Ne baš slatke muke u OIE: Lakše do finansijera nego do radnika
I pored sve krize i očekivanja da će kompanije masovno otpuštati kao bi smanjile gubitke, u prošloj godini ukupna zaposlenost porasla je za 2,3%. Ali, negde je to bilo i tri puta više...
Uz globalni rast zaposlenosti od, uslovno rečeno, dobrih 2,3% (ove će biti samo 1%), u proizvodnji obnovljive energije taj rast bio je više nego tri puta veći, i iznosio je skoro 7,3%, piše časopis „Biznis i finansije“.
Za nešto više od decenije, broj zaposlenih u ovoj mladoj industriji porastao je sa 7,3 miliona na 13,7 miliona ljudi. Od toga najviše, preko 5,5 miliona, radi u Kini, a potom u Brazilu i SAD.
Međutim, tolika potražnja donosi i problem za nalaženje kadrova, posebno u proizvodnji solarne energije, pa je teže obezbediti radnike nego ulaganja. Jer nije lako svake godine naći gomilu radnika a to je u prošloj bilo, pokazuju podaci Međunarodne organizacije rada (MOR) i Međunarodne agencija za obnovljivu energiju (IRENA), u izveštaju „Obnovljiva energija i poslovi“.
Za tek nešto više od deset godina broj zaposlenih je skočio za 88%. Pomenuti sektor će nastaviti da raste ako bude bilo radnika, do kojih je trenutno teže doći nego do novca za ulaganja. Pojedine struke, poput električara, već su deficitarne na tržištu, a neke će to tek postati u budućnosti.
Pročitajte još:
„Pare nisu problem“
Nasuprot radnicima, novca za projekte ima sve više. Na to je uticala i energetska kriza izazvana napadom Rusije na Ukrajinu, zbog koje su mnoge države počele da tragaju za novim izvorima energije.
Prošle godine, vrednost investicija u obnovljive izvore energije porasla je za 43% u odnosu na 2020. godinu, dostigavši 499 milijardi dolara. Najveći deo tog novca otišao je u projekte solarne i energije koja se dobija iz vetra.
Uprkos tome što proizvodnja energije iz obnovljivih izvora iz godine u godinu raste, ona još uvek nije široko rasprostranjena. Razlog za to su donekle geografski uslovi, jer na nekim teritorijama nema dovoljno sunca ili vetra za ekonomski opravdanu proizvodnju, ali i materijalni, budući da nabavka i instalacija opreme za proizvodnju obnovljive energije nisu jeftine. Zato su proizvodnja i najveći broj zaposlenih u ovom sektoru koncentrisani u nekoliko zemalja.
Od ukupnog broja zaposlenih u ovoj delatnosti, skoro dve trećine njih je prošle godine radilo u Aziji. Najviše radnika u „zelenoj“ energetici imala je Kina, koja je zapošljavala 41% svetske radne snage u ovoj grani privrede, a sledili su je Brazil i SAD.
24sedam/Profimedia
Iako je reč o takozvanoj čistijoj energiji, uslovi rada u njoj su daleko od čistih. Zato autori izveštaja ističu potrebu da se unaprede radna prava, uključujući i zapošljavanje većeg broja žena. Trenutno u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora radi samo 32% žena, najčešće u administraciji, ređe u naučno-istraživačkim poslovima, a još manje na rukovodećim pozicijama.
Sunce najviše „zapošljava“
Prošle godine, najviše zaposlenih u proizvodnji obnovljive energije je radilo u sektoru solarne energije, 4,9 miliona ljudi. Ovaj sektor najviše traži kadrove, zbog rasta koji solarne tehnologije beleže na tržištu.
U 2022. je oboren rekord u širenju kapaciteta za proizvodnju solarne fotonaponske energije – za samo godinu dana ti kapaciteti su prošireni sa 141,2 GW na 191,4 GW.
Od ukupnih kapaciteta za proizvodnju solarne energije, 45% se nalazilo u Kini, a sledile su je SAD, Indija, Brazil, Holandija, Nemačka, Japan, Španija, Australija i Republika Koreja.
U tim zemljama je radilo 85% svetske radne snage zaposlene u proizvodnji solarne energije. Najviše njih zapošljavali su azijski poslodavci (73%), među kojima je najveći Kina. Ova zemlja dominantna je na gotovo svim listama na kojima se pominje „zelena“ energija, a posebno solarna.
U Kini radi čak 56% svetske radne snage u proizvodnji sunčeve energije, odnosno 2,76 miliona ljudi. U SAD taj broj iznosi 264.000, u Evropi 540.000, u Indiji 281.400, a u Brazilu 241.000 ljudi.
Ono što proizvodnju solarne energije izdvaja od svih ostalih sektora u ovom istraživanju je podatak da, na globalnom nivou, žene u radnoj snazi imaju udeo od 40%. To je skoro dva puta više nego u proizvodnji energije iz nafte i gasa, ali i iz vetra.
„Navodnjavanje“ radnih mesta
Proizvodnja energije iz hidroelektrana prošle godine je zapošljavala 2,3% više ljudi nego u 2021. godini, odnosno 2,5 miliona. Među njima je nešto manje od dve trećine radilo na održavanju postrojenja i sličnim poslovima, oko 30% na izgradnji i instalaciji opreme, a tek šest procenata u proizvodnji energije.
24sedam/Nenad Vujanović
Hidroenergetika je inače veoma perspektivan sektor privrede, imajući u vidu da u proizvodnji globalne energije iz obnovljivih izvora učestvuje sa 37%. Kapaciteti za proizvodnju ove vrste energije nadmašuju i solarne elektrane i vetroparkove. Vodeći proizvođači hidro-energije su Kina, Brazil, Kanada i SAD. Kada je u pitanju broj zaposlenih i ovde dominira Kina, a prate je Indija, Brazil, Vijetnam i Pakistan.
Tržište biogoriva se stabilizuje
U proizvodnji i upotrebi biogoriva prošle godine je radilo 2,5 miliona ljudi, najviše u proizvodnji sirovina za biogoriva. Osnovne sirovine za pravljenje biogoriva su skrob i šećeri koji se pretvaraju u etanol, kao i ulje od kojeg se proizvodi biodizel. Dobijaju se uglavnom iz biljnih ulja, životinjskih masti koje preostaju iz fabrika za preradu mesa i od iskorišćenog ulja za prženje.
Era globalnog ključanja
Prema projekcijama stručnjaka, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora će i u narednom periodu nastaviti da privlači ulaganja, a samim tim i radnu snagu, u nastojanju da se shodno Pariskom sporazumu rast globalne temperature ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa. Aktuelni izveštaji o klimi sugerišu da nismo ni blizu tog cilja, uprkos velikim ulaganjima u „ozelenjavanje“ privrede. Zato generalni sekretar UN Antonio Gutereš tvrdi da je era globalnog zagrevanja završena i da nam predstoji era globalnog ključanja.
U poslednjih nekoliko godina tržište biogoriva su karakterisale značajne oscilacije. Posle velikog pada na početku pandemije, u 2021. se vratilo na pretkrizne nivoe sa proizvodnjom od 162 milijarde litara.
Najveću količinu proizvedenih biogoriva činili su bioetanol (106 milijardi litara), biodizel (46 milijardi litara) i hidrotretirano biljno ulje (skoro 10 milijardi litara).
Slična je struktura bila i u 2022. kada je proizvodnja biogoriva neznatno porasla. Najviše proizvođača biogoriva tada su imale Latinska Amerika (42%), Azija (37%), Severna Amerika (15%) i Evropa (6%), a najviše zaposlenih Brazil, Indonezija, SAD, Kolumbija, Tajland, Malezija, Kina, Filipini, Indija i Poljska. Ovih 10 zemalja zapošljavalo je čak 94% svetske radne snage u proizvodnji biogoriva.
Umereno vetrovito
Rast kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra prošle godine je usporio u odnosu na 2021. za 19%, a u odnosu na rekordnu 2020. čak za 33%. Jedine zemlje u kojima su 2022. kapaciteti povećavani kao u prethodne dve godine bile su Švedska i Francuska. Najveći broj novih vetroelektrana dobila je Kina, a odmah iza nje SAD, Brazil, Velika Britanija, Švedska, Turska, Nemačka, Indija, Francuska i Španija.
Proizvodnja energije iz vetra u 2022. je uposlila 1,4 miliona ljudi. Najveći broj zaposlenih imala je Azija (55%), zahvaljujući pre svega Kini, sledile su Evropa (29%), Severna i Južna Amerika (16%).
Ovakva geografska raspodela mogla bi da se promeni u narednom periodu, jer proizvođači opreme za vetroparkove zbog visokih troškova nastoje da presele deo svoje proizvodnje u zemlje sa nižim zaradama. To bi moglo da podstakne zapošljavanje u tim državama, budući da proizvodnja 1 GW energije u petogodišnjem periodu zahteva oko 130.000 radnika za razvoj, proizvodnju i instalaciju.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari