Čarobnjaci sa Fruške gore: Od "vina za špricer" napravili "zlatni grašac" (FOTO/VIDEO)

Za sebe kažu da su mlada vinarija, postoje "tek 22 godine", ali su već ostavili traga čak i u tako uglednom komšiluku na Fruškoj gori, gde se vinsko postojanje meri vekovima, a ne godinama.

Vinarija "Vinum“ iz Sremskih Karlovaca jedna je od zaslužnijih što se najraširenija sorta grožđa u Srbiji, "italijanski rizling“, danas prepoznaje i ceni kao autohtoni grašac. Ali, nije samo ime promenjeno, ima tu mnogo toga i više i šire, objašnjava za 24sedam Gordana Čučković, šef marketinga ove butik vinarije.

Najbolje vino Balkana

- Kada se priča o belom grašcu u Srbiji poznavaoci vina kažu 'to je Vinumov zlatni grašac'. Hvala bogu, vratili smo naš autohtoni naziv umesto 'rizlinga'. Pored standardnog grašca, koji nam je najnagrađivanije vino, imamo i barikirani grašac. 'Grašac 26a' je ove godine dobio duplo zlato na BIWC-u u Grčkoj. Ali, imamo i penušavo vino. A naša 'dina' je pravi penušac, rađen tradicionalnom metodom sa trogodišnjim odležavanjem, kao u Šampanji. Čim se pojavila, 2019. godine, takođe je bila najbolje vino Balkana – napominje Čučković.

Nije mali uspeh, tim pre što je u Srbiji grašac najzastupljenija sorta, koja zauzima čak 13,5 odsto površina vinograda. Nažalost, mnogi to vino i dalje prepoznaju po problematičnom "banatskom“ ili "karlovačkom“ rizlingu, koji se mogao piti samo uz obilni dodatak sode ili kisele vode.

- Italijanski rizling je imao tu lošu reputaciju ali nije to do sorte, ona je dobra. Kvalitet krajnjeg proizvoda zavisi i od tehnologije u vinariji ali i od toga kako održavamo vinograd. Mi smo započeli našu priču sa klasik varijantom grašca belog, što je varijanta iz inoksa. Zadovoljni dobijenim, odlučili smo da se poigramo i sa barikiranjem, sa premijum grašcem, a potom i da napravimo penušavac – objašnjava Anđela Živanović, mladi enolog vinarije "Vinum“.

Živanović kaže da u toj vinariji imaju sreće i luksuz da im vlasnik, Milan Ubavić, daje odrešene ruke da isprobavaju i eksperimentišu, što drugde nije uvek slučaj.

- I on je u ovaj posao krenuo grozd po grozd, bocu po bocu, i zna kako se do dobrog vina dolazi. I kada se mi trudimo da improvizacija bude najmanje moguća, to često ode naširoko jer želimo da znamo, na primer, kako neki kvasci utiču na odgovarajuće grožđe. Iz tog gotovo uvek izađu pozitivna iznenađenja – ističe Anđela.

Od kućnog vina do svetskih nagrada

Vlasnik vinarije Milan Ubavić, inače doktor fiziologije i vanredni profesor Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu, pre nešto više od dve decenije rešio je da se ozbiljnije bavi vinom. Ozbiljnije je u ovom slučaju skromna reč jer za kratko vreme od hobija je nastala vinarija čija vina su se vrlo brzo okitila prestižnim nagradama u Srbiji i na Balkanu pa sve do svetski čuvenog Dekantera.

- Mi ovde ipak imamo olakšavajuću okolnost da nemamo presiju da "pravimo količine“, nego da se potencira kvalitet. Kada godina nije kvalitetna što se grožđa tiče mi, na primer, ni ne napravimo crveni pino noar – ističe Čučković.

Iako u „Vinumu“ proizvode i roze, crveno vino, penušac i bermet beli i crveni, dominiraju sorte belih vina, a među njima je na prvom mestu grašac beli. Tu je i veoma prodavana „mustra“, neobično vino zbog kupaže žutog muskata i traminca i jedino polusuvo vino koje rade, kao i barikirani šardone i sovinjon blan. Od crvenih, tu je osetljivi pino noar ali i domaća frankovka. I potonja je ove godine ovenčana zlatom u Mađarskoj.

Pored širenja palete etiketa svojih vina, u „Vinumu“ rade i na tome da šire vinsku kulturu u Srbiji. I još jednom, kao sa šampanjcem, stalo se "na crtu“ najboljima – Francuzima.

- Ako Francuzi mogu da imaju božole, što mi ne bi imali pinole? Sa tom idejom smo pokrenuli prezentacije mladog vina na njegov svetski dan, treći četvrtak u novembru. Francuzi su sa svojim božoleom napravili svetsku priču a mi sa našim pino noarom radimo na pinoleu – kaže Čučković.

Odlična perspektiva vinarstva u Srbiji

Gordana Čučković kaže da se u poslednjih dvadesetak godina u Srbiji događa prava renesansa vinogradarstva i vinarstva ali i veliki napredak u vinskoj kulturi i svesti o vinu. A perspektiva je više nego obećavajuća.

- Mislim da idemo jako dobrim putem. Samo na Fruškoj gori imamo registrovano više od 50 vinarija, u Srbiji ih je sada više od 500. Za ovu malu površinu i mali broj stanovnika to je izuzetno lepa cifra. A za perspektivu je dobar pokazatelj ova godina. Na prestižnom svetskom takmičenju Dekanter u Londonu, iz Srbije je u kategoriji pobednika bilo 36 vinarija sa 80 etiketa. To uopšte nije malo, ne samo za naše pojmove nego i za mnogo razvijenije zemlje sveta – zaključuje Gordana Čučković iz vinarije "Vinum".

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi