Ovako će izgledati Beograd budućnosti! Otkrivamo planove do 2042. godine: Razvijaće se u visinu, ali i pod zemljom!

Beograd za 20 godina će biti potpuno uređen grad sa više pešačkih površina i manje putničkih automobila na trotoarima, grad koji će biti policentričan sa 11 sekundarnih gradskih centara koji će omogućiti da gradske funkcije ne budu koncentrisane samo u centru, već će biti ravnomerno raspoređene po čitavom gradu, kaže za 24sedam glavni gradski urbanista Marko Stojčić, koji nam je otkrio svoju viziju prestonice u 2042. godini.

Urbanista je naglasio da je za takav plan neophodno da, pre svega, bude završen metro sistem, koji podrazumeva završene sve tri linije a koji će uz BG voz i tramvajski sistem rasteretiti automobilski i autobuski saobraćaj.

- To će omogućiti znatno bolje i brže putovanje kroz grad. Saobraćaj je nešto što će biti veliki izazov, ali smo sigurni da ćemo kroz mere koje sada sprovodimo uspeti i to da razrešimo. Takođe, za 20 godina imaćemo više zelenih površina, a pored Linijskog parka čija izgradnja počinje ove godine, u narednom periodu krenućemo i u realizaciju ozelenjavanja Ade Huje. Imaćemo dodatno pošumljene površine na Voždovcu, levoj obali Dunava, kao i u Surčinu. Ekološka slika grada će za 20 godina biti mnogo bolja - rekao je urbanista. 

Stojčič kaže da će se Beograd za 20 godina razlikovati od današenjeg i po većem broju javnih objekata.

- Nažalost, u periodu od 1980. pa do 2015. smo imali jako mali broj javnih objekata u koje je investirano. Mi u ovom trenutku na teritoriji Beograda pripremamo devet objekata kulture koji bi trebalo da unaprede kvalitet života svih građana Beograda. Pred nama predstoji period gde sve to treba da ostvarimo i da dođemo u situaciju da budemo jedan od najlepših i najznačajnijih gradova Evrope - kaže naš sagovornik.

U planu proširenje biciklističkih staza

Gradski urbanista je otkrio za 24sedam da je u narednim godinama u planu investicija za drastično proširenje biciklističkih staza.

Tanjug/Rade Prelić

- Spojićemo sve važnije delove grada. Obaveza je da se uz sve velike saobraćajnice grade staze. Cilj je da biciklistički transport postane normalan vid transporta kroz Beograd i da on zameni i deo putničkih automobila, što je slučaj u nekim gradovima u Evropi. Paralelno sprovodimo i projekat pristupačnosti na svim javnim prostorima. Svaki projekat koji radimo podrazumeva obavezne elemente koji podrazumevaju pristupačnost. Pokrenuli smo projekat pristupačnosti javnim objektima za osobe sa posebnim potrebama, tako da to je nešto što će se rešiti za dve do tri godine - istakao je Stojčić.

Beograd će se razvijati u visinu, ali i pod zemljom

Stojčić kaže da će se grad razvijati u visinu, ali samo na određenim lokacijama.

- Imamo jasno definisanu granicu u okviru koje nije moguće graditi visoke objekte. To je centralna gradska zona koja obuhvata delove opštine Savski venac, Stari grad i Vračar. U svim drugim delovima grada, ukoliko studija visokih objekata pokaže da je to u skladu sa propisima, moguće je izgraditi takve objekte, ali ipak prvenstvo dajemo opštini Novi Beograd, koja je prosto po svom urbanizmu, arhitekturi i arhitektonskom nasleđu zona u kojoj je možda najprihvatljivije graditi visoke objekte - rekao je naš sagovornik.

24sedam/Katarina Mihajlović

Istakao je da će se grad širiti i pod zemljom.

- Upravo sada pokrećemo projekat sa Institutom za arhitekturu i urbanizam, gde treba da ustanovimo koje su to lokacije u Beogradu gde mogu i u podzemnom delu da se razvijaju sadržaji koji imaju svoju primenu i namenu - kaže Stojčić.

Više vozila na struju

Vozila na struju imaju tendenciju rasta u čitavom svetu, a urbanista kaže da je siguran da će tako biti i u Beogradu.

Pixabay

 

- Što se tiče autobuskog saobraćaja, pokušavamo da svake godine povećamo broj električnih autobusa. Uz trolejbuse, tramvaje, BG voz i metro doćićemo vrlo brzo do tačke gde nećemo imati dizel autobuse. U tom smislu će sam grad Beograd učiniti prvi, najvažniji korak, da nemamo zagađenje od vozila na fosilna goriva. Što se tiče putničkih automobila, vidi se trend rasta vozila na struju. Kao podsticaj građanima ćemo sprovesti meru da u svakom novom objektu postoji određen broj parking mesta upravo za električne automobile. Takođe, obezbedićemo i pozicije za punjenje, kao i besplatna parking mesta u centralnoj gradskoj zoni koja će motivisati ljude da kupuje električna vozila, a ne vozila na fosilno gorivo - naglasio je Stojčić.

Centar grada - pešačka zona

Urbanista je istakao i da će se centar grada, u svom većem delu, pretvoriti u pešačku zonu.

24sedam/Goran Sivački

- Nažalost nije moguće baš sve ulice pretvoriti u pešačku zonu. Imamo u planu nekoliko lokacija - oko Trga Republike, Karađorđeve ulice, oko Kosančićevog venca i naravno Knez Mihailove ulice. Međutim, zbog pristupa kako protivpožarnih i komunalnih vozila, tako i garažama u okviru objekata, nije moguće celu centralnu zonu proglasiti pešačkom. Takođe i zbog pristupa javnom gradskom prevozu, obzirom da je neophodno da imate na tri do četiri minuta poziciju, stanicu za javni gradski prevoz, kako bi ceo grad bio obuhvaćen javnih gradskim prevozom.

Smanjiti porast broja automobila na ulicama

Grad Beograd će uraditi sve što je moguće da porast broja automobila u prestonici prestane.

- Svake godine imamo 11.500 novih automobila na beogradskim ulicama. Ideja je da, za početak, zaustavimo rast upravo merama koje se tiču znatno kvalitetnijeg javnog gradskog prevoza, gde se ističe metro, kao sistem koji može da zameni putničke automobile. Sa druge strane, upravo ta površina koju ćemo uspeti da "osvojimo" smanjenjem broja automobila, će biti površine koje će biti date pešacima i zelenilu - kaže urbanista za 24sedam.

24sedam/Jovana Vrećo

Ističe da je sada problematično osvojiti nove prostore za zelenilo u centralnoj gradskoj zoni.

- Tako nešto smo uspeli u Linijskom parku, a nastavak tog parka će biti Ada Huja koju planiramo da pretvorimo u urbani park-šumu, nešto nalik Adi Ciganliji. To je nešto što je veoma važno i veliki uspeh grada što prostor koji je decenijjama unazad bio planiran za urbanizaciju konačno pretvorimo u zelenilo. Naravno, u svakoj ulici koja svojom širinom omogućava to, posadićemo drvorede. Siguran sam da će u narednih pet godina taj zeleni bilans biti znatno veći nego danas - rekao je Stojčić.

Stojčič je za kraj otkiro za 24sedam da je za njega lično, biti glavni gradski urbanista najbolje radno mesto koje u Beogradu može da radi jedan arhitekta.

24sedam/Katarina Mihajlović

- Arhitekta koji se nađe na ovoj poziciji može sve svoje zamisli, koje se tiču uređenja grada, da sprovede. To je velika čast. Veoma je važno i kolege koje rade na teritoriji grada uvesti u ovako jedan projekat koji podrazumeva sinergiju svih nas. Ne mislim samo na arhitekte i urbaniste, već i na druge kolege koji se bave uređenjem zelenih površina i zdravijim životom uopšte. Jednom u životu se takva šansa stvori. Neko ne uspe da ima tu sreću da pripada ovom talasu kom ja lično pripadam danas, a to je talas u kom vidimo da se Beograd najviše menja i upravo je to prilika, kada se nešto najviše menja, da vi svoje ideje za koje smatrate da su opravdane integrištete u sve projekte i da dobijete jedan grad koji je doživeo potpunu transformaciju, naravno u pozitivnom smislu. Grad koji je prijemčiviji stanovniku, poželjniji za stanovanje i nudi jedan visoki kvalitet života - zaključio je Stojčić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi