Gde greše proizvođači jagoda: Ne slušajte društvene mreže i oprezno s đubrivom

09.05.2021

07:55

0

Autor: G. M. Š.

Izvor: Agro TV

Iako su gotovo svi proizvođači usvojili savremenu tehnologiju, postoje mnoge nedoumice i pogrešni saveti, pa se lako može dobiti kontraefekat, upozoravaju profesori sa Poljoprivrednog fakulteta

Savremen uzgoj: Jagoda na foliji, Screenshot:AgroTV

Tehnologija gajenja na gredicama sa zastiranjem polietilenskom folijom primenom “kap po kap“ sistema za navodnjavanje i fertigacije je već neko vreme standardna tehnologija uzgoja jagoda i u Srbiji.

Ona se može primenjivati kako na otvorenom polju, tako i u plastenicima, ali brojni proizvođači imaju nedoumice oko nekih segmenata proizvodnje. Ukoliko se za to “obrate“ društvenim mrežama i raznoraznim forumima, kao što smo i mi ostali skloni po dugim pitanjima, mogli bi da naprave veliku štetu, upozoravaju stručnjaci za Agro TV.

Kako do pravih, a ne “plastičnih“ jagoda

Da bi se jele “prave” jagode treba pripaziti na sortiment, koji je kod nas dobro poznat i dugo se primenjuje. Privredno značajnim sortama, kleri, alba, džoli, azija, arosa i roksana, poslednjih nekoliko godina pridružuju se i novije italijanske sorte kao što su aprika, primi, garda, sibila, leticija.

– Izbor se obavlja prema prinosu, ali i mogućnosti plasmana na inostrano tržište jer plod mora da ostane čvrst i posle transporta. Selekcija ide ka sortama otpornijim na kišu, a time i “sivu trulež“ kao i produženjem berbe na pet od sedam dana. Kod nas na fakultetu testiramo italijanske sorte sandra, mila, arijana, federika, lofti… – kaže Jasminka Milivojević.

– Primećujem da proizvođači nemaju dovoljno informacija na terenu, a da se na forumima na kojima se “okupljaju” i društvenim mrežama razmenjuju netačne informacije. Imala sam prilike da pročitam stvari koje apsolutno nemaju veze sa savremenom proizvodnjom – ističe Jasminka Milivojević, profesorka Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Jedna od nedoumica kod proizvođača je da li se dubina sadnje u plastenicima i na otvorenom polju razlikuju. Profesorka po ovom pitanju kaže da se dubina sadnje apsolutno ne razlikuje ali da neki greše u drugom stvari.

Slušati struku: Jasminka Milivojević, Screenshot: Agro TV

– Suština je samo da korenov sistem bude potpuno u zemlji, Ne sme biti plitke sadnje, jer već puštanjem zalivanja ili kada padne kiša, dolazi do sleganja zemljišta i može doći do otkrivanja korena i sušenja biljke. Zbog toga je inače obavezna operacija popravke sadnje, kada se dosipa zemlja ako je potrebno – objašnjava ona.

Đubrenje ne može “od oka”

Prihranu, u aprilu, treba početi kroz sistem za navodnjavanje sa NPK đubrivima, ali vrstu đubriva i količinu treba prilagoditi plodnosti konkretnog zemljišta.

– Proizvođači bi trebalo da svake godine urade agrohemijsku analizu zemljišta i da se na osnovu toga projektuje koje količine je potrebno dodati. Godišnje potrebe za azotom jagode iznose od 70 do 120 kilograma, za fosforom od 60 do 80, i za kalijumom su najveće potrebe, od 140 do 180 kilograma – naglašava Jasminka Milivojević za Agro TV.

Kreće se sa formulacijama u kojima je naglašen fosfor (osim ako ga ima dovoljno u zemljištu) da bi se obnovio korenov sistem, a posle se za vegetativni rast povećava količina azota, da bi na kraju u vreme cvetanja i razvoja plodova, bio pojačan kalijum.

Zasadi sve veći, Screenshot: Agro TV

– Kako kalijum prevashodno utiče na kvalitet ploda ali i ubrzanje zrenja, treba voditi računa u maju i junu da ga nema previše, jer će plodovi sazreti a da se ne razviju u potpunosti. I tu se dobije kontraefekat – upozorava Jasminka Milivojević.

Pročitajte još

Ona dodaje da je u Sremu, Bačkoj i Banatu, gde je visoka PH vrednost zemljišta, poželjnije koristiti jednokomponentna đubriva, jer jagodama ne odgovaraju alkalne reakcije.

Vrlo je važno napomenuti, kaže Milivojevićeva, da pri zasnivanju zasada treba koristiti malo kvalitetniju, deblju, polietilensku foliju od 50 mikrona. Ona je namenjena za dvogodišnju ili trogodišnju proizvodnju jagoda, dok se tanje, koje su krte, eventualno mogu koristiti u jednogodišnjoj proizvodnji.

Na otvorenom polju može se zastirati međuprostor slamom, koja se koristi kao prirodni organski malč ali može se koristiti i “sintetički“ koji se vremenom prirodno raspada i tako obogaćuje zemljište organskom materijom.

-Time se čuva vlaga, manje je korova, a dobijaju se i čistiji plodovi i lakše kretanje radnika kroz zasad – zaključuje za Agro TV Jasminka Milivojević.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Povezane vesti