Zakerberg metaverzumom želi da ostvari dečački san, ali evo zašto ćemo svi završiti u opasnoj distopiji

Dok drugi bogataši pokušavaju da osvoje svemir, osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg sanja o osvajanju sajber-prostora.

Zakerberg je završio sa stvarnim svetom i krenuo u pohode na metaverzum.

Još u julu je najavio da je kompanija u procesu tranzicije i rebrendinga, a u to smo se uverili i prošle nedelje kada je zvanično saopšteno da će se "Fejsbuk od sada zvati 'Meta'".

Tehnološki gigant ne želi više da se fokusira toliko na društvene mreže koliko na metaverzum.

Sama društvena mreža će i dalje zadržati ime, te će od sada firma "Meta" biti vlasnica tri velika brenda: Fejsbuka, Instagrama i Vocapa.

Dakle, metaverzum će biti svuda oko nas. Kako piše portal Jacobinmag.com, metaverzum je hobotnica sa skoro nepreglednim brojem pipaka i zato ga mnogi zovu Veb 3.0.

- Možete da zamislite metaverzum kao otelovljeni internet, samo umesto da gledate sadržaj - vi ste u njemu - objasnio je Zakerberg.

Prema njegovoj zamisli, ljudi će moći da žive gde žele i da rade sa bilo kog mesta, ali da se "osećaju prisutnim" kada to čine.

- Moći ćete da se teleportujete kao hologram kako biste bili u kancelariji bez potrebe da zaista putujete do tamo, ili na koncertu sa prijateljima i da se stvorite u dnevnoj sobi vaših roditelja kako biste popričali. Ovo otvara toliko mogućnosti bez obzira na to gde živite - poručio je Zakerberg.

AP photo

Zamišlja se budućnost u kojoj se fizička, proširena i virtuelna stvarnost spajaju u jednu kojom zajednički rukovodi ekonomski i potrošački sistem.

Metaverzum bi mogao da unese revoluciju ne samo u infrastrukturu digitalnog sveta već i u fizički svet. Jednom rečju, stvorilo bi se potpuno novo vlasništvo nad robom široke potrošnje.

Primera radi, ukoliko vam se sviđa serija "Rik i Morti", možete u nekoj igrici da izgledate kao jedan od glavnih junaka Rik Sančez. Međutim, nova virtuelna stvarnost će vam omogućiti da odete i korak dalje i da se kao Rik Sančez pojavite na onlajn koncertu Lejdi Gage ili na grupnom projektu sa prijateljima. Mnoge granice u onlajn svetu biće izbrisane i mnogo toga što smo viđali samo u filmovima biće moguće.

Ukoliko vam se toliko bude dopao "izgled" Rika Sančeza možete ga zadržati zauvek (prijatelji će vas uvek tako videti kroz pametne naočare) ili ga možete ostaviti deci u nasledstvo. Sa druge strane, možete ga i prodati za bitkoine...

Malo drugačija "stvarnost"

Sam termin metaverzum prvi put se pominje u romanu "Snow Crash" Nila Stivensona iz 1992. godine koji prati futurističke avanture dostavljača pice Hira koji takođe radi kao haker. On biva upleten u kompjuterski generisani univerzum koji njegov kompjuter iscrtava na njegovim naočarima i kroz slušalice za uši.

Profimedia

Ipak, kako naglašava Jacobin, u pitanju je distopijski, a ne utopijski roman, koliko god ljubitelja ove knjige postojalo u Silicijumskoj dolini.

U romanu se pominju gargojli koji uopšte ne skidaju set kojim su uključeni u tu virtuelnu stvarnost tako da se konstatno nalaze u metaverzumu.

- Gargojli nisu zabavni za razgovor. Nikada ne završavaju rečenicu. Plove laserski iscrtanim svetom, proveravaju svakoga u krugu od 1000 metara, vide sve u vizuelnom svetlu, infracrvenom... - opisao je Stivenson.

Po svemu sudeći, tehnološki giganti bi želeli da se pretvorimo u gargojle.

Francuski filozof Žan Bodrijar takođe je imao jedan izraz za takvo stanje - hiperstvarnost. Reč označava da su stvarnost i simulacija toliko pomešane da ne postoji jasna razlika između dva sveta. Kako je kazao, razlika ne bi ni bila važna jer bi ljudi više značenja i vrednosti izvlačili iz simulacije.

Ukoliko metaverzum ne može biti odvojen od stvarnog sveta, onda metaverzum JESTE stvarni svet.

- Možete li da zamislite moć onih koji će povlačiti konce u toj novoj stvarnosti? Zakerberg može da zamisli - navodi se u tekstu Jacobina.

AP Photo/Tony Avelar

Može se reći da je nova era interneta već nastupila.

Tokom poslednje dve decenije ljudi se ne nalaze toliko na javnim površinama i mestima koliko na internetu. Način komunikacije je drugačiji. Mere koje su donete zbog pandemije koronavirusa unele su dodatne promene.

Tokom lokdauna prosečno korišćenje digitalnih uređaja povećalo se za pet sati dnevno, a korisnici su sedeli ispred ekrana i po 17,5 sati dnevno. Platfroma Zum sada broji oko 300 miliona korisnika, za razliku od svega 10 miliona u decembru 2019. godine.

O rastu kriptovaluta da ne govorimo. Video-igrice su već toliko usavršene da gotovo liče na metaverzum.

Bogataši poput Džefa Bezosa, Ilona Maska i Zakerberga veruju da su spasioci čovečanstva, a ne negativci.

Odrastali su uz Zvezdane staze ili bilo kakav drugi oblik naučne fantastike i sada žele i sami da se igraju i ostvare dečačke snove.

Zakerberg ipak nije krenuo u osvajanje Marsa, poput Maska ili u pokretanje svemirskog turizma kao Bezos, već se fokusira na metaverzum.

Profimedia

- Fejsbukova istorija potvrđuje da je mnogo lakše kolonizovati ljudske umove nego Mars - piše pomenuti portal.

- U pomenutom romanu "Snow Crash" vlada gubi smisao i zemlja je podeljena između gradova-država kojima rukovode velike korporacije. Trijumf anarhokapitalizma zauzvrat je doveo do velike nejednakosti tako da je metaverzum građanima ponudio utočište ili makar skretanje misli sa palog društva - zaključio je novinar Rajan Zikgraf za Jacobin.

Iako sam Zakerberg nije naveo Stivensonov roman kao inspiraciju, smatra se da sličnosti nisu slučajnost. 

Kako će to uopšte izgledati - niko ne zna

Kritičari Zakerbergove zamisli metaverzuma sa pravom se pitaju da li, ukoliko ideje crpite iz distopije, možete da ih iskoristite kako biste stvorili utopiju.

Za početak, Fejsbukova mantra je uvek bila da "spaja ljude", ali se tokom godina pokazalo da čini upravo suprotno, a metaverzum bi to samo pospešio.

Profimedia

Fejsbuk je pred promenu imena bio suočen sa ozbiljnim optužbama - od prodaje korisničkih podataka trećim stranama do pogubnog uticaja na mlade. Pojava metaverzuma će dodatno doliti ulje na vatru i stvoriti nove brige u privatnim životima korisnika i društvu uopšte.

Retko se dešava da jedna uspešna kompanija tako energično pokušala da proda viziju tako apstraktnog proizvoda. Kada je Gugl rekao da želi da organizuje svetske informacije makar je mogao da predstavi pretraživač, međutim, uprkos prezentaciji, nije jasno kako bi Zakerbergov metaverzum zapravo trebalo da izgleda u praksi, piše Atlantik. Ne zna se ni ko bi želeo da provodi vreme u takvom svetu.

- Ne postoji nijedna osoba koja je bacila pogledala na Fejsbukov njuzfid i rekla "Da, ubacite me u ovu realnost" - navodi se u tekstu pisca Brajana Merčanta.

Ipak, kompanija će potrošiti 10 milijardi dolara samo ove godine na projekte metaverzuma, što dovoljno govori o tome da su ozbiljni u svojim namerama.

Kako piše Merčant, tri su glavna razloga zbog kojih se kreće u pohod na metaverzum - PR strategija, ego osnivača kompanije i rastući poslovni imperativ širom te industrije.

Jane "Not A Twïtter Employee" Manchun Wong

Prvi razlog je jasan jer je Fejsbuk morao da obuče novo ruho u jeku sve većih optužbi da utiče na širenje govora mržnje i slično, a ovo je način da se sa brojnih skandala skrene pažnja.

Drugo, sam Zakerberg želi da ostavi trag u istoriji poput pomenutih milijardera.

Osim toga, još jedna stvar je vrlo važna, pogotovo u tehnološkom svetu Silicijumske doline - Fejsbuku, i ne samo njemu, potrebna je hitno neka nova ideja.

Industriji je potrebno nešto novo, ne samo proizvod, poput najsavremenijeg pametnog telefona, ili usluge već potpuna nova ideja, a metaverzum se u to uklapa.

Međutim, kako Fejsbuk pokušava da promeni uslove igre, a Zakerberg ne želi da bude samo puki operater cele priče, izgleda da smo zaista na putu ka distopiji na koju su nas romani upozoravali, zaključio je Merčant.  

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi