Da li ste platili porez na stan? Evo kolika vam je kamata ako još niste izmirili dug, a koliki je ceh ako ste zakasnili

19.11.2021

07:33

4

Polovina novembra bio je poslednji rok za plaćanje, i to poslednje, četvrte rate ovogodišnjeg poreza na imovinu. Ako još niste platili porez sledi vam kamata, a teorijski i kazna Poreske uprave

Da li ste platili porez na stan? Evo kolika vam je kamata ako još niste izmirili dug, a koliki je ceh ako ste zakasnili
Pixabay

Sa 15. novembrom ove godine je prošao i poslednji rok u 2021. godini kada je trebalo platiti kvartalnu ratu godišnjeg poreza na imovinu, odnosno na stanove i kuće kako to građani praktično doživljavaju.

Oni koji to nisu učinili, ili su 15. novembra platili odjednom ceo iznos poreza već se nalaze u poreskom prekršaju. Kako za 24sedam objašnjava poreski savetnik Đerđ Pap, vlasnik novosadske agencije "Fiskal Pro“, poreska kartica građanina već je zadužena kamatom koja "teče" na rate koje su trebale da se plate 15. dana februara, maja i avgusta, odnosno u rokovima za plaćanje kvartalnog iznosa.

Jasna računica

- I ako ste platili ovih dana sve odjednom prema poreskom rešenju za ovu godinu i dalje dugujete za kamatu – napominje Pap.

U članu 75.  Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji navodi se da se "na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, osim kamate, obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto“.

Referentna kamatna stopa NBS je već dugo jedan odsto.

Rok zastarevanja 10 godina

Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Treba imati u vidu da je ovo "relativna zastarelost“. To znači da svaka radnja koju Poreska uprava pokrene protiv dužnika, prekida tečenje roka zastarelosti i taj rok se ne nastavlja,već kreće iznova.

Da bi poreska obaveza zastarela potrebno je ispunjenje uslova "apsolutne zastarelosti“, a to je da je proteklo 10 godina od isteka godine za koju važi poreska obaveza.

Prema računici 24sedam, a uz pomoć kalkulatora kamate na Propisionline.com, na iznos poreza (odnosno poreske obaveze) za kuću ili stan od 20.000 dinara, kamata je, ako nije plaćena nijedna rata do novembarske, nešto veća od 800 dinara.

Kazna zbog kašnjenja samo u teoriji

Teorijski, uz tu kamatu mogla bi da se plati i kazna za poreski prekršaj. Iako se u javnosti često navodi da je kazna 50.000 dinara, a ređe da je "samo 5.000“, tačno nije ni jedno ni drugo. Prvi iznos je iz propisa od pre 2016. godine, kada su oni izmenjeni, a drugi je pogrešno protumačen.

Kaznu ne određuju paragrafi Zakona o porezu na imovinu, već pomenuti Zakon o poreskom postupku. A tamo u članu 180. navodi se da "poreski obveznik koji ne uplati porez koji je utvrđen u poreskoj prijavi rešenjem Poreske uprave, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara“. To bi značilo da je u pomenutom slučaju kazna 10.000 dinara, a ne zna se ni da li bi kazna mogla da se naplati za svaki kvartal ili samo jednom za ceo iznos.

To nije ni mnogo bitno jer, kao što smo napomenuli, naplata kazne je samo "teorijska“ mogućnost.

- U svojoj praksi nisam čuo ni za jedan slučaj da je podneta prekršajna prijava sudu zbog kašnjenja u plaćanju poreza na imovinu. Mislim da bi bilo apsurdno da se to radi. Kazna za neblagovremeno plaćanje jeste i trebalo bi da bude samo kamata. Ako treba da bude veća, u redu, ali samo kamata. Jer, razlog vašeg neplaćanja može biti i to da trenutno nemate para ali i to da ste platili a banka greškom nije prosledila pare gde treba itd. Po mom dubokom ubeđenju, taj propis ne bi trebalo ni da postoji – kaže Pap, koji je svojevremeno bio i pomoćnik direktora Republičke uprave javnih prihoda.

I prinudna naplata samo na papiru

Ali nije samo kazna za kašnjenje u domenu teorije jer, napominje naš sagovornik, nije praksa u Srbiji ni da se sam porez na imovinu prinudno naplaćuje.

Pixabay/24sedam/Katarina Mihajlović
Godišnji porez na imovinu uglavnom se plaća u četiri rate

- Taj porez je porez koji prikupljaju lokalne samouprave od 2007. godine i koji je njihov prihod. To je relativno mali iznos poreza, a one imaju mali kapacitet da kontrolišu i pokrenu dodatni i ozbiljan posao kao što je prinudna naplata. Ni tu se ne sećam da sam video tako nešto. Najdalje što se išlo, a da ja znam, je slanje opomene – napominje Pap.

Porez na imovinu u Srbiji je, za razliku od nekih drugih razvijenih zemalja, veoma mali prihod državnog, tačnije lokalnih budžeta. To je zbog toga što je taj porez mali, u praksi svega 0,4 odsto vrednosti imovine, a budžet se oslanja na carine, akcize i PDV. Poreski stručnjaci su podeljeni oko toga da li je to u redu, ali Đerđ Pap smatra da tako i treba da bude.

- Ja sam zastupnik škole mišljenja da porez na imovinu treba da bude mali, a da država treba da puni budžet porezom na prihode. Ako ste vi pošteno platili sav porez na prihode koje ste ostvarili onda je zaista besmisleno da plaćate i veliki porez na imovinu koju ste kupili novcem koji je već oporezovan. Zamislite situaciju da se poreska stopa na imovinu sa 0,4 odsto poveća na 2,5. To bi značilo da vi za 40 godina državi date vrednost cele jedne vaše kuće ili stana – naglašava Pap.

Pap ističe da razume i one koji kažu da, kad se već kod nas nedovoljno dobro i dosledno oporezuju prihodi, jer ih ne prijavljuju svi, onda da se oporezuje ono što je teže sakriti – imovinu.

- Bolje da porez na imovinu, koji se obračunava u odnosu na tržišnu vrednost, ne ugrožava finansijski ljude, a nek se država pobrine da dobro naplaćuje porez na prihode – kaže Pap.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi