Sve što treba da znate o impičmentu: Šta kaže Ustav, kakva je uloga Senata i da li Tramp može da pomiluje samog sebe
Tramp se ovog puta suočava sa opozivom zbog navodnog podsticanja rulje da napadne Kapitol, što, između ostalog, predstavlja potpuno novi i drugačiji impičm
Reč koju ste ovih dana zasigurno čuli bezbroj puta je impičment. Oči svetske javnosti uprte su u aktuelnog predsednika Amerike Donalda Trampa, ali i u njegovu sudbinu, što na mestu šefa države, što na mestu kandidata na izborima 2024. godine. Vest da je većina članova Predstavničkog doma američkog Kongresa izglasala opoziv predsednika Donalda Trampa odjeknula je u medijima, a da stvar bude još intrigantnija, ovo nije prvi put da je Predstavnički dom doneo takvu odluku kada je reč o njemu.
Suđenje u Senatu tek pošto napusti funkciju predsednika
Konkretno, ovo glasanje o opozivu koje je održano juče neće imati neke veće posledice po Trampa, a očekuje se da će se suđenje u Senatu dogoditi tek nakon što Tramp zvanično napusti funkciju predsednika.
Ipak, iako se moglo čuti kako je ovo Trampov kraj i kako je on opozvan, odluka o njegovom opozivu praktično ne znači ništa – bar dok o tome ne odluči Senat. Ceo proces impičmenta utvrđen je Ustavom i relativno je jednostavan: ako predsednik prekrši neka do pravila koja su predviđena zakonom, Predstavnički dom glasa za opoziv, a Senat vodi suđenje.
Tramp se ovog puta suočava sa opozivom zbog navodnog podsticanja rulje da napadne Kapitol, što, između ostalog, predstavlja potpuno novi i drugačiji impičment od onog iz 2019. godine, kada se predsednik Amerike suočavao sa ukrajinskom istragom.
Šta kaže Ustav?
Predsednici, potpredsednici i federalni zvaničnici mogu biti opozvani zbog “izdaje, mita i ostalih ozbiljnih krivičnih dela ili prekršaja”, navodi se u Ustavu SAD, koji, međutim, ne definiše precizno šta su to ozbiljna krivična dela ili prekršaji.
U prošlosti, to je definisano u Predstavničkom domu Kongresa, gde proces opoziva i počinje. Predstavnički dom je u prošlosti opozivao predsednike zbog ponašanja koje podriva ustavni sistem ili sramoti instituciju predsednika, bez obzira na to da li su ta dela bila zakonom kažnjiva.
Vašington Kongres
Predsednik Endru Džonson, prvi američki predsednik koji je bio opozvan, optužen je jer je otpustio jednog od članova kabineta, što je u suprotnosti sa Ustavom, koji nalaže da mu je za takav postupak bila potrebna podrška Senata. U suštini, optužen je za vređanje Kongresa.
Za šta se optužuje Tramp?
Tokom prvog Trampovog opoziva i suđenja bilo je puno rasprava o tome da li je pritisak koji je izvršio na predsednika Ukrajine iznosio “visoki prekršaj” ili se jednostavno radilo o politici. Podsetimo, Tramp je, kako je govorio predsednik Odbora za pravosuđe Džeri Nadler, to učinio tako što je pritiskao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se Ukrajina umeša u kampanju za izbore 2020. godine u Americi.
Ovaj put, iako postoji argument da je počinio izdaju, demokrate u Kongresu tvrde da se Tramp “bavio visokim zločinima i prekršajima podstičući nasilje nad vladom Sjedinjenih Država”.
Pročitajte još:
Tvrde da je Tramp podsticao svoje pristalice tako što je više puta poricao izborne rezultate uoči prebrojavanja izbornih glasova, da je vršio pritisak na gruzijskog državnog sekretara da “pronađe” dodatne glasove za njega, a pritom je “ozbiljno ugrozio bezbednost Sjedinjenih Država i njihovih vladinih institucija, “ugrozio integritet demokratskog sistema, ometao mirnu tranziciju vlasti i ugrožavao jednaku granu vlade”.
Kakva je uloga Senata?
Senat će biti jedini ovlašćen da sudi svim impičmentima. Oni će položiti zakletvu, a kad se sudi predsedniku Sjedinjenih Država, vrhovni sudija predsedava, i nijedno lice neće biti osuđeno bez saglasnosti dve trećine prisutnih članova. (Član 1, Odeljak 3)
Presuda u slučajevima impičmenta neće se protezati dalje od uklanjanja sa funkcije i diskvalifikacije za obavljanje bilo koje časne, povereničke ili profitne funkcije u Sjedinjenim Državama: ali osuđena stranka će ipak biti odgovorna i podložna optužnici, suđenju, presudi i kazni, prema zakonu. (Član 2, Odeljak 3)
Šta to znači za Trampa ovog puta?
Najnekonvencionalniji aspekt ovog drugog pokušaja impičmenta je taj što će Tramp biti bivši predsednik do njegovog zaključenja. Postoji presedan za bivše zvaničnike koji se suočavaju sa impičmentom, kako u istoriji SAD, tako i u Engleskoj, odakle su osnivači uveli ideju o impičmentu.
Brzi napor da ga opozove sigurno dovodi Trampa u položaj da želi da na svojoj strani zadrži republikanske senatore. S tim u vezi, to bi ga držalo pod kontrolom tokom poslednje nedelje njegovog predsedavanja.
Osim mrlje u predsednikovanju, presuda bi mogla značiti da se 2024. ne može ponovo kandidovati za tu funkciju. Zabranjivanje dalje funkcije zahtevaće drugi glas senatora, iako verovatno ne bi bilo potrebno dvotrećinsko slaganje. Takođe bi ga moglo koštati više od 200.000 američkih dolara godišnje penzije ako Senat želi da krene tim putem.
Pre Trampa, tri predsednika SAD su bila pred opozivom
Praksa pokretanja opoziva predsednika u američkoj istoriji nije česta, a Tramp je treći protiv kojeg je Predstavnički dom američkog Kongresa pokrenuo ovaj postupak. Pre njega, pred opozivom su bili Endru Džonson i Bil Klinton, dok je Ričard Nikson odlučio da podnese ostavku pre nego što je impičment pokrenut.
Da li predsednik može da pomiluje samog sebe?
Tu temu je Tramp pokrenuo u prošlosti, tačnije 2018. godine, suočavajući se sa istragom specijalnog istražitelja o vezama svoje kampanje 2016. godine sa Rusijom. Tramp je tada rekao da ima “apsolutno pravo” da pomiluje samog sebe.
Sam Ustav SAD je nem po tom pitanju. Član II povelje daje predsedniku moć da “odobri odštetu i pomilovanje za prestupe protiv Sjedinjenih Država, osim u slučajevima impičmenta”.
Taj široko sročen tekst ostavio ga je otvorenim za tumačenje.
– Nijedan predsednik nikada nije pokušao da pomiluje samog sebe, tako da nemamo nikakav presedan – rekao je Džefri Krauč, profesor prava na Američkom univerzitetu i autor knjige o predsedničkom pomilovanju.
Predsednik Nikson je razmišljao o tome, ali se na kraju odlučio da to ne učini. Oni koji veruju da predsednik može da sam sebe pomiluje tvrde da u Ustavu ne postoji ništa što je u suprotnosti sa tim. Lider Amerike, kažu, ima moć pomilovanja federalnih zločina, a ako i sam počini federalni zločin, onda bi trebalo da bude u mogućnosti da sebe pomiluje za to delo.
Ali oni koji zastupaju suprotno gledište – a oni su u većini – tvrde da sam čin “davanja pomilovanja” podrazumeva bilateralni potez koji uključuje dvoje ljudi.
– Upotreba reči pomilovanje obično označava da jedna osoba pomiluje drugu. To je način na koji se to u istoriji shvatalo – smatra Steve Malroj, profesor prava na Univerzitetu u Memfisu.
Štaviše, rekao je Malroj, samopomilovanje je u suprotnosti sa dugogodišnjim američkim pravnim principom, ukorenjenim u engleskom pravu, da čovek ne može biti sudija u sopstvenom slučaju.
– Iz tog razloga, iako je moć pomilovanja vrlo široka, a Vrhovni sud nikada nije definitivno presudio, većina ustavnih eksperata rekla bi da ne možete sami sebe da pomilujete – rekao je Malroj.
Godine 1974, Sekretarijat za pravosuđe razmatrao je to pitanje i odgovor do kojeg je došao bio je – ne. Samopomilovanje bi bilo u suprotnosti sa “osnovnim pravilom da niko ne sme biti sudija u sopstvenom slučaju”, napisano je u belešci Odeljenja Kancelarije pravnog savetnika na dokument na engleskom jeziku.
Ako se ipak odluči za taj postupak, verovatno bi sebi izdao “potpuno i bezuslovno pomilovanje”, procenjuju pravni stručnjaci. Međutim, to bi moglo da ima kontraefekat i da podstakne inače nevoljni Sekretarijat za pravosuđe pod rukovodstvom Džoa Bajdena da ospori pomilovanje i podigne optužnicu protiv Trampa.
Plan B
Ukoliko bi Tramp podneo ostavku pre isteka mandata, na njegovo mesto bi nakratko došao aktuelni potpredsednik Majk Pens, koji bi u tom slučaju mogao da ga pomiluje. To ostaje kao mogućnost, iako Tramp nije nagovestio da planira da podnese ostavku pre 20. januara.
Postoji presedan da predsednik dobije pomilovanje od svog naslednika. Godine 1974, nakon što je Ričard Nikson podneo ostavku zbog skandala “Votergejt”, njegov potpredsednik i naslednik Džerald Ford izdao mu je pomilovanje za sve zločine nad Sjedinjenim Državama.
Tramp se oglasio posle izglasavanja opoziva – ponovo osudio nasilje
Američki predsednik Donald Tram se oglasio posle izglasavanja opoziva u Predstavničkom domu Kongresa. On je ponovo osudio prošlonedeljno nasilje na Kapitolu i kazao da će svi koji su učestvovali u neredima biti izvedeni pred lice pravde.
Tramp, čiji su nalozi blokirani na svim važnim društvenim mrežama, obratio se video-porukom putem tviter-profila Bele kuće i nijednom rečju nije spomenuo odluku Predstavničkog doma o opozivu.
— The White House (@WhiteHouse) January 13, 2021
– Želim da budem jasan: nedvosmisleno osuđujem nasilje koje smo videli prošle nedelje – rekao je Tramp, ističući da je onakvo nasilje suprotno svemu u šta veruje.
– Nijedan moj istinski pristalica nikada ne bi mogao podržati političko nasilje. Nijedan moj pravi pristalica ne bi mogao da nepoštuje primenu zakona ili našu veliku američku zastavu – rekao je Tramp u petominutnom obraćanju.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari