Dobra i loša vest: Cene hrane više neće rasti, ali…

Kada su cene i inflacija u pitanju, građani Srbije su posebno osetljivi na cene hrane, jer u potrošačkoj korpi relativno slabe kupovne moći kakva je domaća, hrana učestvuje sa trećinom mesečne potrošnje.

- Zbog toga je dobra vest da cene hrane više neće rasti i pored toga što je FAO Indeks svetske Organizacije za hranu i poljoprivredu pri UN, prvi put porastao u julu nakon pada započetog još marta, aprila 2022. godine. Naše cene su veoma visoke i opšteg rasta više neće i ne može biti ali, naravno, ne isključujem da će neke pojedinačne vrste roba poskupeti, kao što je „ekscesa“ bilo sa krompirom ili povrćem ili što ga sada može biti zbog afričke kuge svinja – kaže za 24sedam agroekonomista Žarko Galetin, konsultant i ranije dugogodišnji direktor novosadske Produktne berze.

Galetinove reči potkrepljuje i domaća statistika. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u indeksu potrošačkih cena hrana je u julu ove godine bila za 20,4 odsto skuplja nego u isto vreme lani. Povrće je poskupelo 42 odsto, mleko sir i jaja 28, šećer 15 odsto, meso 13 odsto… a „ostali prehrambeni proizvodi“ 23 odsto.

Ilustracija: 24sedam, podaci RZS

 

Na dobru vest o prestanku rasta cena ide i, kako to obično biva, jedna loša vest – cene neće ni padati.

- Kao što smo videli kada su svetske cene hrane padale, kod nas se one nisu korigovale na dole. Pokidani su lanci proizvodnje i naš prerađivački sektor se odavno „odrodio“ od primarne proizvodnje. Više nemamo velike kombinate koji su bili i proizvođači primarne hrane i prerađivači, kao što je bio „Servo Mihalj“ ili „PKB“, pa au usklađivali cene i prema svetskom i prema domaćem tržištu. Tada se nije moglo desiti da cena suncokreta pada a da cena „Dijamantovog“ ulja raste ili obrnuto. Ili sa mlekom… Na sve to dođu i trgovci sa svojim uvozom i maržama, tako da je tržište prilično neuređeno. A na takvom tržištu su i ovakve cene – kaže Galetin.

Kada se pogleda drugi indeks, onaj cena proizvođača poljoprivrednih proizvoda i ribarstva, on pokazuje pad od 13,4 odsto u junu u odnosu na isti mesec prethodne godine i 7,4 odsto u odnosu na maj. Godišnje su se prepolovile cene žita (-41,3 odsto) i voća (-31,9 odsto), a ne mesečom nivou smanjile cene svinja (8,4 odsto), živine (5,5 odsto), mleka i jaja… To se u prodavnicama ne oseća.

- Trgovci drže cene koje su vredno ažurirali kada su rasle proizvođačke cene ali potrošači su pri kraju kapaciteta da to plaćaju i to se vidi iz pada potrošnje i trgovine na malo. Zbog toga mislim cene i ne mogu više da rastu – objašnjava Galetin.

Pšenica dobro rodila, ali čeka cenu

Od toga kako je rodio na poljima zavise ne samo cene koje će potrošači platiti u prodavnicama i na pijacama, nego dobrim delom i kakav će rast imati ukupna ekonomija, tj. BDP. A ova godina je dobra, bar što se pšenice tiče.

Ilustracija: 24sedam, podaci RZS

 

- Pšenica je rodila, negde oko 3,7 miliona tona i to je dobro. Za proizvođače je loše što je cena sada veoma niska, nekih 21,5 dinara za kilogram a prošle je godine bila četrdeset odsto skuplja. To je bila ogromna cena ali ni ova nije prava. Zbog toga se sada prodaje ona manjeg kvaliteta i za mesec, dva kada se cena popravi prodavaće farmeri i onu kvalitetniju. Što se duže čeka, biće i viša cena jer svetske zalihe su veoma niske. Znaju to i proizvođači i izvoznici – napominje Žarko Galetin.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi