Analiza 24sedam: Da li su Nagorno-Karabah, Lukašenko i Navaljni oružje Zapada u borbi protiv Rusije

Sukobi u Nagorno-Karabahu, rat u Ukrajinni, “trovanje” Alekseja Navaljnog, protesti u Belorusiji i Kirgistanu, samo su neki od globalnih problema sa kojima se poslednjih nedelja, meseci i godina suočava Rusija. Uloga ove zemlje presudna je za rešavanje slučajeva koji se iz dana u dan prate pod lupom svetske javnosti, a slobodno bi se moglo reći da, ova najveća po površini država, vodi “borbe” na više frontova. Ono što je dodatno uzburkalo strasti ruskog establišmenta je i najava ministara spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije koje su odlučile da uvedu sankcije Rusiji.

Sankcije za Rusiju i Lukašenka

Ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije odlučili su da uvedu sankcije Rusiji zbog “povezanosti” sa trovanjem vodećeg ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, koji je 30 dana bio na lečenju u bolnici u Nemačkoj.

Istovremeno, ministri EU odlučili su i da predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka stave na listu političara te zemlje koji su već pod sankcijama zbog “brutalnog obračuna” sa demonstrantima koji se protive njegovom reizboru za šefa države i koji nedeljama protestuju tvrdeći da su izbori 9. avgusta bili namešteni.

Uloga Rusije na postsovjetskom prostoru je jaka. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko se posle problema sa kojima se susreo nakon izbora na neki način vratio savezu sa Rusijom, a koliko će takvo stanje trajati pokazaće vreme. Istovremeno, veliki problem za Rusiju predstavlja rat oko sporne teritorije Nagorno-Karabah, zbog čega je svim naporima izdejstvovala primirje. Sa druge strane, velike demonstracije u Kirgistanu prete da ga destabilizuju, a upravo tu se nalazi jedna od ruskih vazdušnih baza.

Ipak, Rusija je u svim ovim problemima do sada pokazala snagu, sa samo jednim ciljem – mir u Belorusiji, mir na Kavkazu i mir u Kirgistanu, a istoričar Branko Radun za 24sedam kaže da je upravo to plan Rusije – da bude tampon zona i neko ko je garant mira na terenu.

– Sa jedne strane Putin se Lukašenku pokazao kao veliki i jedini oslonac i sada je sigurno da je Belorusija nikad bliža Rusiji. Videćemo da li će Rusija i Belorusija formirati konfederaciju ili neki bezbednosni savez, ali ono što je očigledno je da je slična situacija i sa Jermenijom, čija vlada ranije nije uvažavala ruske interese. Sada, protiv sebe imaju i Azerbejdžan i Tursku, a jedina država koja može da im pomogne je upravo Rusija, koja isto tako vodi računa da očuva dobre odnose sa Azerbejdžanom zbog zajedničkih interesa (nafte). Plan Rusije je da bude, uz saglasnost obe strane, tampon zona i neko ko garantuje status kvo na terenu – objašnjava Radun i dodaje:

– U tom smislu njena pozicija jača, a otuda i pritisak Evropske unije i pokušaj Makrona da “uđe” u sukob. Međutim Zapad tamo nema svoje resurse, pa zbog toga nisu u mogućnosti da se mešaju u te sukobe. Rusija ovim primirjem jača uticaj i u Jermeniji i u Azerbejdžanu, što Evropskoj uniji nikako ne odgovara.

Posle pobede Vladimira Putina na izborima 2012. godine desila se prekretnica u odnosima Zapada prema Rusiji. Tek tada, po prvi put počela su otvorene pretnje i “obuzdavanje” ove zemlje na evropskom i azijskom tlu. Međutim, pokušaji da se Rusija kroz sukobe i konflikte dovede u nepovaljan položaj nisu uspeli, a naš sagovornik profesor međunarodnog prava dr Srđan Perišić kaže je Rusija upravo kroz ta dešavanja pokazala svoju pravu snagu.

– U Belorusiji su konačno otvorili karte, nevladin sektor koji se javno finansira od strane zapadnih država, pokušava da sruši Lukašenka. Isto tako, sve ono što se dešava oko cele Rusije nastoji da se pretvori u ozbiljne sukobe. Zašto se to radi? Kada je Rusija ojačala i pokazala svoju snagu, stala je na suprotnu stranu od Zapada, najviše ideološki. Setimo se samo zakona o homosekusalnosti i o vređanju Ruske pravoslavne crkve. Upravo ti zakoni su na Zapadu dočekani na nož i od tada se Rusija doživljava kao veliki neprijatelj ideoloških vrednosti. I Navaljni i sve ostale krize iskorišćene su da se napravi unutrašnja kriza u Rusiji, tako što će se vrh te vlasti diskreditovati.

Kremlj: CIA sarađuje sa Navaljnim

Podsetimo, Rusija je optužila specijalce američke obaveštajne agencije CIA da sarađuju sa ruskim opozicionim liderom Aleksejem Navaljnim, kao i da Moskva veruje da on dobija naloge od “instruktora”.

– Nije da on radi sa zapadnim obaveštajnim agencijama, već zapadne obaveštajne agencije rade sa njim. U stvari, postoje informacije o tome i mogu da preciziram da stručnjaci Centralne obaveštajne agencije SAD rade sa njim – rekao je Peskov.

Perišić kaže da je prst u oku Zapada i referendum koji je održan ove godine, na kojem se videla stvarna podrška Putinu.

– Referendum o promeni ustava, koji je inicirao Putin, podržalo je više od 65 posto stanovnika Rusije i zbog toga pronalaze sve načine kako bi mu oborili rejting, a jedan od tih načina je “slučaj Navaljni” – objašnjava on i dodaje da Zapad sada ne koristi dobro oprobanu metodu – izazivanje građanskog rata, jer u ovom slučaju to nije moguće.

– Rusija je bila u teškoj poziciji za vreme Jelcinja, bila je maltene poluuništena. Zapad je tada očekivao da će se sama urušiti. Međutim, elita okupljena oko Vladimira Putina je to zaustavila i sve moguće oblike separatizama zaustavila. Nema više razloga da bi se Rusija sukoboljavala iznutra, ali sada na sve načine žele da poljulaju povrenje građana, računajući da će to oslabiti Putinovu moć – zaključuje Perišić.

Dva ključna događaja za budućnost Rusije

Dva događaja na međunarodnom planu u budućnosti će u značajnoj meri odrediti položaj Rusije, a na nijedan od njih Moskva nije u mogućnosti da utiče, objašnjava za naš portal spoljno-politički komentator Nemanja Starović.

– To su, na prvom mestu, predsednički izbori u SAD 3. novembra i sve izgledniji povratak američkih demokrata na čelu sa Džozefom Bajdenom u Belu kuću. Iako su se pokušaji Donalda Trampa da unapredi odnose sa Rusijom, a sve u cilju pokušaja kontra-triangulacije po Kisindžerovom modelu radi združenog suprotstavljanja narastajućoj moći Kine, razbili o visoke zidove otpora američkog Kongresa i tzv. duboke države u širem smislu, jasno je da Bajdenova amdinistracija neće ni pokušavati bilo kakvo poboljšanje odnosa sa Moskvom. Pored toga, od velike važnosti su i unutarpartijski izbori koje bi vladajuća nemačka stranka CDU trebalo da održi do kraja godine, na kojima će pasti odluka o tome ko će naslediti Angelu Merkel, a što će umnogome odrediti i sudbinu rusko-nemačkih odnosa koje simbolizuje izgradnja gasovoda Severni tok 2 sa svim preprekama koje se sukcesivno postavljaju njegovom završetku – objašnjava on i dodaje:

– Sve u svemu, Rusija bi se u bliskoj mogućnost mogla naći u još nepovoljnijoj poziciji, u kojoj će jedini jezik Zapada u komunikaciji sa njom biti sankcije i drugi vidovi izolacije, što će je samo još više gurnuti u pravcu saradnje sa Kinom, a što nikada za Rusiju nije predstavljalo prvi izbor, jer u aranžmanima sa Pekingom danas predstavlja mlađeg partnera. Ostaje, na koncu, pitanje koliko je mudra politika izolacije i antagonizacije Kremlja za koju se odlučio politički Zapad, jer istorija nas uči tome da se Moskva nikada ne sme otpisati, a zdrav razum podseća na onu poslovicu po kojoj je ranjena zver uvek najopasnija – zaključuje Starović za 24sedam.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi