srbija nema organsku proizvodnju hrane kad je potencijal ogroman

– Zakon o porezu na imovinu regulisao je da se porez plaća na sve nepokretnosti. I to se nije promenilo jer ni do sada ništa od nepokretnosti nije bilo izuzeto. Samo, do sada, pomoćni objekti nisu bili u zakonu prepoznati kao posebna vrsta objekata. Tako su, recimo, neki građani čak plaćali veći porez jer su ti pomoćni objekti neretko svrstavani u stambene ili poslovne objekte. Ovom izmenom zakona su prepoznati kao posebna kategorija, i trebalo bi da dovedu to toga da budu realnije oporezovani – kaže Vasić.

Šta kada neko radi u drugom stanu?

On dodaje da se promenila samo jedna stvar. To je, ističe naš sagovornik, da će se stanovi koji su kategorizovani za obavljanje delatnosti ili se pretežno koriste za to, oporezovati kao poslovni prostor.

– Čini mi se da te izmene nisu u skladu sa nekim opštim principima oporezivanja imovine. Smatram da imovina treba da se oporezuje po svojoj stvarnoj vrednosti. Na stranu stanovi koji su tako kategorizovani, kao oni za izdavanje i slično… Ali, ako neko obavlja svoju delatnost, na primer prevodilac, u nekom stanu, to ne znači da se vrednost tog stana zbog toga menja – naglašava Vasić.

Kada je reč o porezu na nasleđe i poklon, uvodi se oporezivanje nasleđene, odnosno poklonjene digitalne imovine, dok su poreska oslobađanja ostala ista. Porez na poklon primljen od jedne osobe, u jednoj godini, neće se i dalje plaćati ako vrednost ne iznosi više od 100.000 dinara.

Ko ne plaća porez na imovinu?

– Stari zakon određivao je porez na poklon, novac, štedne uloge, nepokretnosti i slično, a sada se uvodi i porez na digitalnu imovinu. Pa ako bude nasleđen i bitkoin, i on će biti predmet oprezivanja, to nije ni sporno. Takođe, kod prodaje kriptovaluta plaćaće se i porez na kapitalnu dobit, kao i kod nepokretnosti, a iznosi 15 odsto – kaže Vasić.

Pročitajte još: Saznajemo: Još nekoliko banaka smanjuje učešće za stambene kredite

Pročitajte još: „Neodrživo stanje“: Fiskalni savet o dva najveća problema srpske ekonomije

Prema njegovim rečima, porez na imovinu se i dalje ne plaća na pravo svojine zemljišta do 10 ari, kao i na pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta do 10 ari. Takođe, porez na imovinu se ne plaća na objekte za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, a ne plaćaju ga ni ambasade, konzulati, crkve i verske zajednice.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi