Bez viška šećera: Posebnom metodom sušenja voćari iz Brusa osvajaju svet

– Razmišljao sam da napravim neki proizvod kog nema na tržištu. Brus je mesto na izvoru sirovina, ima dovoljno voća, i u celoj priči odlučio sam se za sušenje, ali ne na klasičan način, već sam izmislio novu metodu putem – osmoze. Prvi sam u Srbiji počeo sa tim, u skromnim uslovima, u porodičnom okruženju – ovim rečima počinje svoju priču za AgrtoTV direktor kompanije “Voni-M” iz Brusa Vojkan Milosavljević.

Vojkan je starovao biznis sa jednom malom sušarom koju je napravio sam od peći za hleb. Razvozio je gotove proizvode širom Srbije i postepeno razvijao posao. Kompanija je startovala sa početnim kapitalom od 30.000 evra, za šta su kupili potrebne mašine i opremu, danas pored domaćeg tržišta, svoju robu plasira i na međunarodnu scenu.

– Napravio sam dobar proizvod, pratio sam zahteve tržišta, izlagao sam na sajmovima, dobio razne nagrade. Ubrzo smo počeli smo da izvozimo robu. Kvalitet prozivoda je postajao sve bolji. Tržište zahteva zdravu hranu, te smo počeli da izbacujemo udeo šećera i pesticida, prešli smo na organsku proizvodnju. Svi naši proizvodi su svrstani u “superfoods” na inostranom tržištu – kaže Milosavljević.

Kako kaže, napredak je sam po sebi krenuo, a u poslednje tri, četiri godine posao se razvio čak i više nego što je Vojkan očekivao. Za samo dve godine od početka proizvodnje kompanija “Voni-M” je sušeno voće kao finalni proizvod uspela da plasira na inostrano tržište.

– Sada nam je kapacitet sušenja preko 1.000 kilograma. Uglavnom izvozimo voće u zemlje Evropske unije, a najveće tržište nam je Grčka. Takođe, naši proizvodi se mogu naći i u Nemačkoj, Italiji, Bugarskoj i Turskoj. Mesečno izvozimo oko 30 tona robe – ističe on.

Do sada kompanija je uložila u mašine, opremu i objekte oko milion evra. Za proizvodnju kvalitetnog sušenog voća angažovali su vrhunske tehnologe, pratili stručnu literaturu i koristili konsultantske usluge, a u saradnji sa stručnjacima iz oblsti dizajna uspeli su da naprave moderno pakovanje od ekoloških materijala koji su biorazgradivi.

– Kompanija je primenila sve potrebne standarde za bezbednu i kvalitetnu proizvodnju subog voća. Za implementaciju samo jednog standarna svake godine izdvajamo oko 200.000 dinara, dok za analizu zdravstvene ispravnosti finalnih proizvoda izdvajamo od 12.000 do 24.000 hiljade dinara po svakom proizvodu – navodi Milosavljević.

 

U želji da naprave što bolji proizvod odabrali su osmotski način sušenja, kako bi sačuvali što više voćnog sadržaja bez upotrebe dodatnih aditiva i hemijskih sredstava.

– Ovom metodom dobijamo kvalitet proizvoda približan vrednostima svežeg voća. Osnovna paleta proizvoda se zasniva na našim domaćim proizvodima, tj sirovinama koje rastu u Srbiji. To su maline, borovnice, višnje, kajsije, šljive, jagode i dunje. Cilj mi je da naše voće što više izvezemo u inostranstvo. Prednost naše proizvodnje je ta što mi svo voće radimo tokom cele godine, tako što ga zamrznemo i onda ga sušimo. Tokom cele godine imamo sveže osušeno voće u ponudi – istakao je Milosavljević.

Do sada kompanija nije imala problem sa plasmanom gotovih proizvoda, pa iako smatraju da je marketing bitan, do sada nisu ulagali u ovu oblast poslovanja.

– Želimo da proširimo kapacitete, izgradnjom novog pogona planiramo da nastupimo agresivnije i na marketinškom tržištu. Planiramo da dupliramo proizvodnju sušenog voća i ponudimo tržištu novu paletu finalnih proizvoda – zaključio je Milosavljević.

Pročitajte još:

U Evropi očekuju najlošiji prinos kajsija u poslednjih 30 godina 

Gde greše proizvođači jagoda: Ne slušajte društvene mreže i oprezno s đubrivom

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi