Nije samo gorivo: A kako ćemo „od sunca“ praviti plastiku?
Evropa se snažno okrenula „zelenom dilu“, Amerikanci zidaju mrežu punjača za kola a u Kini solarne elektrane niču kao pečurke… Međutim, i dalje stoji ozbiljno upozorenje iz OPEK-a
Dva dana, dva upozorenja svetu koji je „zaluđen“ zelenom tranzicijom i obnovljivim izvorima energije. Danas je stigla vest da OPEK upozorava da je svetskom tržištu nafte potrebno 14.000 milijardi dolara investicija u narednih 20 godina da bi se pokrile globalne energetske potrebe do 2045. godine.
Generalni sekretar Organizacije zemalja izvoznica nafte, Haitam el Gais, je na Indijskoj nedelji energije u saveznoj državi Goa rekao da će globalna potražnja za energijom porasti za 23% do 2045. godine a to neće pokriti obnovljivi izvori energije, prenosi portal Oilprice.com. Za to vreme će samo u Indiji potrebe narasti sa sadašnjih 19 miliona barela dnevno na 38 miliona.
Samo dan ranije i katarski ministar energetike, Sad bin Šerida el Kabi, upozorio je u Dohi na moguću nestašicu, ali gasa, u narednih pet godina. I on se založio za dalja ulaganja u gasnu industriju jer, kako kaže, "od sunca ne možete da napravite plastiku koja je, izmeću ostalog, potrebna i za automobile", preneo je Komersant.
I zaista, nafta i njeni derivati ne samo da pogone motore naših automobila i šlepera, aviona i brodova, nego su i dobar deo samih tih vozila. I ne samo to, od nafte se pravi „gotovo sve“ – od odeće i obuće, đubriva i pesticida do boja, kozmetike i lekova.
Pročitajte još:
I dok čitate ovo, verovatno sedite u stolici koja je od plastike i laminata (takođe plastike), nosite majicu od flisa (najlon je petrohemijski proizvod) i pantalone od likre (takođe polimer) u sobi koja je ofarbana bojom napravljenoj na bazi nafte, kuckajući po tastaturi i gledajući monitor gde je najveći deo napravljen od plastike, eventualno grickajući nešto od žitarica uzgojenih uz pomoć (naftnog i gasnog) đubriva i pesticida…
Možemo li bez plastike?
Može li današnji svet bez nafte i plastike, gotovo je besmisleno pitanje. Odgovor koji daju stručnjaci je gotovo unison – bez nafte i plastike (zasad) ne ali bez plastike od nafte možda.
Plastika je medicina i lepota
Kada govorimo o plastici, mislimo obično o kesama i ambalažnom otpadu. A plastika je i medicina, i pritom ne mislimo na špriceve, kese za krv, hirurške rukavice, katetere i cevčice za intubiranje već na pejsmejkere, veštačke srčane zaliske i drugi implante koji se prave od plastike. Od nje su i veštački kukovi, kontaktna sočiva, proteze, rentgen filmovi...
A onda tu dolaze lekovi, koji većinom dolaze kao nadgradnja rada petrohemijske industrije – od penicilina, sirupa za kašalj do sedativa i antihistaminika. Da ne pričamo o kozmetici; karmini, podloge, maskare, ovlaživači, aromati...
Da, moguće je napraviti plastiku i bez nafte ali to je danas još daleko do toga da bi bilo komercijalno isplativo u razmerama koje su svetu potrebne. U laboratorijama po svetu se prave razni eksperimenti a na tržištu se nalazi bio-plastika, napravljena od lignina i celuloze iz drveta, terpentina iz prirodne smole, biljnih ulja i masti, karbohidrata iz šećerne trske, recikliranog otpada hrane, bakterija...
Ali, treba imati u vidu da ni bioplastika nije automatski ekološki proizvod, u smislu razgradivosti i zaštite životne sredine.
Na primer PLA, može da se razgradi u određenim uslovima, ali ne i u svim klimama, ili plastika iz biomase od koje se u Japanu prave kese za prodavnicu, koje smanjuju emisiju CO“ ali nisu bioorazgradive.
Tek simboličan deo su one koje nisu iz nafte a razgradive su, kao što su polilaktik asid (PLA), plastika na bazi skroba, celuloze i polihidroksialkanoat (PHA).
Bioplastika je potencijalni materijal za jednokratnu plastiku poput one za razgradive plastične boce i pakovanja u prehrambenoj industriji. Biopolimeri se ispituju i za upotrebu u medicinskim aplikacijama, za pakovanje lekova i sl. a PHB i PHA u metaboličkom i genetičkom inženjeringu.
Slično je i sa polietilen cianokrilatom (PECA), kojim eksperimentišu na Državnom univerzitetu Bojsi u SAD, za kog naučnici kažu da se reciklira 95 odsto.
...A svakako možemo sa manje
Od sve plastike koja je dosad napravljena na svetu, nakupilo se 6 triliona metričkih tona otpada jer plastika ne nestaje, samo se raspada na manje delove. Manje od 10 odsto toga je dosad reciklirano. Većina te plastike, 98% je polipropilen (PP), polietilen (PE), polivinil hlorid (PVC), polietilen tereftalat (PET), i polistiren (PS).
Samo deo toga je naftnog porekla a biorazgradiv: polibutilen (PBS), polibutilen adipate-ko-tereftalat (PBAT) i polivinil alkohol (PVA).
Nije do plastike nego do naše navike da pravimo jednokratne proizvode za koje nam treba plastika. To ne dovodi ni bliže cirkularnoj ekonomiji i stalno će generisati novi otpad i ekološke probleme.
Moramo da proizvodimo manje, promovišemo manje i koristimo manje bilo koju vrstu plastike jer, kako ta kažu na Worldcleanupday.org, najbolji tip plastike je ona koja nije proizvedena.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari