Dokle idu marže: Crnogorski trgovci nezasiti, a kakvi su srpski?

U Crnoj Gori su marže u trgovini nerealne i po njima se vidi nezasitost trgovaca, oštra je kritika stanja na tržištu ove zemlje koju je izneo ekonomski analitičar Predrag Drecun.

On je u emisiji “Dobro jutro Crna Goro” na TVCG istakao da je Crnoj Gori potrebna jača zajednica potrošača koja bi mogla da smanji cene namirnica.

- Neverovatno je kolike su marže u trgovini. Mogu reći da su one katastrofalno velike, nerealne. Ako cena padne na svetskom tržištu, zašto ne pada kod nas? Jer taj trgovac ne želi da se vrati na raniju cenu – smatra Drecun.

On je naglasio da je teško naći mehanizme da se ograniči marža na silu.

- Zamislite da potrošači organizovano kažu da neće da kupuju neku namirnicu mesec dana. Znate li kako bi spustili cene - objašnjava on.

Tragom ove informacije pokušali smo da otkrijemo koliko iznose marže u srpskim prodavnicama i kakva je situacija na našem tržištu. Ipak, to nije lako otkriti jer same marže u trgovinama predstavljaju poslovnu tajnu, ali, kako saznajemo, kod pojedine vrste robe one dostižu vrtoglave iznose.

Kod automobila i 100 odsto

Kako ističu menadžeri velikih lanaca s kojima smo razgovarali, maloprodajna marža u većini hipermarketa kreće se u rasponu od 20 do 45 odsto, s tim što je na pojedine proizvode najniža 12 odsto, a najviša skoro 50 odsto. Takođe, po pravilu na luksuzne proizvode, kao što su automobili, marža ide i na 100 odsto, pa i više.

– U velikim distributivnim trgovinskim centrima postoji direktno i centralizovano snabdevanje od proizvođača. Takođe, ti lanci su često i uvoznici, i u proseku se trećina prometa u njima odnosi na veleprodaju, jer svoju robu dalje prodaju manjim trgovinama. S druge strane, manje prodavnice i samoposluge orijentisane su na snabdevanje od veletrgovaca, koji zbog svega toga i diktiraju cenu i uslove prodaje – ističe naš sagovornik.

Unsplash

Zanimljivo je i da, kako on kaže, najveća marža u nekom hipermarketu ne znači automatski da su i njihovi proizvodi najskuplji.

– Tako su veliki trgovinski lanci zbog centralizovanog snabdevanja u mogućnosti da upravljaju kanalima nabavke. Najbolji primer za to su sopstvene robne marke u trgovinama, a radi se o proizvodima koje najčešće domaći proizvođači prave po narudžbini po proizvodnim troškovima, pa im je cena dosta niža nego proizvod brenda – objašnjava ovaj menadžer.

Inače, kako on naglašava, najniže marže su one na osnovne životne namirnice, hleb, mleko, ulje i brašno.  

Šta je sve 'uglavljeno' u maržu?

– Za odeću i obuću marže su od 30 do 40 odsto. Zatim, za bebi-opremu idu i na više od 50 odsto, dok su za luksuznu robu i do 100 odsto – kaže sagovornik 24sedam.

On naglašava da marža predstavlja zbir svih troškova koje trgovac ima dok jedan proizvod ne stavi na policu i izloži kupcima na prodaju.

– U tu maržu su do tog trenutka uračunati radna snaga, potrošena struja, voda, kao i profitna stopa – ističe on.

U udruženjima potrošača naglašavaju da nemaju uvid u visinu trgovačkih marži jer one predstavljaju poslovnu tajnu. Kako kažu, marže su od trgovine do trgovine vrlo različite i kreću se od po nekoliko procenata na osnovne namirnice, kao što su hleb i mleko, pa do preko 80 odsto na luksuznu robu.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi