Samo kada se jednom proba: Mali proizvođači se s mukom probijaju do kupaca (FOTO/VIDEO)

Napraviti neki kvalitetan prehrambeni proizvod u Srbiji daleko je manji problem nego da taj proizvod nađe put do kupaca. Čak i kada se radi o proizvodima kojih nema mnogo na tržištu, ili su čak inovativni pa bi interesovanje za njima trebalo da bude utoliko veće. Na beogradskom „Good Food & Wine Festivalu“ prošlog vikenda sreli smo dva proizvođača koji upravo novitetima pokušavaju da se nametnu tržištu ali i prošire svest o značaju zdravog života.

Proizvodnja sira u Srbiji je široko raširena delatnost i broj mlekara i mini mlekara je veliki. Posebno u krajevima koji se tradicionalno bave ovim poslom, kakav je okolina Zlatibora.

A upravo odatle je, iz sela Kriva Reka kod Mačkata, mini-mlekara „Naša Zlatka“ koja pravi tradicionalni mladi i stari sir. Prave oni i sušeni sir, koji nije tako čest na domaćem tržištu, ali pravi novitet kada su mali proizvođači u pitanju je – mleko.

Na „Good Food & Wine Festivalu“ rekli su nam da upravo kreću u prodaju pasterizovanog organskog mleka.

- Za sir kupaca ima, iako smo mi mala proizvodnja i naši proizvodi se prodaju samo po marketima i restoranima na Zlatiboru. Teško je doći do kupca, pokušavamo i sa sajmovima i festivalima... Mnogi koji probaju naš sir tamo, dođu do Krive Reke da kupe još. Nadamo se da će tako biti i sa organskim mlekom, koga gotovo i da nema na tržištu. Postavljamo prvi mlekomat na trgu u centru letovališta na Zlatiboru, pa će i posetioci moći da se uvere u kvalitet - kaže za 24sedam Razumenka Beba Lučić, rukovodilac mlekare „Naša Zlatka“.

Nekada hit, a još uvek kriveno blago

Za organsko mleko u Srbiji tek treba da se „napravi“ tržište, ali mali proizvođači problem imaju i sa plasiranjem proizvoda od biljke koja je do pre nekoliko godina bila hit i među uzgajivačima i među obaveštenim kupcima Radi se o aroniji, ili sibirskoj borovnici kako je još nazivaju, za zdravlje čoveka veoma blagorodnoj biljci.

Beogradska firma „HOFF“ ((House of foods), ima u Daču kod Šimanovaca jednu od najvećih plantaža aronije u Srbiji. Sa ovom biljkom prošli su kroz razne tržišne faze ali i dalje istrajavaju da pokažu njenu vrednost i u Srbiji ali i šire.

- Aronija je biljka koja može mnogo da učini za vaše zdravlje i čišćenje organizma. Bila je veoma popularna i u Srbiji u jednom trenutku pre nekoliko godina i veliki broj ljudi je počeo da je gaji. Međutim, nakon nagle ekspanzije ljudi nisu znali šta će sa tolikom proizvodnjom, pre svega matičnog soka, a onda je došla i korona i aronija je ponovo pomalo zaboravljena biljka. Mi smo opstali i zbog toga što pored soka pravimo nešto čega nema ni u svetu a kamoli u Srbiji, namaze od aronije sa dodacima drugo popularnog srpskog voća, od malina do šljiva – kaže za 24sedam Milutin Pantić, vlasnik „HOFF-a“.

Sa svojim namazima ovaj proizvođač je stigao i do bliskoistočnog tržišta, jer je „HOFF“ bio deo ne tako brojne delegacije srpskih proizvođača koji su učestvovali prošle godine na sajmu hrane „Galfud“(Gulfood) i EXPO 2020 u Dubaiju.  

- Bliskoistočno tržište je realna šansa za srpsku poljoprivredu, a mi i tamo imamo isti problem kao i u Srbiji a to je ubediti ljude samo da probaju nešto n+tako novo kao što je aronija u obliku namaza i dodatka jelima. A kada jednom probaju , onda problema više nema. Sve je u marketingu i mi kao zemlja se na tom tržištu ozbiljno moramo time pozabaviti – kaže Pantić.

Da samo treba probati pokazuje i dobar odziv onih koji su se sreli sa ovim jedinstvenim ukusima, bilo da je reč od palačinkama sa aronijom u lancu brze hrane „Pončo“ ili majstorijama kuvara i poslastičara kulinarstva iz čuvene “Madere”, beogradskih i novosadskih hotela poput “Falkenštajnera” ili “Šeratona”, sve do torta i kolača sa aronijom kuće “Stamevski”, koji stižu do potrošača i u Sloveniji i Hrvatskoj.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi