Tu je već četvrt veka i bez njega nam je život nezamisliv

U svetu obilja koji je doneo internet, ipak je malo šta tako prepoznatljivo i sveprisutno kao „Gugl“. Ta reč nam ne označava samo kompaniju, nju čak i manje nego nešto drugo – sinonim je za pretraživanje interneta ili čak snalaženje u prostoru „i vremenu“.

A sve je počelo sa poečtkom širenje veba 1995. godine, piše za ZDNet Stiven Von-Nikols.

- Ljudi su shvatili da su nam potrebni načini za pretraživanje. Već sam bio iskusan u pretraživanju, počeo sam koristiti pretka interneta ARPANET. Naši alati za pretraživanje bili su grozni. Ipak, u usporedbi s onim što smo mi imali, bili su fantastični. Pre nego što sam se okrenuo pisanju, prošao sam diplomske studije koristeći za istraživanje prve onlajn sisteme baza podataka, kao što su NASA RECON, Dialog i OCLC. Zatim, kako je internet sazrevao, moglo se pretraživati s mrežnim programima kao što su Archie, Gopher i Wide Area Information Server (WAIS) – podseća se Von-Nikols pravog početka interneta.

Ali to su sve bili specijalizovnai sistemi, nepodesni za obične korisnike, kojih je bilo sve vikše. Ljudi su želeli bolje alate koji su jednostavniji za korištenje. Prvi popularan nije bio pretraživač već internet imenik. Danas je znan kao „Jahu“ (Yahoo).

Prvog pravog pretraživača, koji je kombinovao analizu veb stranica, indeksiranje i pretraživanje, dans se niko ne seća - opskurna akademska „JumpStation“ iz 1993. godine.

„Altavistuj malo!“

Nakon „JumpStationa“ sledile su brojne drugi pretraživači: „Infoseek“, „WebCrawler“, “Lycos“. A onda se, kjrajem 1995, pojavila „AltaVista“ i sve se promenilo.

„AltaVista“, sa svojim jednostavnim interfejsom za pretraživanje koje bi i danas svaki korisnik „Gugla“ odmah prepoznao, donela je revoluciju u pretraživanje. Odjednom ste mogli da pronđete što god želite na vebu, a da ne znate gde se to tačno nalazi ili da niste majstor Boleovih izraza.

Tokom njenog kratkog vrhunca od 1996. do 1997. godine, svi su koristili „AltaVistu“. Njen vlasnik, kompanije „DEC“, čak je ponudio i druge internet usluge, poput lokalne verzije „AltaViste“ za lični računar ili uslugu e-pošte. Zvuči poznato?

Ali, ipak dana ne kažemo "Upravo sam ga pregledao na AltaVisti i mislim da nije pravi čovek za nas", ili „(Pro)Altavistuj malo“.

Kažemo, naravno, „gugalj“ ali „Gugl“ (Google) nije bio puno bolji u svojim prvim danima. „AltaVista“ nije propala jer su drugi bili bolji nego je bila osuđena na propast zbog lošeg upravljanja i stalnih promena vlasništva - pet vlasnika u pet godina.

Ono što je bilo loše za „AltaVistu“ bilo je dobro za dva studenta Univerziteta Stanford, Larija Pejdža i Sergeja Brina. Upoznali su se 1995. godine i prvobitno se uopšte nisu dobro slagali. Tek nakon godinu dana otkrili su da imaju zajedničke interese i počeli su da rade u svojim studentskim sobama na veb preraživaču neobičnog imena „Bekrab“ (Backrub).

Googol

Srećom, preimenovali su svoj projekt u „Gugl“ . Ime je izvedeno iz reči "googol", što je naziv za broj u kojem iza jedinice kojeg sledi 100 nula.

Osmislili su novu metodu organizovanja i rangiranja velike količine informacija na vorld vajd vebu (world wide webu, www). U to vreme pretraživači su rangirali veb stranice na osnovu broja pojavljivanja traženog pojma na stranici.
Umesto toga, revolucionarna ideja dvojca bio je algoritam nazvan "PageRank", koji je funkcionisao na jednostavnom, ali revolucionarnom principu: važnost veb stranice mogla se odrediti brojem poveznica koje upućuju na nju.

Drugim rečima, stranica se smatrala vrednom ako su mnoge druge stranice bile povezane, posebno ako su te stranice koje povezuju same smatrane važnima.

Prvi put napisan u jezicima java i piton, i pokrenut na sun ultras i intel pentium računarima s linuksom, PageRank se pokazao prekretnicom. Umesto pukog brojanja ključnih reči, procenio je kvalitet i relevantnost stranice.

To je pokazala i prva pretraga, za tadašnjeg predsednika Stanford, Gerharda Kaspera. „AltaVista“ je prikazala rezultate za crtani lik dobrog duha Kaspera, dok je Google odmah pronašao akademskog lidera.

Pejdž i Brin su u kolovozu 1998. dobili početnu investiciju od 100.000 dolara od saosnivača Sana (Sun) Endija Bektolshajma. Iznajmili su garažu u predgrađu Menlo Parka u Kaliforniji, u vlasništvu njihove prijateljice i uskoro zaposlene, Suzan Vojcicki. I tako je 4. oktobra 1998. rođen „Gugl“ kao kompanija.

Tri miliona upita dnevno

Do kraja 1999. „Gugl“ je dnevno obrađivao više od tri miliona upita za pretraživanje. Sa svojim jednostavnim sučeljem, munjevito brzim pretragama i relevantnim rezultatima, brzo je postao pretraživač broj jedan za korisnike interneta širom sveta. „AltaVista“ se mučila do 2010. godine, ali je prestala biti relevanta još dugo pre toga.

I onda je 2000. godine „Gugl“ pretraživanje pretvorio u zlato prodajom oglašavanja temeljenog na ključnim rečima. Dok su njegovi konkurenti posustajali i padali s dot.com balonom, oni su pravili novac.

Iste godine u televizijskoj seriji „Bafi, Ubica vampira““, Vilov pita Bafi "Jesi li je već guglala?" Do 2006. reč "gugl" ušla je u Oksfordski rečnik engleskog.

A „Gugl“ nije živeo na lovorikama. Predstavio je „Gmail“ 2004. godine, a 2005. je preuzeo „Gugl Maps“ i operativni sistem Android.

Na berzi je od 2004, a dans pod krovnim imenom „Alfabet“ ima tržišnu kapitalizaciju od preko 1,7 biliona dolara. Da ste uložili 1.000 dolar u akcije avgusta 2004. godine, danas bi vredele više od milion dolara.

Problemi i skandali

Ali „Gugl“ ima i svoje „kosture u ormaru“. Njegov moto pri izlasku na berzu, "Ne budi zao", ovih dana zvuči više ironično nego prigodno.

Širenjem biznisa, kompanjia se uhvatila u koštac s problemima vezanim uz privatnost, prikupljanje podataka i antimonopolska pitanja. Kritičari tvrde da „Guglov“ golemi doseg i uticaj predstavljaju pretnju privatnosti korisnika i tržišnoj konkurenciji.

Sredinom septembra, neposredno posle godišnjice, "Gugl" se na američkoim sudu suočio sa početkom procesa u kojem je država optužuju za kršenje antimonopolskih propisa.

Ovom sudskim procesom, ocenjuje CNN, započeo dugo očekivani pravni obračun vlasti i (pre)moćnih internet i komunikaciono-tehnoloških kompanija a koji bi mogao da preoblikovati jednu od najdominantnijih internet platformi a time i sadašnjost i budućnost interneta.

S porastom generativne veštačke inteligencije, posebno „Majkrosofta“ i „OpenAI-jevog“ ChatGPT-a, neki ljudi veruju da bi „Gugl“ mogao konačno biti zbačen s trona kao kralj pretraživanja.

Međutim, prema analizama is jula 2023, „Gugl“ još dominira tržištem pretraživanja na stonim računarima sa 83 osto tržišnog udela. „Majkrosoftov“ Bing, koji pokreće AI  drži devet odsto globalnog tržišta pretraživanja i raste, ali „Gugl“ još nije u opasnosti da izgubi svoj rejting.

- „Gugl“ sada ima 25 godina i očekujem da će nastaviti s radom i sledećih 25. Sviđalo nam se to ili ne, „Gugl“ je veliki dio naših života - zaključuje Von-Nikols.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi