Srbija i 13. plata: U Evropi redovna, kod nas možda i „glupost“ (Anketa)

Kada neko nudi posao u Nemačkoj, jedna od stavki kojima se mami (sada već u svim oblastima) deficitarna radna snaga često je i „isplata 13. plate u godini“. Ta, za mnoge u Srbiji danas pojava poznata samo iz priča „starijih zaposlenih“ i „socijalističkih vremena“, u Nemačkoj je redovna pojava u svih profesijama koje imaju kolektivni ugovor sa poslodavcima, podseća Fenix-magazin.de.

Šta je 13. plata a šta božićnica?

Za početak, 13. plata i božićnica nisu isto, iako sliče. Tu „prekobrojnu platu“ isplaćuje poslodavac kao nagradu za obavljeni rad. To je, znači, lična nagrada za zalaganje, pa se može i razlikovati od radnika do radnika (ko je bio na bolovanju dobija manje i sl...). Božićnica je, s druge strane bonus koji se dobija na osnovu (kolektivnog) dobrog poslovanja firme, pa je neka vrsta naknada za vernost kompaniji.

Kako u ovo doba godine obično podsećaju nemački mediji, 13. plata je obično u iznosu pune mesečne zarade, i isplaćuje se u novembru ili decembru. Nije prava plata u smislu da se ne računa u godišnji prosek regresa za godišnji odmor. Regres je, uzgred, takođe kategorije koje se u najvećem broju slučajeva, sećamo iz ranijih vremena a sda je svedena na zadovoljavanje zakonske forme „da postoji“ sa nekoliko stotina dinara koje ne osetimo u novčaniku već samo vidimo na izvodu mesečnog platnog listića.

Razlika je i u slučaju odlaska iz firme. Tada se gubi pravo na božićnicu ali se dobija 13. plata, doduše u umanjenom iznosu. Različito se i oporezuju. Na 13. platu porez ispada veći nego na uobičajenu mesečnu, jer se pridodaje iznosu redovne.

U Srbiji, ispada, da je 13. plata besmilsica

Za razliku od Nemaca, koji imaju i 13. platu ali i onu 14. - pravu „božićnicu“ koju na ovi prostorima redovno brkaju sa onim što mi mislimo da je 13. plata, ova poslednja se doživljava kao neobičnost i odlika dobrih ako ne i izuzetnih firmi. Onu drugu ni nemamo.

A nemamo je, da ostavimo srpske „bizmismene“ ovom prilikom na stranu, delom i zbog toga što su se naši propisi pogubili na putu iz samoupravnog socijalizma u divlji kapitalizam.

Već smo pisali o tome da ima dobrih kompanija u Srbiji koje svim radnicima dele bonus pred kraj godine, u iznosu od pola do jedne cele plate. Taj bonus su nam potvrdili u „Metalcu“ iz Gornjeg Milanovca, gde je to praksa poslednjh 15 godina, ali i iz Saveza samostalnih sindikata, navodeći primer cementara gde radnici učestvuju u podeli profita firme. Bonus su prošle godine dobili i radnici državnih firmi, npr. „Pošte Srbije“ i „Srbijagasa“.

Međutim, možda nekima koji ne isplaćuju 13. platu predstavlja problem i to što su naši propisi po tom pitanju neodređeni, kaže za 24sedam Aleksender Segedi, osnivač i direktor beogradske knjigovodstvene agencije „Tim011“.

Naš sagovornik napominje da se „zarada“, po Zakonu o radu, isplaćuje mesečno i da, zakonski, pošto nema 13. meseca nema ni 13. plate.

Profimedia

 

- Ispada da je 13. plata u Srbiji jedna izuzetna glupost. Nije uopšte prepoznata u zakonu i ne vidim kako bi knjigovodstveno regularno mogla da se isplati kao bonus. Bonus kao nagrada za dobar uspeh firme može da se isplati kada se završi poslovna godina, odnosno srede računi ali za to je zakonski rok 180 dana od početka naredne godine a ne decembar – objašnjava Segedi.

Zakon o radu u članu 105 pominje, kao deo opšte zarade - „zaradu po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu“ ali ništa više od toga.

- Međutim, bonus kao uobičajena stvar u svetu nije „prepoznat“ od naše Poreske uprave. Zakon o radu nam je u tom delu pisan u duhu nekih prošlih vremena, kada je država bila poslodavac svima. U skladu sa zakonom, bonusi bi trebalo da se obračunavaju za svaki mesec prema svom radnom učinku. Godišnja nagrada može da se isplati, ali nju imaju menadžeri i, kao što smo rekli, tek po urađenom završnom računu jer pre toga ne znamo koliko je toga što se „deli“ – ističe Segedi.

Zbog toga Segedi smatra da je najbolje da onaj koji smatra da ima dobre radnike, njih i „nagradi“ tako što će im dati odgovarajuću platu ali ne 13. nego svakog meseca.

Takvog su mišljenja i u jednoj od većih srpskih kompanija, logističkoj kompaniji koja ima i sopstvenu prehrambenu i farmaceutsku proizvodnju – beogradskoj „Nelt Grupi“.

U toj korporaciji, sa više od 5.000 zaposlenih, nema 13 .plate ali ima drugih benefita za zaposlene, kaže za 24sedam Bojana Mucić, direktor za ljudske resurse.

- Mi nemamo 13. platu. Već imamo varijabilnu zaradu i bonuse, kao i godišnji bonus za menadžment. Takođe imamo i ad-hok bonuse, kada nam rezultati gledano periodično skoče iznad plana. Naše plate su mnogo veće od prosečne u Srbiji, prosek je veći od 1.100 evra – kaže Mucićeva.

Ali, dodaje, u „Neltu“ ne misle da je i sve u novcu, jer dobrom radniku je potrebno i da oseća da kompanija brine o njemu.

- Proširujemo dodatno zdravstveno osiguranja. Nemaju ga još svi ali ga trenutno već ima više od 800 zaposelnih. Ono što svi imaju su sistematski pregledi, a radnicima znači i kada imaju plaćeno za neke aktivnosti van posla, recimo fit-pas za rekreaciju.  Ne treba zaboraviti ni da kod nas porodilje koje su se tek vratile na posao rade 80 odsto radnog vremena a za punu platu, koju im ne smanjujemo ni tokom porodiljskog – kaže Bojana Mucić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi