Oglašavanje izgubljenog nije dovoljno: Čuvajte ček ili se spremite za sud i ogromne troškove!
Čekovi u Srbiji ostali su zgodno sredstvo za kupovinu na kredit, ali ako se izgube, potrošača čeka agonija, u koju je uključen i odlazak na sud
Kupovina čekovima na rate omiljen je način (samo)kreditiranja potrošača u Srbiji i jedan od razloga zbog kojih bankarske kreditne kartice još nemaju pun potencijal.
Ispisati parče papira na kasi supermarketa za plaćanje u nekoliko narednih meseci neke “velike kupovine”, kupiti detetu novi mobilni telefon na “12 čekova“ ili uplatiti turistički aranžman sa možda desetak odsto dinarske kamate, i dalje je građanima mnogo privlačnije nego baktati se sa kreditnim karticama i “kamatom na ostatak duga“ koju plaćate unedogled.
Svakog meseca stigne pola miliona čekova
Tokom prošle godine mesečno je realizovano oko 500.000 čekova, podaci su Udruženja banaka Srbije. Velika većina je ispisana “na odloženo“, može se zaključiti iz prosečnog iznosa na čeku, a to je 4.694,4 dinara.
Međutim, ova očigledna pogodnost naglo se pretvara u agoniju ako se taj ček izgubi, ili vam ga ukradu. Kao i plaćanje na kasi, ulazak u ovaj “birokratski pakao“ može biti “odložen“ do trenutka kada banka odbije da vam da nove čekove zbog velikog broja već izdatih ili želite da s bankom poravnate račune i zatvorite račun.
Mukotrpna i skupa procedura
A onda, kada dođe vreme da se sravnaju računi, a čeka nema, počinje procedura koja je iritirajuća, ali i košta. Vlasnici čekova generalno smatraju da je, kada ček izgube, dovoljno da ga kao izgubljenog oglase u “Službenom glasniku RS”. Međutim, to nije dovoljno, jer banka će klijenta prestati da duži za izdati ček tek kada dostavi – sudsko rešenje.
Oglašavanje je, doduše, obavezno, ali ono je samo deo procedure. Kada ček oglasite nevažećim, po ceni oglasa od 346,5 dinara (i to pod uslovom da znate tačan broj čeka), onda se sa potvrdom i papirima banke odlazi na sud, gde se u vanparničnom postupku traži poništenje, odnosno amortizacija čeka, kako se to zvanično zove.
– Ako je banka izdala čekove, ona ima pravo da traži povraćaj nerealizovanih čekova ili poništavanje onih koji su izgubljeni ili ukradeni. Tek tada klijent može da ugasi tekući račun. Banka ne može da poništi izdate čekove koji su izgubljeni ili ukradeni dok se ne obavi amortizacija koju sprovodi sud. Zakonom o menici i Zakonom o vanparničnom postupku propisano je da se amortizacija čeka obavi davanjem predloga za amortizaciju čeka nadležnom sudu, koji rešenjem poništava označeni ček. Pravosnažno rešenje suda o amortizaciji čekova nakon toga se dostavlja banci, koja evidentira da su poništeni – objašnjavaju u NBS.
Ček se može “pojaviti” za naplatu…
Dolazak na sud, naravno, košta, i tom prilikom plaća se najniža sudska taksa, a to je nešto manje od 2.000 dinara. To je i najmanji trošak koji zvanično poništenje čeka iziskuje, iako na Tviteru možete naći i ljude koji tvrde da ih je poništenje čeka koji, inače, može glasiti na najviše 5.000 dinara, koštalo više od 5.000 dinara.
Pročitajte još
Tek kada sud poništi ček, banka ga smatra nevažećim i možete, recimo, zatvoriti račun u proceduri, koja takođe traje barem mesec dana.
Procedura je iritirajuća, i košta, ali moramo razumeti i banke. Ček, inače, nema “rok trajanja“ kada na njemu nije ispisan datum plaćanja, i zbog toga nema nekog roka u kome banka automatski može da ga smatra nenaplaćenim. Ukraden ili izgubljen, ček se tako uvek može naknadno pojaviti za naplatu.
Banka bi onda morala da tuži klijenta i bilo bi teško utvrditi da li je stvarno izgubljen ili je, recimo, potpis krivotvoren i slično.
Ako bi potrošač izgubio na sudu, trošak bi bio mnogo veći od 3.000 ili 5.000 dinara, a građaninu bi preostalo jedino da tuži trgovca koji je primio sporan ček na naplatu zbog nesavesnog postupanja, jer nije obavio identifikaciju klijenta. I eto novih troškova, sa tradicionalno neizvesnim ishodom suđenja u Srbiji…
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari