Prepolovljene subvencije za zapošljavanje: Problem ili uspeh

Država Srbija je promenila pravila za investitore i podigla je prag za potrebno minimalno ulaganje da bi se dobile subvencije ali i prepolovila podsticaje za otvaranje radnih mesta na 5.000 evra, piše „Blumberg Adrija“.

Da bi investitor mogao da računa na podsticaje, potrebno je da uloži najmanje 300.000 evra, umesto dosadašnjih 100.000 evra, kaže izmenjena uredbe o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja.

Ukinuta je podela opština prema stepenu razvijenosti i sada je cela teritorija podeljena na pet regiona: Beogradski region, Region Vojvodine, Region Šumadije i Zapadne Srbije, Region Južne i Istočne Srbije i Region Kosovo i Metohija.

Investitori u najrazvijenijem Beogradskom regionu mogu da računaju na investicije tek ukoliko planiraju da ulože bar pola miliona evra i zaposle najmanje 50 radnika, dok u je za Šumadiju i Zapadnu Srbiju, Južnoj i Istočnoj Srbiji, kao i na Kosovu i Metohiji, potrebno minimalno 300.000 evra i 30 novih radnika na neodređeno vreme.

Tehnologija u žiži

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović, kaže za „Blumberg Adriju“ da je ovo smanjenje subvencija za radna mesta očekivano jer nemamo viškove radne snage kao što je nekada bio slučaj.

- Srbija ima strukturni debalans radne snage. Imamo nezaposlenu radnu snagu koja nikome ne treba kao što su filolozi ili istoričari, a nemamo kadar koji je potreban na tržištu rada. Javlja se potreba za uvozom radnika i gubi se smisao davanja tolikih podsticaja za zapošljavanje kada mi defakto nemamo tolike viškove radne snage - kaže Filipović.

Prema njegovoj oceni, minimalni iznos ulaganja se povećava jer je sadašnjih 100.000 evra smešan iznos za iole ozbiljne zemlje. To je ulaganje koje bi bar 50 odsto naše srednje klase moglo da izdvoji.

- Diferencirani su podsticaji za Beograd, Vojvodinu i ostatak Srbije.To je posledica činjenice da postoji strahovita disproporcija u stranim ulaganjima između Beograda i Novog Sada u odnosu na jug i istok Srbije. Procenjuje se da je više od oko 75 odsto ulaganja koncentrisano u Suboticu, Inđiju, Novi Sad, Šabac i Beograd. Ostalo čine Niš, Vranje, Leskovac, Pirot, Užice i Čačak. Kragujevac je zaobiđen, izuzev državnog data centra. Siemens je privučen znanjima koja su tamo postojala, a ne subvencijama - navodi Filipović.

Njegov kolega sa fakulteta profesor Ljubodrag Savić, smatra da ovo smanjenje subvencija jeste napredak.

- Preboleli smo dečje bolesti i Srbija je prepoznata kao ozbiljna zemlja sa dobrom investicionom klimom – kaže Savić.

Prema njegovom mišljenju, najbolja preporuka jeste dolazak japanskog „Nideka“, koji je nedavno otvorio dve fabrike za proizvodnju elektromotora u Novom Sadu.

- Kada Japanaci dođu u jednu zemlju, siguran je znak da tu treba ulagati. To je veoma obazriva nacija i drži do reda. Ako su oni ocenili da je Srbija dobra investiciona destinacija, jasno je da tako jeste - ističe Savić.

Kaže da Srbija prelazi u novu fazu u kojoj će privlačiti tehnološki zahtevne investicije.

- U Beograd i Novi Sad sve više dolaze visokotehnološke kompanije, koje traže kvalifikovaniju radnu snagu, imaju kvalitetniju opremu, što se ogleda u većem izvoznom potencijalu i većim platama. Ali takve investicije ne možemo očekivati na jugu ili istoku Srbije jer iziskuju stručni visokoobrazovani kadar koga tamo nema. Tamo će dolaziti radno intenzivne investicije koje traže jeftiniju radnu snagu, nisu tehnološki izazovne i ne donose višu dodatnu vrednost – objašnjava Savić.

Tanjug/Nenad Mihajlović

 

Sledeći korak bi trebalo da bude da se domaći dobavljači uključe, odnosno da vlada osmisli mehanizam ili podsticaje da ih uvrsti u proizvodni lanac.

- Da Srbija ne bi bila samo protočni bojler, gde se moraju kablovi ili prave cevi za koje sirovine dolaze iz Kine, a proizvodi se izvoze u Nemačku, treba uključiti domaće kompanije u lanac dobavljača. U suprotom, u nerazvijenim opštinama na snazi ostaje najniža podela rada, najmanja zarada i najmanji efekat za zemlju - naglašava profesor.

Šta dobijaju investitori

Investitori će ubuduće po radniku moći da dobiju 20 odsto opravdanih troškova bruto zarada, a najviše 2.000 evra, ukoliko investiciju planiraju u Beogradskom regionu. Za novozaposlene u Vojvodini sleduje 25 odsto opravdanih troškova bruto zarada, a najviše po 3.000 evra.

Da je državi važnije da privuče investicije u regionima Šumadije i Zapadne Srbije, Južne i Istočne Srbije i na Kosovu i Metohiji, jasno je po tome što će budući ulagači imati pravo na 30 odsto opravdanih troškova bruto zarada, a najviše po 5.000 evra.

Uredbom koja je do sada bila na snazi investitori su mogli da dobiju najviše do 7.000 evra po novootvorenom radnom mestu u opštini koja prema stepenu razvijenosti spada u devastirano područje. Dok su pre deset i više godina pojedine kompanije dobijale subvencije od 10.000 evra za otvaranje radnih mesta.

Izmenjenom uredbom pažnja je poklonjena i tehnologijama sa minimalnim uticajem na životnu sredinu.

Kompanije i pojedinci iz inostranstva su tokom 2022. uložili 4,4 milijarde evra u Srbiju, što je najviša suma stranog kapitala u državi u poslednjih nekoliko godina, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS). Strani investitori su najviše ulagali u industriju prerade biljnih, životinjskih i mineralnih sirovina oko 43,5 odsto.

Subvencija će biti sve manje

U majskoj analizi makroekonomskih kretanja NBS navodi da je ukupan udeo investicija u BDP-u Srbije 23 odsto, od čega sedam odsto čine strana ulaganja. Najveći deo stranih direktnih investicija dolazi iz EU i Kine.

Prema Milenijumskim ciljevima razvoja Ujedinjenih nacija, udeo investicija u BDP-u zemalja poput Srbije trebalo bi da bude najmanje 25 odsto, da bi država dostigla rast od pet odsto. Domaće investicije iznose oko pet odsto, a trebalo bi da budu oko 10 odsto.

Srbija je Zakonom o ulaganju usvojenim 2014. izjednačila domaće i strane investitore, tako da domaći investitori imaju ista prava kada je reč o subvencijama, ali ih iz nekih razloga manje koriste.

U budžetu za 2023. planirane su 25,3 milijarde dinara ili nešto više od 215 miliona evra za subvencije u privredi, što je za oko šest milijardi dinara više nego 2022. Najveći deo, oko 23 milijarde dinara, namenjen je za izmirenje obaveza po ugovorima sa stranim i domaćim kompanijama.

Fiskalni savet u oceni budžeta navodi da celokupno povećanje potiče od većih podsticaja za privlačenje investicija, čime država pokazuje da će se u narednoj godini još više oslanjati na ove netržišne mehanizme kao sredstvo za privlačenje investicija.

Subvencije za investicije su još tokom 2021. duplirane u odnosu na dotadašnji uobičajeni nivo – skok sa devet milijardi, koliko su u proseku iznosile u periodu 2016–2020, na čak 17 milijardi dinara, koliko iznosi i važeći plan za 2022. U planu je da ovi rashodi i u naredne tri godine do 2025. ostanu najmanje po 23 milijarde dinara.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi