24sedam otkriva: Postoji samo jedan način da saznate da li je med pravi (FOTO+VIDEO)

Do kvalitetnog meda je zbog vremenskih neprilika i promene klime sve teže doći, a do pre nekog vremena bilo je pitanje da li u Srbiji u prodaji u supermarketima uošte postoji pravi med. Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), u nekom trenutku je 95 odsto teglica "meda“ na policama bilo falsifikat meda.

Danas je situacija mnogo bolja, ali su uverenja mušterija u to "kako prepoznati pravi med“ ostala ista – i to pogrešna.

- Gustina meda, okretanje klobuka, nit… Sve su to nebuloze. Doduše, to su mušterije "naučili“ neki pčelari, ali jedini način da saznate da li je med pravi je njegova kristalizacija. Kada se on kristalizuje jednako celom zapreminom, to je jedini pravi dokaz da je prirodan. Jedini problem je što je medu potrebno vreme da se kristalizuje, a to obično nije onda kada je na polici u prodavnici – kaže za 24sedam pčelar Vojislav Teofilović, iz gazdinstva "Pčelarstvo Teofilović“ sa Stare planine.

Caka koja nije fora

Na pitanje da li postoji neka druga caka kojom bismo otkrili da li je med na koji smo se nameračili kvalitetan, Vojislav odgovara potvrdno.

- Postoji, naravno… da med odnesete na privatnu analizu. One su danas jeftine i lako dostupne i svako može da ih obavi i proveri svog snabdevača ili nekog proizvođača. Na svakoj tegli meda piše broj poljoprivrednog, odnosno pčelarskog gazdinstva, pa se može prijaviti ako je nešto neregularno – kaže Teofilović.

On zato preporučuje da se med kupuje od pčelara, ili direktno ili na pčelarskim izložbama kojih ima tokom godine.

 - Svaki pčelar ima svoj sertifikat i potvrdu analize. Niko od pravih pčelara ne želi da se igra sa tim – napominje Vojislav.

U današnje vreme, kaže, više ni cena nije ta koja „signalizira“ da nešto nije u redu kada je med mnogo jeftiniji u prodavnici nego kod pčelara.

- Primetio sam da su sada negde cene i više nego na pčelarskim izložbama. A svaki iole pošten pčelar ima krajnju donju cenu, kojom bi bili zadovoljni i on i mušterija, a ona je kod nas 1.200 dinara za bagremov i šumski med, a 1.000 dinara za ostale vrste. Trebalo bi da je skuplje, ali kriza je... Sve ispod toga je finansijski minus za pčelara – napominje Teofilović.

Pčelar od rođenja

Pčelarstvom se u familiji Teofilovića, u selu Stanjinac na Staroj planini, bave dugo, a sam Vojislav praktično od svoje prve godine, kada je na poklon dobio prvu košnicu od babe i dede.

- Roditeljima je bilo žao da propadne i tako smo se „usrećili“ – šali se Vojislav.

Danas je ta jedna „košnica na poklon“ prerasla u ozbiljan biznis, sa 150 pčelinjih društava, sa pčelinjakom u Stanjincu i još jedim mobilnim, koji se seli na paše. Biznis bi bio još bolji da se nisu umešale klimatske promene.

- Sa medom je teško stanje već nekoliko godina. Ono što nas muči poslednjih par sezona je bagremova paša u proleće. Ljudi traže beli bagremov med, ali toga nema, jer kada počne sezona, kiša ga ubije, i u proleće radite sa pčelama kao da je jesen. Ali, ne predajemo se – kaže Vojislav.

Od pčela se ne dobija samo med

Prosečan srpski potrošač, i kada koristi sve prehrambene i zdravstvene blagodeti meda, a po prosečnoj potrošnji od pola kilograma godišnje je na evropskom začelju, uglavnom se opredeljuje za jednu ili eventualno dve vrste meda. Međutim, ponuda pčelinjih proizvoda je mnogo veća, što pokazuje i štand Teofilovića na nedavno završenom 13. državnom sajmu pčelarstva.

- Čega će sve tu biti zavisi od sezone. Ove godine imamo najšarolikiji izbor u poslednjih ne znam ni sam koliko sezona. Tu su bagremov med, medljikovac iliti šumski med, livadski, lipov, ali i med od suncokreta i, na kraju, uljane repice, koji se zbog ogromne količine polena kristališe već za nedelju dana. Onda, tu su i mešavine za imunitet na bazi mleča i perge, zatim propolis, pa mešavine sa bokvicom, zelenim orasima, kurkumom ili đumbirom… sve do „nektara bogova“ u flašama gde je med dodat voćnim rakijama – nabraja paletu proizvoda Teofilović.

Sve to može da se nabavi kod većine pčelara, koji danas u najvećem broju slučajeva narudžbine primaju i onlajn, a dostavljaju robu na kuću.

To je dobra vest, ako već nemate sreće da živite blizu neke pijace gde pčelari imaju stalnu tezgu, kao što Teofilovići imaju na Palilulskoj pijaci u Beogradu.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi