Zašto nije bilo peleta i koliko se na velikoj ceni zaradilo

Komisija za zaštitu konkurencije analizirala je šta se dešavalo na tržištu peleta u 2022. godini, kada je bilo nestašice a cene su otišle u nebo, i došla do zanimljivih zaključćaka. Privatne šume su tada uvećale cenu za 75 odsto, a proizvođači marže sa 11 na 17 odsto, piše „Blumberg Adrija“, tako da se na muci potrošača dobro zaradilo.

Komisija je utvrdila i da je na domaćem tržištu bilo dovoljno sirovine za proizvodnju, nasuprot onome što su tvrdili proizvođači, a čak je u nekom trenutku, do uvođenje privremene zabrane, bio povećan i uvoz. U veštačkoj nestašici proizvođačima peleta skočio je profit za 250 odsto u odnosu na 2020, iako su im i troškovi bili realno povećani.

– Veliki broj zemalja je pribegao merama ograničenja izvoza radi sigurnosti domaćih tržišta, te se uz rast cena na domaćem tržištu pojavio i problem nemogućnosti uvoza peleta. S druge strane, na rast cene peleta na domaćem tržištu uticao je rast cena inputa, kao što su cena električne energije, goriva, poskupljenje repromaterijala i cene rada uz istovremeni poremećaj na tržištu snabdevanja sirovinom za proizvodnju peleta – navela je Komisija u analizi.

Ovi zaključci su doneti nakon što je Komisija sprovela sektorsku analizu stanja konkurencije na tržištu peleta u Srbiji od 2020. do 2022. godine.

U analizi Komisija podseća da je svetska energetska kriza u 2022. godini prouzrokovala rast cena energenata i nestašice brojnih energenata na tržištima u regionu i Evropi. Tako je u 2022. godini i na tržištu peleta u Srbiji došlo do rasta cene peleta uz istovremene nestašice.

Komisija ukazuje da do rasta cene peleta nije došlo samo u Srbiji, već da je to bila pojava karakteristična u gotovo svim evropskim državama u tom trenutku, imajući u vidu da su zbog dešavanja u Ukrajini znatno smanjene količine peleta kojima su se evropske zemlje snabdevale iz Ukrajine i Rusije.

Kako bi zaštitila domaće tržište, Vlada Srbije donela je u avgustu 2022. godine odluku o zabrani izvoza peleta i ograničenju cene. Ipak, i pored ograničenja cene, zabrane izvoza i pojačanih inspekcijskih kontrola proizvođača i trgovaca, u drugoj polovini 2022. godine na tržištu prodaje peleta došlo je do nestašica na tržištu.

JP „Srbijašume“ ipak imale glavnu ulogu

Ukoliko se uporedi struktura nabavke po izvorima anketiranih proizvođača peleta u 2022. godini sa strukturom u 2020. godini, primetno je da se ona promenila u korist izvora privatne šume i da se količine sirovine iz državnih šuma smanjuju.

Kod tri proizvođača, koji su među pet najvećih proizvođača peleta u Srbiji, smanjuje se udeo državnih šuma u nabavci sa oko 90 odsto na 40-50 odsto dok se ostatak nadomešćuje iz privatnih šuma.

Posmatrajući ukupno nabavljenu količinu sirovine koja je iskorišćena za proizvodnju peleta, primećeno je da je ona rekordna u 2022. godini i da je blizu 580.000 m3, što je znatno više u odnosu na 2021. godinu kada je nabavljeno ukupno 485.000 m3 sirovine.

Zaključuje se da je, uprkos poteškoćama koja su društva imala oko nabavke sirovine od JP „Srbijašume“, jer im državna firma nije isporučivala ugovoreno, u 2022. godini nabavljeno sirovine za proizvodnju više nego u prethodnim godinama, te s tim u vezi, ne može se uočiti nedostatak sirovine za proizvodnju peleta, kao razlog za nestašicu peleta na tržištu.

Promena izvora nabavke značajno je uticala je na cenu finalnog proizvoda. Cena sirovine iz državne šume u trogodišnjem periodu nije značajnije varirala, dok je sirovina iz privatnih šuma u 2022. godini u proseku viša za 75 odsto u odnosu na prosečnu cenu iz 2020. godine.

Najviše proizvođača peleta kao preovlađujući izvor nabavke sirovine koristi državne šume. Tako je proizvođač, koji je u 2022. godini bio u mogućnosti da nabavi sirovinu od JP „Srbijašume“, stekao konkurentsku prednost nad proizvođačem koji je morao da kupuje sirovinu iz privatnih šuma i da je plaća gotovo duplo skuplje od državne, ukazuje Komisija.

Posebno je ova činjenica od značaja, imajući u vidu da je za proizvodnju peleta to jedina sirovina za proizvodnju i uz to, dominantno učestvuje u strukturi cene koštanja peleta.

JP „Srbijašume“ 30.000 m3 sirovine dostavilo novim proizvođačima, otud netašica za stare
Imajući u vidu da su proizvođači peleta kao jedan od najvećih problema na tržištu proizvodnje peleta navodili upravo problem sa nabavkom sirovina za proizvodnju peleta, i zastojem u realizaciji ugovora sa JP „Srbijašume“ i JP „Vojvodinašume“, Komisija im je uputila pitanja o realizaciji ugovora. JP „Vojvodinašume“ je odgovorilo da se gotovo nijedan veliki proizvođač peleta u Srbiji ne oslanja na njih.

JP „Srbijašume“ ukazalo je da se trend povećanja cena ogrevnog drveta u privatnim šumama odrazio na povećanje cena poslova u šumarstvu (seče, izrade i privlačenja drvnih sortimenata), a kako je već i od ranije vidljiv nedostatak radnika koji obavljaju poslove u šumarstvu, ovo preduzeće se susrelo sa sve manjim odzivom firmi koje su dostavljale ponude za vršenje usluge seče, izrade i privlačenja, po osnovu javnih poziva za učešće na tenderima za poslovnu 2022. godinu.

Analiza Komisije je pokazala da je JP „Srbijašume“ isporučilo za 30.000 m3 manje sirovine dosadašnjim i najvećim proizvođačima peleta, a da je tu količinu dostavilo novim peletarima koji nisu bili obuhvaćeni analizom Komisije.

Zbog nemogućnosti JP „Srbijašume“ da odgovori zahtevima svih proizvođača, proizvođači su bili prinuđeni da sirovinu traže od privatnih šuma koje su povećale cene za 75 odsto, nakon čega su i proizvođači povećali cene peleta.

– Možemo da konstatujemo da rast cene najvažnijeg inputa u proizvodnji peleta jeste razlog rasta cena peleta na tržištu prodaje – naveli su iz Komisije.

Količine peleta na nivou 2021.

Količina peleta koja je bila na raspolaganju za finalnu potrošnju u 2022. godini ne odstupa značajnije od raspoložive količine u 2021. jednim delom zahvaljujući i količinama koje su nadomeštene iz zaliha od prethodne godine.

Tako je u 2021. i 2022. godine na raspolaganju za energetske svrhe bilo po oko 340.000 tona peleta, znatno više nego u 2020. kada je na raspolaganju bilo 250.000 tona.

Profimedia/Pixabay

 

Interesantno je primetiti da je proizvodnja u sve tri godine vrlo slična, ali da se veće razlike javljaju u količinama koje se uvoze i izvoze. Tako je 2022. godina uvezeno duplo više nego 2020. godine, a izvezeno 50 odsto manje nego prethodne godine odnosno tri puta manje nego 2020.

– Definitivno ne može se konstatovati da se u količinskom obimu proizvodnja drastičnije smanjila niti da je nedovoljna proizvodnja uzrok nestašica na tržištu u 2022. godini – zaključak je Komisije.

Rast troškova u periodu 2020 - 2022. beleže sve kategorije koje učestvuju u ceni koštanja: troškovi sirovine, prevoza sirovine, troškovi proizvodnje, ambalaže i ostali troškovi, prosečno su rasli za oko 30-50 odsto, troškovi transporta su duplirani, što zajedno doprinosi rastu cene koštanja peleta u proseku za oko 50 odsto. To je deo povećanja cene koji je generisan rastom troškova.

Ipak rast prodajne cene peleta od 65 odsto (koliko je prosečno povećanje proizvođačke cene peleta u posmatranom periodu) dodatno je generisan i rastom proizvođačkih marži koje su rasle brže od troškova proizvodnje. Marže su porasle sa 11 na 17 odsto.

Poslovni prihodi pet najvećih proizvođača peleta (Bio Energy Point, Sparrow, Eko Step Pellet, Star Jela i Crown Forest) u 2022. godini u odnosu na 2020. godinu su porasli za 53 odsto, dok su troškovi prodatih proizvoda porasli za 39 odsto.

S obzirom na to da je količinski proizvodnja pet najvećih proizvođača peleta u 2022. godini u odnosu na 2020. godinu smanjena za 12 odsto, zaključuje se da snažan rast svih pokazatelja profitabilnosti, nije posledica veće efikasnosti pet najvećih proizvođača peleta, već pre svega velikog rasta cena peleta na tržištu.

Zaključak Komisije je da je na nivou posmatranog uzorka veći deo povećanja proizvođačke cene jeste rezultat rasta cena sirovine, energenata, troškova proizvodnje dok je jedan deo povećanja proizvođačke cene generisan rastom marži proizvođača peleta, što se odrazilo na rast profitabilnosti najvećih proizvođača, prema podacima iz zvaničnih bilansa društava za 2022. godinu.

S druge strane, struktura maloprodajnih cena nije se značajnije promenila. Učešće nabavne vrednosti peleta u maloprodajnoj ceni iznosilo je oko 80 odsto, ostali troškovi u proseku su iznosili 11 odsto dok je trgovačka marža bila na nivou oko devet odsto i u 2020. i u 2021. i u 2022.

Ovaj zaključak je donekle i očekivan imajući u vidu da je regulacijom maloprodajne cene u drugoj polovini 2022. godine, onemogućen dalji rast cene i da trgovcima praktično nije ostavljena mogućnost za povećanje marži, imajući u vidu da su značajno porasle proizvođačke cene i da je time dostignut "maksimalan gornji prag" cena.

Iako je u avgustu 2022. godine propisana maksimalna maloprodajna cena peleta od 38.000 dinara po toni, činjenica je da proizvođačka i veleprodajna cena nisu bile regulisane, ali su proizvođači peleta, prema izjavama trgovaca, iskoristili maksimalnu maloprodajnu cenu kao gornji prag proizvođačke, odnosno veleprodajne cene, te se praktično izjednačavaju proizvođačka, veleprodajna i maloprodajna cena.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi