Da li nas trgovci deru maržama: Ministar kaže jedno, guvernerka drugo
Građani su verovatno jednoglasni u odgovoru na pitanje da li su trgovačke marže, a time i cene, prevelike. To pitanje "podelilo" je nadležne
Trgovačka marža, odnosno koliko se trgovci "ugrade“ na nabavnu ili proizvođačku cenu, oduvek je u Srbiji bila prokažena kao neosnovano velika. Ako pitate prosečnog potrošača, reći će da ga u prodavnicama "deru“, bilo da je u pitanju svakodnevna nabavka namirnica ili kupovina neke skuplje robe, od obuće i garderobe do frižidera i televizora.
Sada je ovo pitanje podelilo i u državi nadležne za cene, pa smo o visini marže u Srbiji ovih dana dobili oprečne stavove, a 24sedam je o tome pitao i uglednog ekonomistu.
Ima prostora da se smanje...
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, ponovila je danas, na predstavljanju redovnog Izveštaja o inflaciji, da su visoke trgovinske marže jedan od razloga zašto je inflacija visoka i sporo opada.
- Imajući u vidu dinamiku trgovinskih marži u maloprodajnim lancima u Srbiji, uočava se prostor da se stope marži smanje bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine – rekla je guvernerka.
Pročitajte još:
Prema podacima NBS, trgovinske marže grupe od pet najvećih maloprodajnih lanaca robe široke potrošnje, nominalno su veće u 2022. godini u odnosu na 2019. za čak 36,6 odsto a "stopa se konstantno povećava“.
Ova izjava suprotna je stavu koji je nedavno izneo ministar trgovine Tomislav Momirović, za koga srpske marže i nisu tako velike, a i nisu uzrok visoke inflacije.
Marže veće nego u EU
- Dubinskom analizom RZS, videli smo da u trgovinskim lancima marže nisu baš tako velike, a profitna stopa im je relativno niska. Jednostavno, ovo je takvo vreme, vreme visoke inflacije... Pratimo Evropu i u ovim okolnostima. Ne možemo, nije realno, da imamo nisku inflaciju u našem regionu. Voleli bismo da je takva situacija, ali nije - rekao je ministar.
Marže samo deo problema
Da su visoke marže i cene samo deo problema potrošača, ističe profesor Ljubodrag Savić.
- Nešto ne morate da kupite ako vam je skupo, možete naći jeftinije ili sačekati akciju... Ali ako za nešto date novac i taj proizvod ne valja, pa još ne možete da za zamenite lako ili uopšte ne možete, to je onda poraz države koja ne može da zaštiti svoje građane.
Da li su marže male ili velike i da li su i one 'krive' za visoku inflaciju, 24sedam je pitao profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodraga Savića.
- Nema dileme da su naše marže značajno više nego u EU. Zbog toga su više i cene, i to sam se uverio nedavno kada sam bio u Francuskoj. Zapanjio sam se da ima proizvoda koji su 30 do 40 odsto jeftiniji nego u Beogradu, i to ne na akcijskom popustu – kaže Savić.
Više maloprodajne cene u Srbiji su, objašnjava profesor, posledica male konkurencije trgovaca a posebno uvoznika, i relativno male ponude.
- Kada praktično imate monopole i marže su visoke, a onda i ne možete da tržišno utičete na cene. Marže je teško administrativno ograničiti, jer trgovci onda dodatno mogu da smanje ponudu. Odmah bi se pobunili i „zaštitnici slobodnog tržišta“, ali da je tržište zaista slobodno i konkurencija bi bila veća – napominje Savić.
Trgovinske marže u Srbiji na malo u lancima hipermarketa kreće se u rasponu od 20 do 45 odsto. Najniža marža je 12 odsto, a najviša skoro 50 odsto. Po pravilu, što je roba luksuznija i marža je veća, pa može da ide i više od 100 odsto na nabavnu cenu.
Za odeću i obuću marže su od 30 do 40 odsto ali za, recimo, bebi-opremu idu i na više od 50 odsto.
A moglo je na 10 odsto...
Da su marže velike i tamo gde ne bi trebalo da budu, kao što su osnovni prehrambeni proizvodi, potvrđuju i primarni proizvođači koji najbolje znaju po koliko svoju robu prodaju a koliko ona dostigne cenu u rafovima.
Goran Vasić iz Udruženja proizvođača mleka iz Mačve, nedavno je za RTS rekao da su marže na mleko 30 do 50 odsto, a u Evropskoj uniji za mlečne proizvode pet do osam odsto.
Ako mogu banke...
Marža ipak može da se smanji i u Srbiji, pokazuje i primer onih koji su "najtvrđi“ na novac – banaka. Njima je NBS sugerisala u septembru prošle godine da smanje za 30 odsto naknade podignute januara 2021, i zamrznu ih do septembra 2023. godine. I pored toga u 2022. je neto prihod od naknada i provizija povećan za četvrtinu u odnosu na 2021. na 588 miliona evra. To sada ističe, i naknade će verovatno skočiti, ali su bar u vreme najjače krize građani bili pošteđeni dela troška.
Da marže mogu da budu manje i da zbog toga trgovci neće propasti, potvrdilo je i drastično ograničenje marži koje smo videli kod cena osnovnih namirnica za vreme epidemije korone.
Tada je marža na, recimo, piletinu, svinjsko meso i mleko bila samo 10 odsto. Takvu meru je u aprilu ove godine donela i Hrvatska, ali za mleko.
A i sa krizom i državnim ograničenjima, sektor trgovine na malo i veliko je u 2022. godini zabeležio najveći pozitivan neto rezultat, pokazuju podaci APR-a.
Dobitak od 215 milijardi dinara (1,8 milijardi evra) je bio veći za 26,4 odsto nego u prethodnoj godini.
Da u Evropi nije trend da marže rastu, pokazuje i studija konsultantske kuće "Mekinsi“ o tržištu namirnica za 2023. godinu. U njoj se ističe da je prosečna marža (gross margin) sa 27 odsto iz 2019. godne pala na 24,5 odsto u 2022. godini, a da je stopa zarade najvećih trgovaca, pre poreza i kamata (EBIT margin, ROS) ostala tri odsto.
Međutim, i pored visokih marži, u Srbiji trgovački lanci zbog svoje male efikasnosti, daju ROS od 0,91 do 1‚42 odsto, pokazuju podaci Emis.com.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari