Da li ste i vi građanin iz „srednje klase“?

Jedna od najvidljivijih odlika postsocijalističkog perioda na Istoku Evrope, a pogotovo u Srbiji, je da „nema više srednje klase“. Bar ne u onom smislu u kome smo je shvatali osamdesetih godina prošlog veka, ili u „zlatnom periodu“ pred Drugi svetski rat.

Ali, izgleda da to nije odlika samo postsocijalizma, već duha vremena uopšte, jer srednja klasa nestaje i u Nemačkoj, vodećoj privredi Evrope i do juče „zemljom socijalne pravde“ u kojoj kapitalizam nema ono najnehumanije lice.

Nemačka srednja klasa se smanjila u proteklih 12 godina, a njen deo je prešao kako u višu, tako i u nižu klasu, zaključak je danas objavljene studije Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena.

Procenat populacije koji formalno pripada nemačkoj srednjoj klasi je 2007. godine iznosio 65 odsto, a u 2019. godini je pao na 63 odsto. Danas je svakako još manji.

- Ovaj pad je naizgled relativno umeren, ali on je značajan u poređenju sa drugim evropskim zemljama. U 2007. godini nemačka srednja klasa je i dalje bila na 9. mestu po veličini u Evropi, ali je do 2019. godine pala na 14. mesto - rekao je istraživač IFO, Florijan Dorn.

Srednja klasa u Nemačkoj je opterećena mnogim porezima i doprinosima, tako da se dodatni rad i veći radni učinak ne isplate previše, jer znači mnogo više rada za nešto malo više novca i komfora.

- Ljudi sa srednjim primanjima teško podnose ekonomski teret - smatra direktor IFO Centra za makroekonomiju i istraživanja, Andreas Pajhl.

To su realne brojke, u kojima stručnjaci IFO koristi kriterijume OECD. A oni definišu srednju klasu kao grupu građana čije su zarade između 75 i 200 odsto medijalnog prihoda.

Ovako surove brojke ne želi da prizna gotovo petina Nemaca, pa njih više od 80 odsto sebe i dalje svrstava u srednju klasu, i želi da se makar psihološki „ugura“ u tih 26 miliona domaćinstava u Nemačkoj.

Šta kaže porez

Ali, prihodi su neumoljiv pokazatelj. Za samce u srednju klasu možete, prema istraživanjima IFO i podacima za 2019, samo ako ste samac sa neto raspoloživom prihodom između 17.475 i 46.600 evra godišnje, za parove bez dece raspon je između 26.212 i 69.900 evra a porodica sa dvoje dece statistički spada u srednju klasu ako ima prihode između 36.698 i 97.860 evra.

Današnje brojke su još neumoljivije jer medijalna zarada u Nemačkoj je u 2023. godini 44.000 evra bruto, odnosno oko 28.600 evra neto. To bi značilo da srednju klasu čine oni sa prihodima od 21.450 evra godišnje (ili oko 1.800 evra mesečno) do 57.200 evra (oko 4.800 evra mesečno neto).

Od visine prihoda, koji je ovako prilično široko postavljen za svrstavanje u srednju klasu, možda bi lakše bilo da pogledamo porez. U Nemačkoj ne plaća porez na prihod ko zarađuje manje od 10.905 evra godišnje. Oni koji primaju medijalnu zaradu od 44.000 evra bruto plaćaju ovaj porez oko 18 odsto, odnosno oko 7900 evra.

S ovakvim odnosom, srednju klasu bi mogli oceniti kao nekog ko ima prihod četiri puta veći nego što je granica donja poreza na imovinu.

A u Srbiji...

Kao i kod Nemaca, ni u Srbiji niko ne želi da se svrsta u sirotinju i proletere. Zbog toga bi i kod nas istraživači u anketi pronašli da je broj ljudi misli da je srednja klasa bar 80 odsto.

Ali ako znamo da je neto medijalna zaradu u Srbiji u maju bila oko 565 evra, to bi po OECD-u srednju klasu činili oni koji godišnje na raspolaganju imaju između 5.100 i 13.500 evra neto.

Svakako bi moglo da se postavi pitanje da li je to baš ona evropska/svetska srednja klasa koja redovno ide u restorane, pozorište, u hotele na letovanje i zimovanje, koja redovno kupuje nov automobil srednje klase na pet godina, kao i koja školuje decu u privatnim školama i fakultetima i ima i ušteđevinu, životno osiguranje i dodatnu privatnu penziju.

Nama je ovde zanimljivo „poresko“ svrstavanje. Naime, teško da bi se mogla bilo gde u svetu konstatovati pripadnost srednjoj klasi za osobu koja prihodom (pretpostavlja se ovde legalnim i prijavljenim) „ne dobacuje“ do praga poreza na imovinu.

U Srbiji je taj prag za 2022. godinu bio 3.719.376 dinara neto (oko 31.700 evra), a posle toga se na razliku do 7.438.752 dinara plaća samo 10 odsto, a preko toga 15 odsto. Ne treba zaboraviti da ovaj porez u Srbiji, zemlji od 6,5 miliona stanovika, plaća manje od 30.000 ljudi. 

U Srbiji tako ne samo da ne plaća ni dinar porez na prihod neko ko ima medijalnu zaradu, nego ga ne plaća (i zbog odbitaka) ni onaj koji ima pet puta toliko.

I time , na kraju dolazimo do nivoa usluga (obrazovanjam, socijalne i zdravstvene zaštite, ekologije…) koje može da u Srbiji od države očekuje srce i motor društva - srednja klasa. Da bi u budžet platili poreza koji samo na prihod plati Nemac sa medijalnom zaradom, a to je 6.700 evra godišnje, njegov „parnjak“ u Srbiji bi morao da ima platu od bar 12 puta veću nego što je ima.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi