Nemci i Italijani produžavaju „zaključavanje“, da li je to katastrofa za Srbiju?

Nemačka ostaje delimično „zaključana“ do kraja godine, a Italija generalno ima velikih problema sa oporavkom od katastrofalnih posledica koje je epidemija kovida-19 i dalje ostavlja u toj zemlji i njenoj privredi, poslednje su vesti iz dva najveća spoljnotrgovinska partnera Srbije.

Da li to znači i odlaganje oporavka privrede Srbije ili će se naši privrednici ipak snaći i pronaći način da plasiraju svoju robu?

Nemačka i Italija – petina izvoza

U brojkama to izgleda ovako. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara od septembra ove godine je 28,7 milijardi evra i pala je 5,4 odsto u odnosu na isti period 2019. Pritom je pad izvoza veći od pada uvoza, pa je izvezeno robe u vrednosti od 12,2 milijarde evra (pad 6,1) a uvezeno 16,5 milijardi (4,8 odsto). Dobra vest je da je smanjen i deficit, pa tim 4,3 milijarde iznosi za 0,8 odsto manje nego u isto vreme lani. Zemlje članice Evropske unije čine 60,9 odsto ukupne razmene, a Nemačka i Italija u ukupnom izvozu učestvuju sa 12,8 odsto i 8,3 odsto, odnosno zajedno prime naše robe za 2,6 milijardi evra.

Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, se u intervjuu za 24sedam složila sa većinskim mišljenjem ekonomista i privrednika da smanjenje ekonomske aktivnosti u tim zemljama neminovno utiče i na smanjenje izvoza naše robe ka njima ali je istakla i da stvar nije tako jednostavna i, rekli bismo, crna.

– Pojedinačni značaj izvoza u ove dve zemlje može da zamagli sliku kada je reč o ogromnom napretku postignutom u rastu robnog izvoza i činjenici da je Srbija tokom prethodnih godina smanjila izvoznu zavisnost od pojedinačnih tržišta i zemalja. Izvoz je u periodu 2012-2019. povećan za 8,8 milijardi evra, od čega je prirast izvoza u Nemačku iznosio 1,2 milijarde evra, a prirast izvoza u Italiju 830 miliona evra. Dakle, zajedno posmatrano, tek oko jedne četvrtine ukupnog rasta robnog izvoza odnosi se na ove dve zemlje – istakla je Tabaković.

“Neće ni 2021. biti mnogo bolje”

Proširenje izvozne baze Srbije na veći broj proizvoda i uključivanja u globalne lance proizvodnje trebalo bi da sada obezbedi brži ekonomski oporavak Srbije, a pogotovo nakon normalizacije zdravstvene i ekonomske situacije u svetu. Ali, problema imajui oni čiji je izvoz “divesifikovan”, potvrđuje nam Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac Grupe, konglomerata sa 25 miliona evra izvoza godišnje.

Kovid ne pravi probleme samo izvozu

Problem pandemije u ekonomiji obično gledamo samo kroz izvoz, ali kovid-19 veliku muku pravi i u samoj fabričkoj proizvodnji. Vukadinović kaže da su rasporedili radnike u tri smene, rukovodstvo u dve ali da su snage prenapregnute. – Redovno vam zbog zaraze ispadne 10 do 15 odsto radnika, i to na onih pet odsto koji su inače hronično bolesni i ostali su preventivno kod kuće. I da su nam narudžbine veće pitanje je da li bi mogli da iz ispunimo – kaže Vukadinović.

– Stanje u Nemačkoj i Italiji je nešto bolje, imali smo za oko 30 odsto manje otkaza narudžbi nego u prvoj polovini godine, doduše i narudžbe su bile manje nego inače u ovo doba godine. Ako tako gledamo, zadovoljavajuće je ali problem je ostao, i tamo i kod kuće, gde je pad doduše bio pet do deset odsto – kaže Vukadinović za 24sedam.

Ova kompanija sa sedištem u Gornjem Milanovcu izvozi u 26 zemalja pa nije toliko zavisna od Nemačke i Italije. Poslednjih su se godina sa ruskog u ukrajinskog tržišta zbog pada rublje preorijentisali na SAD, a dobro ide i u skandinavskim zemljama.

Ne žale se mnogo ali ni ne smatraju da će do normalizacije situacije doći tako brzo čak i uz sve izgledniju vakcinu.

– Sa intenzivnom koronom ćemo u privredi živeti bar još šest meseci, Od vakcine ne možemo očekivati čudo, tako da neće biti velikog boljitka sve do aprila, maja. A kad već to dođe, ni od cele 2021. godine možemo očekivati mnogo. Realno, ne vidim na osnovu čega bi bilo bolje na zbog čega bi imali rast – kaže Vukadinović.

Italijani baš u problemu

Zbog novog talasa širenja kovida-19 i restriktivnih mera, italijanska ekonomija će verovatno i u četvrtom kvartalu ove godine da zabeleži pad proizvodnje. Institut za ekonomska istraživanja SVIMEZ procenjuje pad ekonomije od 9,6 odsto u 2020. a potom rast za 3,8 odsto u 2021.

Na predpandemijski nivo do kraja sledeće godine vratiće se samo centralni i severni deo zemlje koja i inače stagnira već 20 godina, neoporavljena od višestrukih recesija u razdoblju nakon velike krize iz 2008. godine.

Centar za studije moćne Federacije velike industrije (Confindustrija), prognozira do kraja godine dalji pad zaposlenosti, potrošnja je još u oktobru opala jer svi štede zbog neizvesne sutrašnjice a procenjuje se da je samo u turizmu pad prihoda od 70 odsto u odnosu na period pre pandemije.

To svakako nije dobra vest za privrednike u Srbiji, koji sa Italijanima tradicionalno imaju dobre poslovne veze. Ako se situacija s pandemijom otegne, mogao bi da počnu da trpe direktne strane investicije, čiji pad ove godine nije preveliki problem.

Interesovanje italijanskih kompanija da ulažu u Srbiji, uprkos pandemiji, ne opada jer su njihova iskustva sa poslovanjem ovde pozitivna, istakao je na nedavnom Beogradskom ekonomskom forumu ambasador Italije u Beogradu, Karlo Lo Kašo.

Lideri iz senke

Italijanske kompanije su u različitim sektorima, od poljoprivredno-prehrambenog do IT, auto industrije, finansijskih usluga… i ima ih svugde – od Subotice do Vranja. Samo u Šapcu ima više od deset italijanskih fabrika. Iako se obično smatra da ovde najviše ulažu Nemci, ili čak Rusi i Kinezi, podaci su potpuno drugačiji. Prema ediciji Nove ekonomije „Investicije u Srbiji 2000-2020“, upravo je iz Italije investirano najviše novca -12,5 odsto, a zatim slede SAD (11,7 odsto), Austrija (11,2) i Češka (10,8).

U Srbiji je registrovano više od 1.600 kompanija koje su u vlasništvu italijanskih akcionara, među njima oko 588 kompanija sa strukturisanim i kontinuiranim prisustvom i poslovanjem;

U tim kompanijama zaposleno je više od 50.000 radnika, od čega 39.000 neposredno zaposlenih i 12.000 angažovanih kao spin-off i lizing osoblje, navodi se u studiji „Italijanska preduzeća u Srbiji: Priča o uspehu“ Komore italijansko-srpskih privrednika i Ambasade Italije.

Nemci bolje, ali ne dovoljno dobro

Nemačka kompanija „Brose“ započela je gradnju fabrike u Pančevu u kojoj bi to leta 2021. godine trebalo da počne da radi 1.100 ljudi, „Fišer automotive sistems“ otvoriće u decembru proizvodni pogon u Jagodini, dok će samo proizvođač i serviser avionskih motora, MTU, sa na šest meseci odložiti za sredinu 2022. planirani početak rada fabrike u Novoj Pazovi.

Ove odlične vesti za Srbiju iz Nemačke, međutim, kvari situacija u samoj zemlji. Vlasti su odlučile da do kraja godine produže delimičnu blokadu zbog epidemije. Blaže mere će, možda, biti samo oko Božića.

Pročitajte još:

Istražujemo: Da li nas u Srbiji čeka drastičan skok cena kada prođe korona?

Kina i SAD “ratuju”, a ceh može da plati i Srbija

Na poslodavce se apeluje da ljudi rade od kuće a ode se dotle da će se tražiti da se na evropskom nivou do 10. januara zabrani skijaški turizam.

I Nemci, kao i ceo svet, čekaju vakcinu. Bez nje nema ni zdravlja ni oporavka ekonomije, kako u Nemačkoj, tako ni u Srbiji.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi