Prljav novac nije (samo) „balkanski problem“: U Nemačkoj se opere bar 100 milijardi evra godišnje

Hapšenja i suđenja za trgovinu narkoticima, korupciju, utaje poreza…, uz koje idu velike zaplene nekretnina i gotovine, ali i otkrivanje firmi kupljenih prljavim novcem, slike su koje ne tako retko pune stupce tabloida u zemljama Balkana. Ali to nije samo problem kod nas, već je jednako raširen i u uređenim društvima i državama, poput Nemačke. A upravo Nemačka, piše „Dojče vele“, ima ogroman problem s prljavim novcem.

Već nekoliko godina Nemačka pokreće ciljane akcije protiv kriminalaca okupljenih u klanove, pri čemu se stalno organizuju spektakularne racije u kojima policija upada u objekte velikih nemačko-arapskih porodica.

Nekretnine, ali i luksuzni automobili, nakit i druge dragocenosti, koji su verovatno kupljeni novcem stečenim kriminalom, oduzimaju se i postaju vlasništvo države, piše „Dojče vele“.

Evropska komisija sprema „gornju granicu“ keša

Evropska komisija namerava da se obračuna s pranjem novca i donošenjem uredbe, a ne „samo“ direktive, za gornju granicu nivoa gotovinske transakcije, ali i da na nivou EU formira agenciju za suzbijanje pranja para, piše „Zidojče cajtung“. Predlog zakona Evropske komisije predviđa limit za keš plaćanje od najviše 10.000 evra. Ovaj limit postoji u nekim zemljama – u Grčkoj je, recimo, 1.500 evra, ali u Nemačkoj ne postoji.

Berlinski javni tužilac je tako 2018. godine oduzeo više od 75 nekretnina velikoj porodici Remo u vrednosti od 10 miliona evra, pri čemu je reč o klasičnom slučaju pranja novca, u kojem se ilegalno stečene finansije, u ovom primeru dobijene od pljački i trgovine drogom, ulivaju u legalne ekonomske tokove.

Pranje novca je biznis

Kristof Trautfeter, naučni savetnik u “Mreži poreske pravde”, kaže da Nemačka čini “suviše malo” kako bi u većim razmerama ušla u trag onima koji vuku konce u organizovanom kriminalu, a koji u globalnim mrežama profesionalno peru novac od krijumčarenja droge, korupcije, utaje poreza i drugih krivičnih dela.

O tome koliko se novca “opere” svake godine u Nemačkoj postoje različiti podaci. U studiji koju je 2016. naručilo Savezno ministarstvo finansija navodi se suma od oko 100 milijardi evra, a Evropski revizorski sud procenjuje da na nivou EU to iznosi oko 250 milijardi.

U Transparensi internešenelu pretpostavljaju da su stvarne sume mnogo veće, ali ne mogu da navedu tačan broj.

– Spisak skandala s pranjem novca povezanih s Nemačkom poslednjih godina je dugačak – navodi se u studiji.

Nemačka, ukazuje se, ima ogroman problem s pranjem novca, a protiv toga ne preduzima adekvatne mere. Reč je pre svega o tome da vlasti i političari ne prepoznaju taj problem.

Kao drugo, kriminalcima je olakšano neovlašćeno prebacivanje velikih količina novca u inostranstvo ili njegovo ubacivanje u ekonomske tokove preko trgovaca komercijalnom robom, onih koji se bave umetninama ili agenata za prodaju nekretnina.

Pročitajte još:

Čekajući poskupljenje: Nafta sve bliže 80 dolara, koliko će se berzanska cena preliti u rezervoar?

Bezos postaje još bogatiji: Amazon profitirao jer je Pentagon „šutnuo“ Majkrosoft

Na trećem mestu je “anonimnost”, pa tako Trautfeter objašnjava da iako već 20 godina postoji propis da banke moraju da znaju ko su im klijenti, to ipak nije tako u praksi.

Četvrta tačka su “veoma mali istražni kapaciteti” u Nemačkoj, pri čemu nedostaje, kako se navodi, specijalizovana finansijska policija.

– Država više ne može da se oslanja samo na napore finansijskih institucija koje su dužne da prijave slučaj ako u nešto sumnjaju – kaže Trautfeter, i dodaje da ona mora bolje da ih podrži, da podigne svest i poveća kontrolu, ali i da na odgovarajući način sankcioniše kršenje zakona.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi