Startovao sporazum sa EAEU: Slobodna trgovina i sa Jermenijom i Kirgizijom
Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) stupio je danas na snagu
Za Srbiju je formalno otvoreno tržište od 180 miliona ljudi za oko 99 odsto robe s domaćim poreklom, nakon što je danas na snagu stupio Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU).
Srbija je potpisala sporazum u Moskvi 25. oktobra 2019. godine, sa članicama EAEU – Rusijom, Kazahstanom, Belorusijom, Jermenijom i Kirgistanom, a naknadno su morale da ga ratifikuju sve potpisnice, što je potrajalo.
Novim sporazumom slobodna trgvina Srbije za ovim zemljama bivšeg SSSR-a, pored velikih tržišta Rusije i Belorusije, i manjeg Kazahstana, sada je proširen na još dve države – Jermeniju i Kirgiziju.
„Važi do ulaska u EU“
Portparol EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano izjavio je da će Srbija pre nego što bude spremna za ulazak u EU morati da raskine Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU), kao i svih drugih bilateralnih i multilateralnih sporazuma.
– To nije novi uslov, već opšte pravilo koje se primenjuje na sve države kandidate koje žele da se pristupe EU – istakao je Stano, dodavši da je Srbija sa tim dobro upoznata.
Zadržan je visok stepen liberalizacije trgovine koji se primenjivao prema bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, uz dodatnu liberalizaciju za izvoz domaćih proizvoda u EAEU.
edna od značajnih novina je da, prema novom Sporazumu, za odobravanje režima slobodne trgovine više ne postoji uslov takozvane “direktne kupoprodaje”.
To praktično znači da se prema novom Sporazumu roba može kupovati i prodavati i na osnovu kupoprodajnih ugovora s trećim licima – posrednicima, dok je odobravanje režima slobodne trgovine prema prethodnim sporazumima bilo moguće samo ukoliko se roba uvozila ili izvozila na osnovu ugovora između rezidenata države jedne ili druge strane.
Pročitajte još:
Primera radi, u Srbiji se može primeniti preferencijalni tarifni režim za robu preferencijalnog porekla Ruske Federacije, za koju se uz dokaz o poreklu i dokaze o ispunjenosti uslova direktnog transporta, u Srbiji podnosi i faktura iz treće zemlje, npr. Evropske unije.
Uprava carina podseća da su ciljevi sporazuma proširenje i unapređenje međusobnih trgovinsko-ekonomskih odnosa, radi ubrzanja ekonomskog razvoja strana ugovornica i postizanja njihove proizvodne i finansijske stabilnosti, što između ostalog podrazumeva predvidivost i transparentnost trgovinskih transakcija.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari