Svet ide u recesiju, mora li i Srbija?

"Stiže nam nikad veća kriza", "Ovo će biti majka svih ekonomskih kriza", "Čeka nas duboka recesija"... Ovakvi i slični naslovi poslednjih nedelja učestalo nas "bombarduju" i čini se da je katastrofičnih prognoza razvoja svetske krize sve više.

Da li je to neminovan rasplet aktuelne situacije i kakve su posledice za Srbiju?

- U ovom trenutku meni to sve deluje kao suviše pesimistično. Globalno, ekonomija ne stoji dobro, trend je svakako silazni, Amerika je u tehničkoj recesiji, Evropa samo što nije... Ali ništa tu nije strmoglavo da bi opravdalo takve crne slutnje – kaže za 24sedam Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.

Problemi Evrope su stariji...

On ističe da nema dinamike koja bi nas uvela u taj pretpostavljeni haotični scenario. A u situaciji kakva je sada, ni sa recesijama za koje se pretpostavlja da će trajati nekoliko kvartala, ne znači ni da bi Srbija morala da prođe gore ili čak isto kao neke druge, čak i razvijenije zemlje.

- Sem ukoliko ne dođe do potpunog globalnog poremećaja u snabdevanju, energetici ili zaoštravanju geopolitičke situacije oko Ukrajine, što bi se posebno negativno odrazilo na Evropu – napominje Nikolić.

Trend usporavanja ekonomija u Evropi je sada već srednjeročni, a počeo je da se odslikava i u Srbiji.

- Problemi Evrope su stariji od aktuelne ekonomske krize, zaostajanje u konkurentnosti za SAD i Kinom su bili evidentni i pre kovida i ukrajinske krize, a sada će samo biti pojačani time što Evropljani više neće imati jeftine energente iz Rusije. Uz dodatak gubitka ruskog tržišta i probleme sa turskim, gde pada tražnja zbog stravične depresijacije lire – objašnjava Nikolić.

Zajedničko za ovu krizu je inflacija, ali na različitim mestima na svetu ona ima različite generatore. U Kini je to kovid, zatvaranja i pokidani lanci proizvodnje, u SAD suviše ekspanzivna monetarna i fiskalna politika koje su generisale mnogo veću tražnju od ponude. U EU je to energetska kriza, Ukrajina, kao i loše poljoprivredne godine zbog suše.

Nemci spremni za recesiju

- To direktno utiče i na nas ali ipak imamo mali pad, kašnjenje u privrednoj aktivnosti u odnosu na naše partnere u EU. Međutim, to što će Evropa biti u recesiji, kako se očekuje, u zimskim mesecima ne znači da moramo da budemo i mi. To će nas svakako sustići ali moguće je da prođemo sa manjim usporavanjem ili manjim padom nego što će to biti u Evropi. Nadamo se da ove godine ipak bude tri odsto rasta, ili malo niže – kaže Ivan Nikolić.

Za Srbiju, tako postoji neka nada održanja rasta, samo usporenijeg od ranije planiranog, dok za naše najveće privredne partnere, Nemce, ona je sve tanja.

Screenshot:Folksvagen

Nemačka vlada već sada predviđa da će ekonomija da se „skupi“ u 2023. godini za 0,4 odsto, nakon ovogodišnjeg rasta od samo 1,4 odsto.

Nemci računaju na visoku inflaciju, povećanje cene energenata kao i uska grla u lancu snabdevanja ali daleko od tako da su pesimistični kao dobar deo analitičara u svetu.

"Ekonomski smak sveta"

Poslednji „katastrofičar“ u nizu je poznati investitor i menadžer hedž fondova, Majkl Bari, koji je ovih dana upozorio da nas čeka "majka svih finansijskih kriza" i da će berze i kriptovalute doživeti potpunu propast, a ozbiljno će biti narušeno tržište nekretnina.

Bari, jedan od prvih investitora koji su najavili poslednju veliku krizu, onu finansijsku iz 2008. godine, je toliko uveren u propast da je ovog leta prodao sve svoje akcije u „Varner brosu“, „Meta platformama“ (Fejsbuk), „alfabetu“ (Gugl)… i sve uložio u ono što bi moglo da bude najpotrebnije i najlukrativnije u velikoj krizi – narodski rečeno zatvore i ludnice.

Njegova firma „GEO Grup“ je druga najveća svetska privatna kompanija za upravljanje zatvorima a operiše i sa institucijama za pomoć u mentalnom zdravlju sa više od 100.000 kreveta.

Beri smatra da američko tržište stoji na ivici provalije jer na berzi ima više špekulacija nego 1920-ih (Velika depresija), više precenjenosti imovine nego 1990-ih (dot-kom balon) i više ekonomskih i geopolitičkih sukoba nego 1970-ih (naftna kriza).

Pesimistični i ekonomski gurui

I nije usamljen. Pored dežurnog katastrofičara profesora Nurijela Rubinija (Dr Propast), koji predviđa da nam sledi period „najgore kombinacije 1970-tih i krize iz 2008.“, teške godine najavljuju i ekonomski gurui, Voren Bafet, Džeremi Grantam, i investitora Čarlija Mangera, izvršni direktora JP Morgana Džejmi Dimon…

Oni kažu da vodeća ekonomija sveta, SAD, propada zbog rastuće inflacije, sledi joj recesija, kolaps tržišta nekretnina, beskrajan rat u Istočnoj Evropi, prekinuti lanci snabdevanja… i da će se sve što se dešava u SAD i te kako odraziti negativno na ceo svet. A posledice će za mnoge zemlje biti fatalne.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi