Da li svet ostaje bez osnovne hrane i ko će biti kriv ako Srbija ostane bez svoje
Agrarni stručnjak komentariše za 24sedam medijske napise o „neminovnoj“ svetskoj nestašici osnovih prehrambenih roba i to kako bi Srbija mogla da ostane bez svojih
Svet neće ostati bez osnovnih namirnica, i navodni već uočljivi manjak pšenice, kukuruza, pirinča, kakaoa ili lososa… pre su deo poslednjih ostataka medijske „letnje šeme“ nego stvarna bliska budućnost. Da u svetu hrane ima, i to dovoljno i pored toga što je skupa, za 24sedam komentariše agroekonomski konsultant Žarko Galetin, nekadašnji direktor novosadske Produktne berze.
- Da hrane ima dovoljno pokazuje i kretanje cene FAO indeksa UN, koji je sad pao na dvogodišnji minimum. Na primer, pšenice ima dovoljno i nisu problem ni rod ni zalihe već to što je svetska politika donela logističke prepreke pa ne funkcionišu luke u Crnom moru. Nominalno, zalihe jesu na najmanjem nivou u pet godina ali posledice imaju samo zemlje Podsaharske Afrike, gde je išla ukrajinska i ruska pšenica – napominje Galetin.
Indeks cena hrane Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), objavljeno je u petak, sada se spustio na nivo na kome nije bio od marta 2021. godine. Pad od 24 odsto u odnosu na rekord iz mart 2020. bio bi i veći da dve značajne komponente indeksa nisu u porastu – šećer i pirinač.
Cene su pale i zbog dobre snabdevenosti ali slabe potražnje, na primer kod suncokreta i ovčijeg mesa.
Pročitajte još:
Cena je pala i pšenici, i pored toga što nije rešen problem izvoza iz Crnomorskog regiona, odakle put sveta (Egipat, Alžir, Turska…) više-manje sivim kanalima odlazi samo ruska žitarica.
Pixabay
Kod šećera problem su problem klimatske promene i atmosferski fenomen El Ninjo, koji je uticao na žetvu šećerne trske, kao i suša u Tajlandu, najvećem proizvođaču šećera.
Pirinač je na 15-godišnjem rekordu ali i to je posledica više politike nego sudbine. Na probleme koje je doneo El Ninjo, i poremetio proizvodnju u svetu, Indija, kao najveći svetski izvoznik je uvela zabranu izvoza pojedinih vrsta i to je poremetilo tržište.
Kako se naduvavaju cene i šta Srbija ima s tim
Proizvođači u svetu će se prilagoditi i klimatskim promenama a trgovci će, pre ili kasnije, pojačati logistiku i to više neće biti problem kakav je bio 2021 i 2022. ili kakav je, u mnogo manjoj meri, danas.
Međutim ono što još utiče na cene bi moglo da se pokaže kao trajniji problem a na njega je ukazala nedavno Džajati Goš, profesorka ekonomije na Univerzitetu Masačusets u SAD.
U njenoj analizi trenutni geopolitički problem i ruska invazija na Ukrajinu, kojom se svašta „objašnjava“ pa i potencijalna „kriza gladi“ je - dimna zavesa.
Globalna distribucija pšenice ostala je stabilna od početka ukrajinskog rata, pokazuju podaci Međunarodnog saveta za žitarice. Između jula 2021.i juna 2022.godine, perioda kada su cene pšenice dosegle rekord, globalna proizvodnja je porasla za pet miliona tona, dok je volumen trgovine porastao za tri miliona tona.
U istom periodu, zalihe su se blago povećale a proizvodnja plus zalihe premašile su potrošnju za čak 275 miliona tona. Globalna distribucija premašila je potražnju i između jula 2022. i juna 2023.godine.
Profimedia
Odgovor na pitanje zašto onda raste cena pšenice, nije ni u lokalnim poremećajima proizvodnje, što se takođe često navodi kao problem. Pšenica se proizvodi globalno, i manjak u jednom regionu može biti nadoknađen povećanjem proizvodnje u drugom.
Ali ono što se ne nadoknađuje je trgovina. A tu imamo, podseća profesorka Goš, oligopol četiri najveća trgovca žitaricama „Arčer-Danijels-Midland“, zatim „Bunge“ (odnedavno zajedno sa „Vitera“), te „Kargil“ i „Luis Drejfus“. Ono zajedno kontrolišu više od 70 odsto tržišta, a „Glenkor“ još 10 odsto.
Logistika se dovodi u red - bar na Crnom moru
Rumunska vlada je protekle nedelje odobrila plan za nadogradnju putne infrastrukture u crnomorskoj luci Konstanca, sada najvećoj alternativnoj izvoznoj ruti Ukrajine.
Da bi udvostručila mesečni transportni kapacitet na četiri miliona tona u narednim mesecima, Vlada je poboljšala desetine železničkih linija koje povezuju Konstancu sa Ukrajinom, u toku su radovi na Dunavu radi prolaza većeg broja barži, u luci se jača infrastruktura, grade putevi, pristupne rampe i kružni tokovi, ali i pravi digitalizovani sistem upravljanja saobraćajem, prenosi Rojters. Radovi će koštati 156 miliona dolara i trajaće tri godine.
U početku rata u Ukrajini četiri velika trgovca žitaricama su ostvarili porast prihoda za 23 odsto (na 165 milijardi dolara godišnje) kod „Kargila“ i 80 odsto kod „Luis Drejfusa“.
Na tržište fjučersima za žitarice uključili su se i penzijski fondovi, povećavajući svoj portfolio na berzi u Parizu sa 23 odsto iz maja 2018. godine na 72 odsto u aprilu 2022. godine. Deset hedž fondova je zaradilo 1,9 milijardi dolara na porastu cena hrane koji je izazvala ruska invaziju na Ukrajinu.
- Da, ti trgovci, poznati u svetu pod zajedničkom skraćenicom ABCD, već dugo drmaju svetskom pozornicom. Ali nisu samo oni problem, jer veće ili manje monopole i kontrole tržišta imate i u globalnoj semenskoj proizvodnji. Oni koji vam prodaju seme prodaju vam i preparate za postizanje bogatog roda. A onda ako naiđe neka svetska pošast koja napada više neku porodicu sorti a vi nemate lokalni hibrid… - upozorava Galetin.
To smanjenje broja sorti i ograničenje raznovrsnosti izvora sa kojih dolaze je problem za sveta ali i za Srbiju još više.
- Mi smo 2000. godine otvorili tržište za strano seme i doprineli zatiranju domaćih semenarskih instituta u Beogradu i Novom Sadu. I ako jednog dana ne budem zbog klimatskih promena imali našu hranu, jer više nemamo seme odgojeno za naše uslove, sami ćemo biti krivi. A danas je velika većina semena na našim njivama i sadnica u voćnjacima iz inostranstva. To je strateško i sada već bezbbednosno pitanje i država tu mora da odigra svoju ulogu – zaključuje Žarko Galetin.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari