Najveća "tajna“ Srbije: Koliko naknada plaćaju privrednici?

Kada su dažbine državi u pitanju, a da se ne radi o klasičnom porezu, u Srbiji niko ne zna sa sigurnošću koliko taksi, naknada, nadoknada i tarifa plaćaju preduzeća i preduzetnici i koliko one iznose. Najpribližnije su do tog broja stigli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i revizorska kuća KPMG, koji rade na predlogu registra neporeskih dažbina. Njihova lista broji više od 2.000 dažbina republičkog, lokalnog i pokrajinskog nivoa.

- Ustanovili smo da postoji nebrojeno mnogo propisa kojima su propisane neporeske dažbine i na nivou Republike i na nivou lokalnih samouprava. Samo Republika ima preko 200 zakona i 270 podzakonskih akata koji propisuju neke takse i naknade. Na lokalu je to preko 400 odluka, kojima su propisane lokalne administrativne takse, komunalne takse, boravišne takse… - nabraja za 24sedam Jelena Rančić, projektna menadžerka u NALED-u.

Veća firma, veća birokratska agonija

A te takse, kao ni njihov broj, nisu statistički problem, već veoma živa muka preduzetnika, malih i srednjih preduzeća, pa i velikih firmi. Koliki je to problem za privredu, kaže za 24sedam Milica Bisić, direktorka korporativnih poslova u KPMG-u.

- Jasno je da se firme koje posluju na teritoriji više od jedne lokalne samouprave imaju teškoće da pronađu odgovarajuće podatke. Nije lako ni kada je reč o porezima, recimo porez na imovinu, jer treba pronaći odluke lokalnih samouprava o svemu što je neophodno da bi se podnela poreska prijava. U oblasti neporeskih dažbina situacija je još kompleksnija. Reč je o prašumi propisa zakona, podzakonskih akata, odluka… To umnogome otežava posao nekoj firmi koja ima poslovne objekte i vodi biznis u nekoliko lokalnih samouprava – naglašava Bisićeva, inače profesor javnih finansija i fiskalne politike na FEFA i nekadašnji direktor Poreske uprave Republike Srpske i zamenik ministra finansija Srbije.

Sistem je toliko neuređen i netransparentan da čak i na nivou opštine ne možete na jednom mestu videti šta sve, kome i kada morate da platite.

- Praktično, tek kada otvorite firmu, počnu da "stižu računi“, pa vi u startu ne možete da isplanirate sve troškove rada ili veličinu investicije. A još ako firma ima podružnice, radnje ili prodavnice u više opština, sve sa različitim taksama i naknadama, za njih je to zaista ogroman posao administriranja. Za takve firme bi postojanje ovakvog jednog registra bilo deset, a ne jedan korak unapred – objašnjava Jelena Rančić.

Kada nije "porez“ valjda manje boli

U okviru ovog projekta dokumentovane su dve suštinske boljke aktuelnog "sistema“. Prva je da se taksama "ne zna broj", a druga je da takse - nisu takse.

Profimedia

- Sve zemlje u okruženju su pokušale da naprave nekakav registar, da kažu da postoje "te i te“ takse i dažbine. Problem skrivanja različitih vrsta opterećenja i ne zvati ih porezima što jesu, nije naša specifičnost. Sve fiskalne vlasti žele da, kako bih rekla, „što manje uzbuđuju poreske obveznike“ ukupnom visinom poreza, pa nazovu nešto naknadom a u stvari je porez. Problem je što je to kod nas prilično uznapredovalo, a centralna vlast je ta koja generiše najveći deo taksi – kaže Milica Bisić.

Tako se među taksama, koje bi trebalo da se plaćaju za konkretnu uslugu države, a koje se još zovu i naknade, nadoknade, tarife… nalaze i neki klasični porezi, koje plaćaju svi, bez protivusluge.

- Naširoko je poznata lokalna komunalna taksa za isticanje naziva firme, popularno zvana firmarina. To je, u stvari, čist porez, jer vi ste u obavezi da to platite i nikakva protivusluga vam se ne pruža. Uz to, ne znate "unapred“ koliko treba da platite jer joj obračun zavisi od toga kolika je prosečna plata u toj opštini u prethodnih 12 meseci, zbog čega morate da čekate poresko rešenje lokalne samouprave – ističe Rančićeva.

Pixabay

Neke od lokalnih samouprava imaju propisanih 10 lokalnih administrativnih taksi, a neke i do 150. Utvrđeno je da ni brojnost tih taksi, ni visina iznosa koji se njima propisuje, nisu ni u kakvoj korelaciji sa stvarnim iznosom naplate. U proseku za svih 145 jedinica lokalne samouprave, prihodi od naplaćenih lokalnih administativnih taksi iznose svega 0,2 odsto prihoda te jedinice.

Registar taksi

Upravo takav jedan registar osmislili su u NALED-u i KPMG-u, a softverski oblikovali u Institutu "Mihajlo Pupin“. Popisali su neporeske dažbine, sve republičke i jedan deo lokalnih i napravili predlog strukture Registra. U predlogu je šta bi u Registru trebalo da se nalazi: koja taksa ili naknada je u pitanju, ko je obveznik, kome se i po kom osnovu i propisu plaća, na koji račun i koliko, i na kraju da li postoje neke olakšice za obveznike.

Na osnovu te strukture i tih podataka je Institut "Mihajlo Pupin“ napravio odgovarajuće softversko rešenje koje bi moglo da se usvoji u Ministarstvu finansija kao zvanično, da bude javno dostupno i da se naširoko koristi.

Pixabay

- Ideja je da se propiše odgovarajućim zakonom, ili izmenom postojećih, da Registar bude obavezan i da se ne može naplatiti neka taksa ili druga neporeska dažbina ako ne postoji u tom registru. I to bez obzira na to da li je propisana nekim drugim zakonom ili podzakonskim aktom. Suština celog projekta je da se poveća transparentnost fiskalnog sistema, ne nužno i da se sve, ili većina, taksi ukinu. Tek kada budemo videli šta sve postoji i šta se plaća, možemo razgovarati o tome da li se nešto može naplatiti drugačije, da se neke takse spoje ili da se uopšte ne plaćaju – kaže Jelena Rančić.

Naknada negde i 15 puta veća

U NALED-u ističu da službenici na lokalu prosto nemaju kapacitete da se bave tolikim administriranjem.

- Možda je rešenje da Republika da model određenih taksi koje bi primenjivale lokalne samouprave, jer poslovanje firmi i potrebe opština su svuda više, manje, slični. Trebalo bi ujednačiti i nazive ako ne i približiti iznose taksi na celoj teritoriji Srbije – napominje Rančićeva.

A iznosi se razlikuju i do 15 puta. Recimo, kod svih jedinica lokalne samouprave imate "taksu za molbu/podnesak/zahtev“. Ta taksa u Rumi iznosi 20 dinara, a 300 dinara u Novom Sadu ili Opštini Ada.

Profimedia

- Nema logike da jedna taksa za istu uslugu države košta toliko različito u pojedinim delovima teritorije. Pretpostavljamo da je rad državnih službenika isti pa bi i naknada za to trebalo da bude približno ista – konstatuje Rančićeva.

U NALED-u kažu da je Ministarstvo finansija naklonjeno registru kao mogućem rešenju ali da misle da treba još vremena da se uredi ova oblast, koja ne može da se menja podzakonskim aktima. Zbog toga NALED i predlaže da to bude regulisano preko Zakona o budžetskom sistemu, kao krovnog zakona za državne finansije. Tako bi se praktično rešilo pitanje i za lokalne samouprave jer inače bi teško bilo "naterati“ ih sve da same uđu u registar.

- Ali, treba istaći, registar je samo pretpostavka uređenja poreskog sistema u ovom delu. Kada vi tačno ne znate koliko čega i gde ima, ne možete ni da procenite šta može da se ukine, šta može da se spoji, a šta ne bi trebalo dirati. A kada bi se to rešilo, bilo bi lakše i privredi i državnim službenicima, i bez nekih većih gubitaka prihoda za lokal – zaključuje Milica Bisić.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi