Zemlja sa pet "godišnjih doba": Od neobičnih vremenskih prilika napravili su atrakciju i navikli se da žive u skladu sa prirodom

Svake godine estonski Nacionalni park Soomaa nestane pod vodom, donoseći neobično “godišnje doba” u ovaj kraj. Ljudi koji žive u njegovoj blizini raduju se najavi velikih poplava, što se ne bi moglo reći za stanovnike bilo kog drugog kraja sveta.

Tresetište jugozapadne Estonije poznato je po godišnjim poplavama koje obuhvataju i do 8 kilometara u širinu, dok voda koja nadre u ovaj kraj može dostići visinu i do 5 metara. Estonsko takozvano “peto godišnje doba” je period koji svake godine nastupa između zime i proleća. Niko ne može da odredi kada tačno počinje, ali ovaj godišnji fenomen očekuje se u martu ili aprilu i donosi bujične poplave koje tranformišu nacionalni park u bazen sa potopljenim kućama, voćnjacima i izdignutim močvarnim ostrvima.

– Svaka godina donosi nove izazove. Moramo da ustanovimo kuda možemo da veslamo bezbedno kada se park poplavi – konstantan je rizik ploviti po hladnoj vodi koja teče i zato moramo da budemo oprezni – kaže Ajvar Rukjel, koji već 27 godina radi kao vodič u ovoj oblasti.

Turizam “pete sezone”

Algis Martsoo, još jedan od vodiča, koji ima nadimak “Gospodin Poplava”, sproveo je doktorsko istraživanje 2010. tokom najvećih poplava u poslednjih pola veka, kada je voda dostigla visinu od 5 metara.

– Ljudi su radoznali kada je u pitanju naše peto godišnje doba. Na trenutak se osećate kao da se vozite u kanuu Amazonom, a onda iznenada naletite na vrh puta koji se nalazi nekoliko metara ispod površine – kaže on.

U poslednjih nekoliko godina hiljade stanovnika Estonije otkrilo je magične vodene puteve Soomae, a danas su Martsoo i Rukjel vlasnici kompanije Soomaa.com, koja sa 40 kanua prevozi turiste i organizuje ekskurzije.

Rukjel je radeći kao turistički vodič istražio park uzduž i popreko, ali je i dalje ushićen pred poplave i strepi od količine vode koja bi mogla da nadmaši rekord. Voda najčešće dostiže visinu od 3 metra, dok je nekim godinama viša i tad se na njoj mogu videti ždralovi, labudovi koji prave gnezda na jasikama, brezama i bukvama i rakuni koji su se nasukali na njih. Veći deo faune parka, risovi, vukovi i smeđi medvedi, odlaze iz tog kraja pre poplava.

Zašto svake godine dolazi do poplava?

Soomaa – što znači “zemlja močvara” – nalazi se u udubljenom bazenu na zapadnoj padini pobrđa Sakala, čije reke ne mogu da se izbore sa velikom količinom vode od otopljenog snega koja se sliva niz brda po završetku zime. Reke Navesti, Haliste, Raudna, Kopu, Toramaa i Lemjogi prolaze tada kroz Soomau, ali samo Navesti teče pravo u Baltičko more. Posledica ove pojave je stvaranje zone poplava Rijse, prirodnog bazena koji pokriva 175 kvadratnih kilometara i koji se smatra najvećom poplavnom ravnicom na severu Evrope.

Još jedan faktor koji je oblikovao Nacionalni park Soomaa jeste geologija. On je nekada bio morsko dno, pre 12.000 godina, tokom poslednjeg ledenog doba, kada je Baltičko more bilo Baltičko ledeno jezero, a zapad Estonije zamrnuta zemlja. Glečeri koji su se povukli sa ove teritorije ostavili su za sobom sedimentno blato i danas je Soomaa najveći netaknuti tresetni sistem u Evropi koji služi kao veliki prirodni sunđer.

Prema izveštajima koji sežu skoro 100 godina u prošlost, najveće poplave ovde zabeležene su tridesetih i pedesetih godina 20. veka. Novine su pisale 1931, u godini kad je voda dostigla rekordnu visinu od 5,53 metara, da su meštani pokazali nesalomivost duha, detaljno izveštavajući o farmerima koji su gradili splavove za stoku i nedeljama sakupljali hleb kako bi sprečili glad za vreme poplava. Otprilike u to vreme snalažljivi stanovnici počeli su da grade sopstvene privremene viseće mostove, dok su kanui postali jedini način za kretanje.

Pročitajte još

Neobična živa bića pronađena na neočekivanom mestu na planeti, naučnici u neverici

Upoznajte Vodabe – pleme u kojem muškarci plesom i šminkom osvajaju žene

Ljudi su zbog iskustva sa poplavama postali svesni da bi u svakom trenutku mogli da budu odsečeni od ostatka sveta i zarobljeni u sopstvenim kućama, baš kao što su danas milioni prisiljeni da se izoluju zbog koronavirusa.

I tada i sada peto godišnje doba doprinelo je razvoju duboke emotivne vezanosti za ovaj predeo. Oko 70 ljudi, šumara i farmera, danas živi na granicama nacionalnog parka i ume da se nosi sa godišnjim poplavama. Glavni putevi su tada poplavljeni, a polovina stanovnika zarobljena u svojim kućama i do četiri nedelje. Ipak, bez obzira na nepogodu koja ih svake godine uslovljava, razvili su ljubav prema prema petom godišnjem dobu i navikli da žive sa njim.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi