Znate li šta je šrinkflacija?: Nema leka, kupac može samo da se ljuti

Suočeni sa rastom troškova proizvodnje, skupljih sirovina i energenata, mnogi proizvođači su se poslednjih godina suočili s dilemom – kako povećati zaradu a da ne padne prodaja? I mnogi su, piše RTS, pribegli „rešenju“ koje nije protiv zakona ali je svaki potrošač doživljava kao nepoštenu praksu – smanjivanje pakovanja.

I upravo je to pojava već neko vreme popularna u svetu pod imenom „šrinkflacija“ (šrink, shink, je na engleskom smanjivanje). Sa njome su se srpski potrošači upoznali odavno, ali je nekako bila rezervisana za, na primer, čokolade kada su konditori odlučili da nam je dovoljno i 90 ili 80 grama, umesto standardnih 100.

Sada je, međutim, „šrinkflacija“ zahvatila i, recimo jogurt koji se smanjio sa 200 na 180 mililitara, a da je cena ostala ista ili nešto malo veća. Promene je pretrpeo čak i toalet-papir, pa i porcije u restoranu.

"Pratimo tržište"

Pratimo tržište – tako smanjenje gramaže pravda veliki domaći proizvođač čokolade "Štark", piše RTS.

-Mi osluškujemo potrebe potrošača i pratimo kretanja na tržištu, pa se shodno tome radi i na konstantnom prilagođavanju proizvoda. Imamo različite gramaže, namenjene različitim ciljnim grupama potrošača i njihovim potrebama – od 30 grama do 250 grama. Na taj način smo svim potrošačima, nezavisno od kupovne moći, omogućili da uživaju u kvalitetnoj čokoladi i ukusu na koji su navikli i koji vole - navode u "Štarku".

Poskupljenje izokola

Upravo zbog potrošačke navike, kupci retko i obraćaju pažnju na „gramažu“ na deklaraciji, gde mora da se navede tačna količina. I sve dok je tako, zakon je jasan – kazne nema. Ipak, potrošači takvu praksu doživljavaju kao prevaru.

- Ovo je posredan, perfidan način da proizvod poskupi. Potrošači su i te kako uočili pojavu, izuzetno negativno reaguju. Redovno nas pitaju da li je sve u skladu sa zakonom, primetili su da je smanjena gramaža, a da je cena ista, i to utiče na njihov budžet jer za isti novac mogu da kupe znatno manju količinu proizvoda - ukazuje Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

U nekim zemljama potrošači su na rast cena svojih omiljenih prozivoda, poput pasti u Italiji, organizovali bojkote skupe robe, teško da bi u Srbiji nego "bojkotovao" svoju omiljenu čokolada ili promenio vrstu jogurta "zbog pet grama gore-dole". Tako, ovdađnjem potrošaču preostaje samo da na ovu pojavu gunđa.

Ali, ovakvo ponašanje ima i ekonomsko opravdanje. "Mršavljenje" pakovanja je, ukazuju ekonomisti, jedan od načina da se preduzeće bori sa inflacijom i rastom troškova. Istraživanja pokazuju – potrošači manje reaguju na smanjenje ambalaže nego na povećanje cene.

- S jedne strane proizvođač ima velike troškove, sa druge opada kupovna moć i to je pokušaj, mada postoje drugi načini. Proizvođači mogu da uvedu veća, ekonomičnija pakovanja, porodična pakovanja, vezana, mogu da uvedu proizvode koji imaju niže troškove i niži kvalitet i to bi bilo mnogo transparentnije, a ovo se manje primećuje -  ističe profesorka Ekonomskog fakulteta, Mirjana Gligorijević.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi