Spasitelj Savskog mosta: Nemci su zapalili fitilj, ali je hrabri učitelj bio brži od vatre

Pod kišom metaka, tog 20. oktobra 1944. godine, hrabri učitelj Miladin Zarić uspeo je da preseče detonatorsku žicu i tako osujeti okupatora i spase Stari savski most u Beogradu.

Naime, tog jutra Nemci su minirali Stari savski most, a učitelj je sa svog prozora primetio šta smeraju. Hitro je istrčao na ulicu, naišao na grupu vojnika Crvene armije i s njima krenuo ka mostu, na koji se, ipak, popeo sam, jer je jedino on znao gde je detonator.

Na mostu su se u tom trenutku nalazili Nemci, koji su pucali na sovjetske vojnike, a ovi na njih. Kuršumi su fijukali na sve strane. Bela žica, koja je povezivala dinamit i detonator, bila je postavljena čitavom dužinom. Zarić je primetio ašov pored jednog mrtvog nemačkog vojnika i njime prekinuo fitilj koji je već bio zapaljen.

Maršal i dva generala: Oni su komandovali vojnicima koji su oslobodili Beograd

Proglas komandanta koji odjekuje i 76 godina kasnije: Građani Beograda, naređujem… (FOTO)

Operacija Beograd: Na današnji dan počele su borbe za oslobođenje glavnog grada u Drugom svetskom ratu

Rizikovao je život, ali je tako spasao nebrojeno mnogo života vojnika koji su se, zahvaljujući njegovoj hrabrosti, prebacili preko mosta.

Ujedno je sačuvan i jedan od dva veća mosta u Evropi, koji nemačka vojska u povlačenju pred saveznicima nije uspela da sruši – osim Savskog, ostao je još samo onaj na Rajni kod Remagena. Beograd je upravo tog dana i oslobođen, tačno 1.287 dana nakon okupacije.

Za svoje zasluge, Zarić je dobio veći broj jugoslovenskih i stranih odlikovanja i drugih priznanja.

Već 18. decembra 1944. godine, Zarić je odlikovan Ordenom za hrabrost, a zatim i bugarskim odlikovanjem, kao i sovjetskim Ordenom Lenjina. Po završetku rata, postavljen je za predsednika Trećeg rejona grada Beograda. Tu funkciju je ubrzo napustio, jer se protivio nacionalizaciji.

Bio je rodom iz Kosjerića, u Zlatiborskom okrugu, ali je živeo u Karađorđevoj ulici broj 69, u Beogradu, baš u blizini mosta koji je spasao.

Preminuo je 1976. godine, u 87. godini.

Zarić se bavio pčelarstvom, pa je 1977. godine, neposredno po njegovoj smrti, novoobnovljeno Društvo pčelara Kosjerića nazvano po njemu, a 1990. godine je mala ulica u beogradskom naselju Borča takođe ponela njegovo ime.

Penzionisanje Starog savskog mosta

Danas, 76 godina kasnije, plan gradskih urbanista je da izmeste Stari savski most, a da na njegovom mestu bude podignut novi, za šta je uslov da se tramvajski saobraćaj iz Savskog amfiteatra prebaci na Most na Adi.

Premda je još neizvesno gde će završiti konstrukcija Starog savskog mosta, sigurno je da će jedini od četiri beogradska prelaza preko Save i Dunava koji je “preživeo” nemačku okupaciju, umesto rekonstrukcije i večnog podsećanja na heroizam učitelja Zarića, kao putokaz koliko je u odsudnim istorijskim trenucima važna uloga svakog pojedinca, tiho otići u (ne)zasluženu penziju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi