Ko voli pravi med, nek požuri u market: Biće ga manje, a cena zavisi od izvoza

Kvalitetnog meda će možda u Srbiji zafaliti, i to u godini u kojoj pčelinja paša i nije bila tako loša - apsurdna je situacija u kojoj se ove godine mogu naći ljubitelji tog najzdravijeg prehrambenog proizvoda. O tome da li će meda biti, koliko će koštati i o neobičnoj situaciji da se sada jedan od najboljih domaćih medova može naći u supermarketima, za 24sedam govori Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

- Ova godina zapravo ne bi trebalo da je loša za pčelara. Jeste bagremova paša podbacila, zbog mnogo kišnih a malo sunčanih dana da bi dobro radile pčele, ali je zato lipova, suncokretova i livadska bila odlična. E sad, to što 60 odsto naših pčelara ne seli košnice na lipu ili livadu, pa to nije iskoristilo kako bi trebalo, drugi je problem – ističe Živadinović.

Onaj ko voli bagremov med, što je i najomiljenija vrsta u Srbiji, možda će imati problema da se snabde u željenim količinama, jer do čak 60 odsto pčelara je ostalo ove godine bez ove vrste, ali ostalih vrsta bi trebalo da bude u dovoljnim količinama za domaće tržište. Tim pre što su iz SPOS-a uspeli da se dogovore sa najvećim trgovinama u Srbiji, i sada se kvalitetan domaći med iz pčelarskog pogona Saveza, „Naš med“ u Rači, konačno našao na policama supermarketa „Lidla“, „Idea/Roda/Merkatora“ i „Arome“.

- Med pod istoimenim nazivom kao naš pogon sada građani mogu da kupe po ceni po kojoj je i kod pčelara kada se kupuje na kućnom pragu, a to je 1.200 dinara za kilogram. Neka iskoriste priliku da kupe med koji se inače izvozi u zemlje EU, ali ga je sada zbog tamošnje preniske otkupne cene ostalo i za naše tržište  – kaže Živadinović.

A priliku treba iskoristiti, jer za srpski med, kada ga već u EU potcenjuju, otvaraju se druga tržišta. SPOS je u pregovorima sa kupcima iz Kine i nekoliko arapskih zemalja, pa je pitanje koliko će meda ostati kod kuće ukoliko se ta velika i platežna tržišta otvore. A onda će i domaća cena biti drugačija.

- Naš med ove godine neće ići za Italiju u količinama kao ranije jer je u EU sada cena u otkupu za srpski med 3,5 evra. Tamo je sada veliki problem, pored manje potražnje zbog krize, i to što je, prema nalazima Evropske komisije, polovina meda na tržištu falsifikat. Taj med se plaća od 1,7 do 2,8 evra po kilogramu, a naš im treba samo da bi pakeri koliko-toliko mešanje podigli kvalitet. Nama se ta cena ne isplati, jer pre dve godine smo izvozili med i po sedam evra. Ali, izgledan je posao sa Kinezima, verovatno i sa Arapima, a možda i sa jednom platežnom zemljom u EU, pa ćemo videti – napominje Živadinović.

Paradoksalno je to što se upravo visoki kvalitet srpskog meda našao kao prepreka za veći izvoz na neka tržišta.

- To umnogome igra uloga navika potrošača. Jedina stvar po kojoj možete prepoznati pravi i kvalitetan med jeste to što se kristališe. Ali na tržištima istoka nisu navikli na kristalizovan med. S druge strane, recimo Norvežani su zbog hladne klime navikli na to i njima je sumnjiv med koji se ne kristališe – objašnjava naš sagovornik.

EU nemoćna pred falsifikatorima

Što se tiče kvaliteta meda i toga da li je pravi ili “fabrički“, izgleda da je Srbija danas u boljoj situaciji nego EU. I dalje problematičnog meda ima po prodavnicama, uglavnom onih manjih, i iz SPOS-a procenjuju da je 40 odsto meda na tržištu lažno ili na neki način „obogaćeno“.

Printscreen/YouTube/AgroTV Srbija

 

Ali u EU je situacija lošija, jer prema rezultatima istraživanja Evropske komisije, koje je počelo 2021. godine, na tom tržištu čak 46 odsto uvoznog meda ne odgovara propisima „Medne direktive“. To je drastično više nego u sličnoj analizi iz 2015-17. godine (14 odsto).

Najviše problematičnog meda dolazi iz Kine - 74 odsto, zatim Turske - čak 93 odsto, a neverovatno je da je „nivo sumnjivosti“ kod meda koji dolazi iz Velike Britanije 100 odsto. Pretpostavka je da tamošnji pakeri koriste „med" sa raznih strana sveta i isporučuju ga Evropljanima.

Prema analizi, više od polovine (57 odsto) uzorkovanih isporuka meda je sadržalo dodati šećer, a više od 66 uvoznika, odnosno operatera, imalo je bar jednu problematičnu konsignacionu isporuku.

Od 44 operatora pod istragom, sedam ih je bilo i kažnjeno, ali niske otkupne cene na tržištu pokazuju da problem nije rešen.

- A problem može da se reši, i to su pokazale Sjedinjene Američke Države, gde je od 2021. godine uvedena obaveza da se sav med koji se uvozi analizira. I to detaljno, jer svesni smo toga da su i falsifikatori unapredili svoje metode i da samo osnovne analize, kakve se sprovode i u Srbiji, više nisu pouzdane – zaključuje predsenik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi