Gradi se manje, lošije ali to izađe skuplje

Građevinarstvo u svetskoj krizi trenutno trpi veliki udarac, gradi se sve manje uz sve veće troškove, a u regionu se pokušava da se to kompenzuje lošijom gradnjom, pokazuju istraživanja.

Uprkos gradnje korišćenjem manje kvalitetnih i jeftinijih materijala, finalne cene s znatno veće, što je najizraženije u Srbiji, piše magazin „Biznis i finansije“ (BiF).

Domaće tržište je nakon prošlogodišnjeg pada i lošijih rezultata početkom ove godine, letos počelo da se oporavlja, ali je daleko od zelene grane. Nastavlja se trend da se gradi manje a skuplje, koji se pojavio prošle godine zbgo skoka cena izazvnaih nesigurnošću povodom rasplamsavanja rata uUkrajini.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) građevinska aktivnost u 2022. pala za 11%, broj izdatih građevinskih dozvola sa 30.177 iz prethodne godine je došao na 29.344, a bruto dodata vrednost je bila manja za 9,8% u poređenju sa 2021... No, i pored sveg toga vrednost građevinskih radova je porasla sa 5,0 na 5,2 milijarde evra.

Udeo građevinarstva u srpskom BDP-u je skočio sa 6% na 6,4%, dok je priliv stranih direktnih investicija u građevinskim delatnostima iznosio 1,5 milijardi evra. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) to je činilo skoro 35% stranih direktnih investicija u zemlji.

Zahlađenje kod privatnih investitora

Uprkos drastičnom skoku cena građevinskih materijala, koje se počele donekle da se stabilizuju tek u drugoj polovini prošle godine, građevinarstvo je bilo četvrta najprofitabilnija grana u Srbiji, odmah iza trgovine, prerađivačke industrije i rudarstva, navodi se u izveštaju Agencije za privredne registre (APR).

Ukupna neto dobit građevinskog sektora, koji broji više od 17.000 privrednih društava, preko 40.000 preduzetnika i oko 170.000 zaposlenih, lane je porasla za 44%, na 80,765 milijardi dinara.

S druge strane, prema istraživanju regionalne platforme Moj mojster/Daibau koje je krajem prošle godine sprovedeno među više od 4.000 građevinskih preduzeća u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, rast cena građevinskih materijala i usluga najviše je poskupeo gradnju upravo na srpskom tržištu.
U Sloveniji je svega 7% građevinskih projekata poskupelo za preko 50% od početnog iznosa, u Hrvatskoj oko petine, a u Srbiji više od četvrtine, dok je 72% ugovorenih građevinskih radova na ovdašnjem tržištu uvećalo finalnu cenu za preko 30%.

Kod nas je samo 12% investitora odlučilo da završi projekte u planiranom obimu, dok je 37% obustavilo radove. Od svih anketiranih investitora u regionu koji su planirali nove projekte za 2023. godinu, najveći broj njih odlučio je da odloži izgradnju u Srbiji (48%).

Rezultati istraživanja su pokazali da su se ulagači na svim tržištima borili protiv poskupljenja sirovina uglavnom tako što su kvalitetne materijale zamenjivali lošijim i jeftinijim. Druge dve najčešće mere bile su privremena obustava projekta i smanjenje obima renoviranja ili izgradnje, ne bi li snizili troškove celog projekta. U anketi je 27% investitora u Hrvatskoj, 25% u Sloveniji i 20% investitora u Srbiji izjavilo da planira da ograniči obim izgradnje u 2023. godini.

Infuzija od države    

Pošto je pad privatnih investicija, naročito domaćih, usporio građevinske aktivnosti na domaćem tržištu, država je donela odluku da za ovu godinu uveća kapitalne investicije na 3,6 milijardi evra. Ipak, godina je započela klimavo, pa je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom tromesečju bila manja za 0,5%, u stanogradnji je pala čak za petinu, a u aprilu je izdato 11% manje građevinskih dozvola u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Printscreen/YouTube/Vojvodina uživo

 

Usporavanje građevinskog buma analitičari su najviše pripisivali manjoj potražnji za stanovima, prvenstveno zbog poskupljenja hipotekarnih kredita. Krajem 2020. godine prosečna kamatna stopa novoodobrenih zajmova za kupovinu stana u evrima bila je 2,63%, da bi u maju 2023. dostigla nivo od čak 6,47%.
Nakon što je udeo finansiranja stanova iz zajmova dostigao rekordnih 32,7% u poslednjem tromesečju 2020. godine, on je počeo sukcesivno da se smanjuje, da bi u prvom tromesečju ove godine pao na 18%.  

Usporeni oporavak

Građevinsko tržište je nakon drugog tromesečja počelo da pokazuje prve znake oporavka. Skoro polovina građevinskih firmi je zabeležila rast prometa, vrednost izvedenih građevinskih radova bila je veća za gotovo 18%, a građevinsku aktivnost su najviše pogurali državni projekti.

Situacija se znatno poboljšala u letnjim mesecima, pa je u avgustu izdato 12% više građevinskih dozvola negu u istom periodu lane. Zaključno sa trećim tromesečjem, broj građevinskih projekata u privatnom sektoru je uvećan za 27%, dok je aktivnost izvođača radova porasla za 44%, ali najviše u manjim projektima, poput renoviranja i montaže objekata.     

Međutim, problema i dalje ima. Izvođači i dobavljači u građevinskoj industriji se žale na sve veća kašnjenja u plaćanjima, uključujući i državu, čija dugovanja se protežu na više od pola godine.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi