Nemačka tone sve dublje: Giganti počinju da se povlače iz najveće evropske privrede

U najjačoj privredi EU, Nemačkoj, ekonomski parametri izgledaju sve sumornije. Veliki pad u proizvodnji automobila povukao je još dublji sunovrat u celoj nemačkoj industriji jer je proizvodnja u julu pala treći uzastopni mesec, što pojačava pritisak na aktuelnu vladu da se više angažuje kako bi izvukla privredu iz krize.

Pad od 0,8 odsto na mesečnom nivou, o kojem je izvestio nemački statistički biro, premašio je pad od 0,5 odsto koji su prognozirali ekonomisti u anketi agencije Rojters. Pad bi bio još veći da nije došlo do oporavka energetske i građevinske proizvodnje u julu. Proizvodnja u nemačkom sektoru auto-industrije, međutim, pala je devet odsto.

I Kina "kriva"

Najveća evropska privreda smanjila se ili stagnirala u poslednja tri tromesečja, a oporavak od pandemije koronavirusa bio je sporiji od onog u SAD i celokupnoj evrozoni, uz više cene energije, rastuće kamate i usporavanje trgovine s Kinom, koja je drugo po veličini nemačko izvozno tržište, posebno teško pogađajući samo srce industrijskog središta Evrope, prenose svetski mediji.

Ralf Solven, ekonomista nemačke Komercbanke, rekao je da je kontinuirani pad industrijske proizvodnje uticao na sve proizvodne sektore, ukazujući da će to verovatno nastaviti da doprinosi smanjenju nemačke privrede u drugoj polovini godine.

Kao dodatak sumornoj slici, statističko odeljenje EU smanjilo je svoju procenu rasta evrozone u drugom tromesečju sa 0,3 na 0,1 odsto. Ovaj potez usledio je nakon smanjenja procene rasta od strane Italije, Irske i Austrije, što znači da evrozona dodatno zaostaje za SAD, čiji je BDP porastao 0,6 odsto u tromesečju.

U međuvremenu, evro je pao 0,2 odsto na 1,0707 dolara u odnosu na američki dolar u četvrtak, približivši se najnižem nivou za tri meseca.

Pali niže nego pre pandemije

Takođe, rastu strahovi od premeštanja proizvodnje nemačkih industrijskih grupacija u inostranstvo. Hemijski div BASF odlučio je da izgradi novu fabriku vrednu 10 milijardi evra u Kini i da smanji svoje ogromno sedište na obalama Rajne u Ludvigshafenu.

Nemačka komora za trgovinu i industriju (DIHK) nedavno je ustanovila da je 32 odsto anketiranih firmi dalo prednost ulaganjima u inostranstvu u odnosu na širenje kod kuće, kako piše "Fajnenšel tajms“.

- Nemačka industrijska proizvodnja nastavlja strmoglavo da ponire, tako da čak i okoreli pesimisti postaju uplašeni - kaže Karsten Brzeski, ekonomista holandske banke ING, koji je izračunao da je nemačka industrijska proizvodnja još uvek sedam odsto ispod nivoa pre pandemije.

Vlada se našla pod velikim pritiskom da se uhvati ukoštac s ekonomskim problemima zemlje. Ove nedelje je kancelar Šolc obećao da će podstaći rast i smanjiti birokratiju ubrzanjem digitalizacije u segmentima internetske državne usluge i e-računa, oblasti u kojima Nemačka zaostaje, kao i olakšavanjem osnivanja i izgradnje startapova.

AP Photo/Michael Probst

Šolc je odbacio ideju o subvencionisanoj ceni električne energije za firme koje troše velike količine energenata kao deo svojih primarnih privrednih aktivnosti, ili veliki paket podsticaja za rast privrede.

Prošle nedelje je predstavio planove paketa olakšica za porez na dobit u iznosu od sedam milijardi evra, koji uključuje nova pravila o amortizaciji investicionih troškova za izgradnju, digitalizaciju i zelenu energiju.

- Pozitivna vest je da se napokon povećao osećaj hitnosti - kaže Brzeski.

Sada, navodi, treba pričekati konkretnije političke akcije, a do tada stagnacija u industriji i široj ekonomiji, ističe, izgleda kao novo normalno.

Novi pad narudžbina...

Destatis, nemačka savezna agencija za statistiku, saopštila je da je pad industrijske proizvodnje na godišnjem nivou u julu iznosio 2,1 odsto. Po potrošniji energije najintenzivnije industrije, poput hemijske, metaloprerađivačke i industrije stakla, pretrpele su veći pad od 11,4 odsto.

Istovremeno, nemački proizvođači rešavaju svoje zaostale narudžbine, ali se one smanjuju. Naime, nove narudžbine za nemačku industriju pale su za 10,7 posto u julu u odnosu na jun, što je najveći pad otkako su mnoge fabrike bile zatvorene zbog udara pandemije u aprilu 2020. godine.

- Iako je zaostatak, kada su u pitanju neizvršene narudžbine, još uvek veliki, on je u stalnom padu pa verovatno neće još dugo podržavati proizvodnju - upozorila je Franciska Palmas, ekonomistkinja u konsultantskoj firmi Capital Economics.

Tamo očekuju da će proizvodnja dodatno pasti u ostatku godine i doprineti novom ulasku Nemačke u recesiju.

Još jedan faktor koji koči mnoge nemačke firme je nedostatak radne snage. Istraživanje instituta Ifo provedeno prošlog meseca među 9.000 firmi u zemlji pokazalo je da je 43,1 odsto njih prijavilo manjak kvalifikovanih radnika, što je povećanje u odnosu na prethodni mesec, ali ipak niže od istorijskog rekorda od gotovo polovine svih preduzeća prošle godine.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi