Srbija je poreski raj: Državi porez na zarađeno plati tek svaki 250. zaposleni

Smanjenje ličnih poreza za određene kategorije građana, koje su najavljene iz državnog vrha, podigle su prašinu u javnosti ovih dana ali javno iskazana zabrinutost pojedinaca za državni budžet ovoga puta je bespredmetna. I to po dva osnova.

Prvi je taj što porez na dohodak građana jeste jedna od najvažnijih stavki prihoda državnog budžeta, ali u razvijenim zemljama sveta. Drugi je to što te pare praktično i ne ulaze u “državni“ budžet.

Srbija je po pitanju poreza na dohodak svojevrsni poreski raj, jer taj porez godišnje plati manje od 30.000 građana. Iako se taj broj gotovo udvostručio u poslednjih pet godina, to je i dalje tek delić od 2,2 miliona ljudi koji primaju platu.

I pored toga, te poreske stope ipak ne bi trebalo dirati, smatra Aleksandar Vasić, vlasnik agencije “Poslovni savetnik“ i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije.

Ko uopšte plati 15 odsto?

Prema računicama poreskih stručnjaka, porez na dohodak u zemljama EU donosi 25 odsto prihoda, u SAD, Kanadi i Australiji 35 do 40 odsto, a u Srbiji ukupno oko 12 odsto.

Koliko na porez daje famozni Bajatović?

Kada se u Srbiji pominju velike plate, prvi na pamet pada generalni direktor JP “Srbijagas“, Dušan Bajatović. Ovaj narodni poslanik (SPS), top menadžer jedne od najznačajnijih državnih firmi i direktor i član odbora u još nekoliko drugih kompanija, po sopstvenom priznanju, prima mesečno više od 34.000 evra. Ako se uzme u obzir da je ovaj javno iskazan iznos bruto, a ne neto (što je verovatnije), Bajatović bi na tih 408.000 evra godišnje trebalo da plati oko 54.000 evra poreza.

Iako se Srbi, kao i obveznici u većem delu sveta, uvek bune zbog “previsokih poreza“, srpske stope poreza na dohodak od 10 i 15 odsto, su relativno male. U EU je prosečna stopa ličnog poreza, prema podacima OECD-a, 38 odsto, u Americi 32, dok Srbiji po ekonomskom razvoju uporedive zemlje poput Češke i Slovačke, imaju stope od 23, odnosno 25 odsto.

– Mali prihod države je odraz činjenice da u Srbiji ljudi malo zarađuju. Stopa od 1o odsto se ne može smatrati velikom, ali nisam za to da se povećava, niti se o tome u državi razmišlja. Uvek je bolje povećati obim zahvata, da stvarno plati svako ko treba – kaže Vasić za 24sedam.

Višu stopu od 15 odsto poreza na dohodak u Srbiji plati malo ko. Da bi platili višu stopu, godišnje biste morali da imate prihode veće od 82.500 evra bruto. I u tom slučaju biste tu višu stopu platili na osnovicu od samo četrdesetak hiljada dinara, dok bi se na ostalo računao porez od 10 odsto.

I to ne na svu zaradu, jer u Srbiji postoji i poresko oslobođenje koje može ići do 50 odsto sume koja bi se inače platila kao porez. Tako, recimo, onaj ko izdržava dvoje dece, odnosno članova porodice (a to može biti i žena, roditelji, unuci…), i zarađuje 51.000 evra godišnje, platiće porez tek 2.000 evra, a onaj ko zarađuje 25.500 samo 629 dinara.

Do tog simboličnog iznosa poreza, kaže kalkulator na sajtu Neobilten.rs, neko ko zarađuje više od 2.100 evra mesečno dođe tako što mu se odbije neoporeziv deo od trostruke prosečne godišnje zarade u Republici, koja je za 2021. godinu 2.987.424 dinara (25.400 evra). Onda se od toga izuzme lični odbitak obveznika (3.390 evra), pa odbitak za dvoje dece (2.540 evra), i čoveku ostane da plati porez na manje od 6.300 dinara.

Zbog manjeg poreza trpe opštine

Sa niskim platama i još nižim poreskim stopama, u srpsku se državnu kasu, a pritom mislimo na ukupnu državu, a ne samo na republički nivo, po osnovu poreza na dohodak slije tek nekih 200 milijardi dinara, ili oko 1,7 milijardi evra, podaci su Poreske uprave za 2019. godinu.

Pročitajte još

Srbija ide ka haj-teku: Nismo više zemlja sirovina i šrafciger industrije

Ministarka Kisić: Za zapošljavanje izdvojeno više do 690 miliona dinara

Ovde dolazimo do onog drugog razloga što je briga za budžet Republike preterana. Veći deo tog prihoda od poreza na dohodak građana ide u budžete opština u kojima je prijavljeno prebivalište obveznika. Opštinama pripada 74 odsto prihoda, gradovima 77 odsto (osim Gradu Beogradu, 66 odsto), a tek ostatak republičkom budžetu.

U budžetu Srbije za 2021. predviđeno je da se po osnovu poreza na dohodak građana prikupi manje od 77 milijarde dinara (651 milion evra), od ukupno 1.168 milijardi (9,9 milijardi evra) poreskih prihoda. Tih 6,6 odsto od ukupnih poreza je, recimo, dovoljno da se pokrije tek četvrtina plata koje isplaćuje država na republičkom nivou.

– Možda je zanimljivije pitanje od visine poreske stope to što u Srbiji dividende, odnosno prihod koji na kapital sebi isplaćuju vlasnici firmi, ne ulaze u osnovicu za oporezivanje dohotka građana – naglašava Vasić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi