Gde smo i šta smo najviše izvozili u kriznoj 2020: Kablovi, kukuruz i voće - srpski aduti za izvoz

Iako je ukupan izvoz Srbije u kriznoj “korona godini” pao za 4,4 odsto, ipak smo u izvozu određenih proizvoda zabeležili rast u odnosu na 2019. godinu. Tako je za 11 meseci 2020. Srbija imala najveći rast izvoza voća, i to za 22 odsto.

Vrednost ukupnog izvoza voća, uglavnom smrznutog, iznosila je, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), 382 miliona evra, a najviše ga je otišlo u Nemačku (30 odsto), dok smo 12 odsto izvezli u Francusku i 9,4 odsto u Veliku Britaniju.

Kukuruz za Rumune

Kada je reč o konkretnim proizvodima koje smo najviše izvezli od januara do novembra 2020. godine, kako su za 24sedam rekli u PKS, na prvom mestu su žica, kablovi i izolovani elektroprovodnici, čija vrednost iznosi 1,12 milijardi evra, što je za oko 10 odsto manje nego prethodne godine. I ove proizvode smo, kao i voće, najviše izvozili u Nemačku (30 odsto), zatim u Mađarsku (13 odsto) i Češku (12,5 odsto).

Na drugom mestu u izvozu iz naše zemlje je kukuruz, koji smo najviše izvozili u Rumuniju, čak 70 odsto od ukupne količine izvoza ove žitarice, dok je Italija na drugom mestu, gde je otišlo skoro 16 odsto. Vrednost izvoza kukuruza porasla je za 18,5 odsto i iznosila je za 11 meseci 2020. godine 479 miliona evra.

Na trećem mestu po vrednosti izvoza su gume za putničke automobile. Vrednost izvoza je, prema podacima PKS, za 11 meseci 2020. iznosila 403 miliona evra, a imali smo pad od 12 odsto u odnosu na 2019. Srbija je gume najviše izvozila u Veliku Britaniju – 13 odsto, zatim u Tursku (11 odsto) i Rusiju (11 odsto).

Nemačka na prvom mestu

Nemačka je već godinama najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. I u kriznoj “korona godini“, sa ovom zemljom imali smo za 11 meseci trgovinsku razmenu vrednu 4,83 milijarde evra, što je za samo 0,4 odsto manji iznos nego u 2019. godini. Takođe, kada se podaci PKS za uvoz i izvoz posmatraju pojedinačno, Nemačka je i tada prva na listi. U odnosu na prethodnu, pretkriznu godinu, uvoz iz Nemačke porastao je za 1,2 odsto za 11 meseci i iznosio je 2,83 milijarde evra, dok je izvoz iz Srbije u ovu zemlju, vredan nešto više od dve milijarde, manji za 2,7 odsto.

Turizam podbacio

Najveći pad u izvozu prošle godine zabeležen je kod proizvoda od gvožđa i čelika, i to za 47 odsto, pa je iznosio 249,6 miliona evra u odnosu na prošlu godinu, kada je vredeo 469 miliona evra.

Kod usluga je najveći pad zabeležen u turizmu, 26,7 odsto, pa je vrednost iznosila 855 miliona evra, dok je u 2019. bila 1,17 milijardi evra. I kod transporta smo imali pad za 24 odsto, a vrednost izvoza iznosila je za 11 meseci 2020. 838 miliona evra.

Kada se radi o uvozu proizvoda u Srbiju, najkrupnija stavka je tzv. nerazvrstana roba, a pod tim se, kako kažu u PKS, podrazumeva najviše vojna roba, ali i proizvodi koji se nalaze na skladištenju, roba u slobodnoj zoni za koju nije naznačena carinska tarifa, kao i delovi za motorna vozila i delovi za avione koji se uvoze uz osnovno sredstvo.

Dakle, ovakvi proizvodi su najviše uvezeni u Srbiju za 11 meseci 2020, jer je njihova vrednost bila 2,59 milijardi evra, a čak je i porasla za oko 10 odsto u odnosu na 2019. Na drugom mestu uvezenih proizvoda su lekovi, čija je vrednost 821 milion evra. I tu smo zabeležili rast, i to od 34 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.

Najveći pad kod uvoza nafte i gasa

Treće mesto pripada sirovoj nafti i uljima od bituminoznih minerala, na koje je otišlo 659 miliona evra. Ipak, imali smo pad uvoza sirove nafte i ulja od 24 odsto. Nakon nafte, najviše smo uvozili gas – vrednost je za 11 meseci 2020. bila 376 miliona evra, što je za oko 25 odsto manje nego prethodne godine.

Pročitajte još:

Cigarete skuplje samo zbog akcize? Neće biti da je baš tako

Državna pomoć: Građani se prijavljuju u aprilu, velike firme “na čekanju”

Zanimljivo je da je uvoz nafte i ulja, ali nesirovih, imao najveći pad, od čak 47 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Što se tiče država iz kojih najviše uvozimo, i tu na prvo mesto izbija Nemačka, barem kada je u pitanju uvoz tzv. nerazvrstane robe, što je i najveća stavka u srpskom uvozu. Iz Nemačke smo uvezli 17,4 odsto ukupne “nerazvrstane robe”, iz Kine 16 odsto, a iz Rusije 7,5 odsto.

Lekove smo najviše uvozili iz Mađarske (21 odsto), a zatim iz Nemačke (19,5 odsto) i Švajcarske (10,4 odsto), dok je sirova nafta stigla iz Iraka (50 odsto), Rusije (36 odsto) i Kazahstana (oko 13 odsto), a gas najviše iz Rusije (72 odsto).

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi