Evropi tek sledi privredni šok, Srbija bolja od proseka Zapadnog Balkana
Evropi tek sledi šok od posledica krize. Privredni rast Srbije u ovoj godini 3,6 odsto a u sledećoj gotovo upola manji – 1,9 odsto, prognozira institut iz Beča
Rat u Ukrajini nije se tako negativno odrazio na privrede 23 zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope, kao što se prethodno očekivalo, ali teška vremena tek predstoje, ocenio je Međunarodni bečki ekonomski institut (WIIW) u danas objavljenoj jesenjoj prognozi.
WIIW upozorava da će situacija biti potpuno drugačija iduće godine.
- Ekonomski šok usled rata odražava se već u trećem kvartalu ove godine. Neobuzdana inflacija minira realna primanja i time privatnu potrošnju kao najvažniji stub rasta. Tome su dodate preteća energetska kriza, slabljenje nemačke privrede, rast kamatnih stopa i premalo fiskalne podrške od strane vlasti. Najteže tek predstoji istočnoj Evropi - naglašava Branimir Stojanović glavni autor jesenje prognoze WIIW.
Srbija bolja od proseka ovog dela Evrope
Za Srbiju se prognozira da će u ovoj godini imati rast BDP-a od 3,6 odsto, iduće godine svega 1,9 procenata, dok za a 2024. Institut predviđa blagi oporavak od 2,7 odsto rasta BDP-a.
Pročitajte još:
Nezaposlenost na gotovo 10 odsto ali će padati
Kada je reč o nezaposlenosti, bečki ekonomski institut prognozira da će ona ove godine u Srbiji biti 9,5 odsto, i da će se smanjiti iduće godine na 9, i 2024.godine na 8,5 odsto.
Sve druge zemlje regiona Zapadnog Balkana su, po pitanju nezaposlenosti, dvocifrene.
Privredni rast celog Zapadnog Balkana ove godine biće na 3,1 odsto, u 2023. 1,9 procenata, a 2024. samo 2,8 odsto.
Poređenja radi Srbije i okolnih zemalja, privredni rast BiH se ove godine procenjuje na 2,6 odsto, iduće na 1,5 procenata, i 2024. na 2,5 odsto.
Kada je reč o Makedoniji privredni rast biće veoma nizak - ove godine svega 1 procenat, iduće 0,6 odsto, a 2024. dva procenta.
Ništa bolje ne stoji ni sama EU, gde se za ovu godinu procenjuje rast na 3,9 odsto, za iduću je prognoza 1,5 procenata, a za 2024. rast od 2,6 procenata.
Dosad izbegnuta katastrofa Evrope, ali...
Rat u Ukrajini se, za sada, nije tako negativno odrazio kao što se očekivalo na privrede 23 zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope, konstatuje WIIW, ali upozorava da će se to narednih meseci promeniti.
WIIW ističe da je rast iznad očekivanja u mnogim zemljama u prvoj polovini godine, usled oporavka od pandemije, doveo do revizije prognoze za tekuću godinu.
Rast u EU od 3,9 odsto, na Zapadnom Balkanu od 3,1 odsto i Turske od 5,1 procenata pokazuje otpornost privrede na teške eksterne šokove.
S Nemcima u recesiji...
Branimi Stojanović naglašava da, ako tokom zime u nekim zemljama bude neophodna racionalizacija gasa, pojedine države bi mogle ući u recesiju.
Ukoliko Nemačka upadne u recesiju i velika industrijska postrojenja stanu zbog nestašica energenata, onda bi to imalo posledice i po Češku, Mađarsku, Slovačku i Poljsku zbog ekonomske isprepletenosti, ukazao je on.
Na drugoj strani će se ruska privreda ove godina smanjiti za 3,5 odsto, ali će ta recesija biti blaža nego što je prognozirano tokom leta, kada se previđao pad rasta za sedam odsto.
Kada je reč o Ukrajini, zbog ogromnih razaranja i troškova rata privreda zemlje je u teškom stanju i za ovu godinu WIIW predviđa negativan rast od 33 odsto.
Ekspert za Ukrajinu Olga Pinđuk ističe da je pozitivno što preduzeća ponovo počinju da rade, što se odvija izvoz žitarica, i što ima pojačanog priliva finansijske pomoći iz inostranstva. Svim tim, kaže, finansira se 60 odsto budžetskog deficita.
WIIW ocenjuje da se privreda Rusija pokazala otpornijom nego što se očekivalo, barem na osnovu zvaničnih statistika.
I pored sankcija je BDP za osam meseci pao za samo 1,5 odsto, a inflacija se smanjila na ispod 14 procenata.
Zahvaljujući visokim cenama energenata, preorijentisanju trgovine na Aziju i povećanih troškova za vojsku, privreda Rusije se delimično prilagodila novoj realnosti.
- Nedavno proglašena delimična mobilizacija je dovela do promene situacije i masivno će pooštriti krizu - smatra Vasilij Astrov, ekspert za Rusiju WIIW.
On je ukazao da je stotine hiljade dobro obrazovanih ljudi ili mobilisano ili napustilo zemlju, što je težak udarac po privredu sa dugoročnim posledicama.
- Ekonomski gledano sankcije deluju, ali sporije nego što su mnogi očekivali - kaže Astrov.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari