Kupuju zlato kao da je staro gvožđe: Zašto neke države ubrzano pune trezore

Samo od početka ove godine, tačnije samo za prvih šest meseci, centralne banke širom sveta su kupile 387 tona zlata. Ovo znatno jačanje zlatih rezervi ukazuje na potrebu da se zaštite od inflacije, koja tvrdoglavo opstaje i sporo pada, ali i geopolitičkih rizika, ukazuje izveštaj „Sakso banke“.

Da se nešto „iza brda valja“ već neko vreme se vidi potome da Kina kupuje velike količine. I ove godine se ističe kao kupac broj  jedan na svetskoj zlatnoj tržnici, sa 195 tona dodatih postojećim količinama u trezorima.

Ne zaostaje ni uvek oprezni Singapur, sa 75 tona, dok na drugom kraju imamo zemlju koju ekonomska kriza trese do temelja, Tursku. Ova je zbog posrtanja ekonomije, čudne monetarne politike i drastičnog pada lire, da proda 132 tone od početka godine.

Srpska centralna banka, naravno nije među najvećim kupcima, ali se Narodna banaka Srbije nalazi među njima koji prate trend „pozlaćivanja“. Zlatne rezerve su uvećane u 2023. bar na 38,5 tona, što je podatak iz maja.

Treba podsetiti da je samo pre desetak godina, 2012. godine, količina zlata u vlasništvu NBS, bila 15,3 tone.

Glavni „generator“ rasta je inflacija, i iz „Sakso banke“ ukazuju da i pored obećavajućih podataka iz SAD, kao repera globalnog finansijskog sistema, i dalje ima „jastrebova“ u FED-u što se tiče nastavka zatezanja monetarne politike.

Glasovi opreza dolaze i iz realnog sektora privrede. Vodeća prekomorska logistička kompanija, danski „Maersk“, predviđa da će se svetska trgovina „skupiti“ u naredim mesecima. Prognoza im je da će obim trgovine da bude između minus četiri odsto i minus jedan odsto u odnosu na godinu dana ranije.

Promet robe svetskim morima će možda pasti ali cene robe, posebno one najtraženije neće. A najtraženija je hrana i globalne cene su ponovo skočile u julu, pokazuje Indeks FAO Ujedinjenih nacija

Klađenje na dedolarizaciju

Uz ovakve potrese na svetskoj ekonomskoj sceni rastu zlatnih rezervi doprinosi i to što mnoge zemlje “igraju“ na istorijski pad dolara kao de fakto globalne valute.

24sedam/Gold Council

 

- „Klađenje“ na dedolarizaciju je jedna od pokretačkih sila iza kupovine zlata centralnih banaka, jer ciljaju da koriste zlato kao sidro svojih valuta protiv izazova koje danas donosi oslanjanje na dolar – rekao je Žou Đinhao, stariji analitičar zlata „Global tajmsu“.

A sigurnosti opstanka dolara na sveskom vrhu svakako ne doprinosi ni to što je rejting agencija „Fič“ nedavno smanjila kreditni rejting SAD zbog visokog dug i političke nestabilnosti oko izvršenja budžeta.

Zbog svega navedenog analitičari već vide zlato u 2024. godini a neki i u 2023. na nivou iznad dosadašnje rekorda od 2.072 dolara za uncu, koliko je bilo na post tržištu avgusta 2020.

- Vidim da na iznad 2.100 dolara krajem 2023. ili , početkom 2024. godine. Siguran sam po pitanju zlata jer verujem da će FED skrenuti politiku sa svog trenutnog restriktivnog režima. Verujem da će se to dogoditi pre nego što se postigne ciljana inflacija od dva odsto - rekao je izvršni direktor "TD Sekjuritis" Bart Melek. za CNBC.

Neki veruju da će zlato ići i znatno iznad toga, čak za četvrtinu više nego što je sadašnjih 1.920 dolara.

- Moj cilj je 2.500 dolara do kraja 2024. godine… Veliki deo ovoga ima veze sa činjenicom da bi recesione sile mogle da zavladaju kasnije ove godine i da dobiju snagu 2024. – kaže Dejvid Nojhauzer, osnivač „Livermore Partners“, koji očekuje da će se stagflacija održati u globalnoj ekonomiji u narednih nekoliko godina i da inflacija neće padati na niže od tri do pet odsto, umesto željenih dva.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi