Srpski startapi u Aziji: Kako ne početi biznis u Singapuru

Svako pominjanje u Srbiji rada IT sektora, izvoza internet i kompjuterskih usluga, pa i pokretanje i razvijanje startap biznis nekako se po automatizmu vezuje za Zapad – prevashodno EU i SAD, eventualno još Kanadu i Australiju. A to je prilično ograničeno ako ne i potpuno pogrešno viđenje sveta, kaže za 24sedam Zoran Vasiljev, osnivač fonda „Forty5VC“ i višestruki startap preduzetnik u tehnološkom sektoru.

Vasiljev, koji je se pre tri godine vratio sa dvodecenijskog rada u Singapuru, kaže da se takvim stavom ignoriše pola sveta.

- Godinama tako ignorišemo prilike u delu sveta koji stvara 52 odsto globalnog BDP i čiji stanovnici generišu 40 odsto svetske potrošnje. Ne samo da su mnoge zemlje u Istočnoj Aziji visokorazvijene, nego se tamo može napraviti dobar biznis. Ukoliko poštuju određena pravila i „prihvatite Aziju“ i ona će prihvatiti vas – napominje Vasiljev.

Ali, upozorava Vasiljev koga smo sreli na skupu „Kako uspeti u Aziji iz Srbije“ u organizaciji Inicijative Digitalna Srbija i Japanske agencija za međunarodnu saradnju (JICA) u okviru NINJA akceleratorskog programa, postoje pravila „kako ne poslovati u Aziji“.

- Ono što je jako bitno je da kulturološki ne zamislimo da tamo možemo da nastupimo sa stavom koji je eventualno funkcionisao ovde kod nas, u Evropi ili Severnoj Americi. Kao prvo, moramo „usporiti“. Zatim, tamo je jako bitno konkretan i iskren. Moramo pokazati da ne delimo zapadnjačke ideje da smo bolji, jači, pametniji, već da želimo da podelimo naše znanje ali i da učimo od njih, i to vratimo u region odakle dolazimo. Onog momenta kada vas oni prihvate takvog, kao neko ko nešto donosi a ne samo traži, biznis može da počne  – napominje Vasiljev.

Profimedia

 

Važna je i konzistentnost i, napominje naš sagovornik, namera da se tamo ostane da radi na duže.

- Svako može da sleti avionom i da napravi jedan projekat i da kaže da je napravio neki uspeh. Međutim, to nije poenta. Ako se već ode negde, na neki novi kontinent, na ovo tržište, treba tamo ostati nešto naučiti i to povremeno vraćati ovde kako bi se dalje napredovalo – objašnjava Vasiljev.

Dolazak iz Srbije, „sa Balkana“, što se često pominje kao potencijalna prepreka za prodor u svet zbog određenih predrasuda, u Aziji ne mora ništa da znači.

- U mom iskustvu jako retko je tamo za nekog ko dolazi „sa Zapada“ to asocijacija sa nekom konkretnom zemljom, pa tako ni sa Srbijom. Onog trenutka kada oni vide tvoju iskrenost, da imaš pravo razumevanje kako se tamo posluje, donose odluke i kako se postižu rezultati, tada više nije bitno odakle si i postaješ deo njihovog tima i njihove kulture. A posle si ti taj koji vodi kompanije i zapošljava Azijate i strance i nastavljaš proces – ističe Vasiljev.

AP Photo/Zen Soo, File

 

Štaviše, naš mentalitet i to što u suštini nismo 100 odsto zapadnjaci („Amerikanci“ ili „Englezi“) može da bude i prednost.

- Mislim da je to što smo mnogo od nas koji smo otišli tamo bili prihvaćeni i napravili dobre rezultate bilo i zbog toga što smo došli iz Srbije, Balkana, podneblja koje je fajtersko, koje želi da pobedi. Takvi su i tamo, i oni su sve vreme u nekom „kompetitiv modu“. Samo što su oni više stidljiviji u neposrednom kontaktu a mi smo više neposredni. To je možda i jedina stvar koju smo morali da korigujemo tamo. Čak nam nisu zamerili ni to što smo u nekom kontekstu bili više hazarderi jer smo to znali da opravdamo rezultatom. To je dobar spoj kultura, i u biznisu i u prijateljstvu posle toga – zaključuje Zoran Vasiljev.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi