Pasoš za vakcine nije nikakva novina: Kako su ljudi reagovali na prvi takav zahtev od pre 120 godina

Neki pasoše za vakcine smatraju našom budućnošću i povratkom u normalu. Ipak, drugi smatraju da se radi o invazivnom i neefikasnom pristupu da se ljudi stimulišu kako bismo što pre izašli iz ove realnosti. Rasprave su brojne, ali, iako mislimo da su one počele od kada se u naše živote pojavila korona, one datiraju od pre više od 120 godina.

Prvi put kada se zahtevala potvrda o vakcinama, zdravstveni radnici vodili su borbu protiv pandemije kuge. 1890-ih vlada, tada britanske Indije, donela je niz mera u pokušaju da zaustavi širenje kuge, što je podrazumevalo i traženje od putnika da dokažu da su vakcinisani protiv bakterijske bolesti. Slične rasprave se vode i sada: šta predstavljaju potvde o vakcini i kako bi funkcionisale?

Sve je isto i posle 120 godina

Ljudi koji su živeli u Indiji tada su na vladine sertifikate o vakcinama gledali kao na invazivnu meru koja treba da ograniči putovanja i kontroliše kretanje građana. Zvaničnici su se borili da sprovedu zahtev. Današnji koncept „pasoša“ ne razlikuje se mnogo od onih od pre 120 godina: to je dokaz vakcinacije – bio on na papiru ili u digitalnom obliku – koji nekome omogućava pristup ili ulazak na mesta, u strane zemlje i druge lokacije.

“Neće ići glatko”

Pasoš je napravljen najviše zbog onih koji nemaju pravo na njega – nevakcinisani.

„Ekcelsior Pass“ je njujorška digitalna propusnica koju ljudi mogu da preuzmu da bi pokazali dokaz o vakcinaciji. Na primer, Njujork neće tražiti ili izdavati pasoše za vakcine, tako da je održivost pasoša i dalje na klimavim nogama. Uprkos tome, oni testiraju svoj digitalni pasoš o vakcinama, kroz pomenutu aplikaciju. U međuvremenu, republikanski guverneri Floride i Teksasa potpisali su naredbe o zabrani pasoša, pozivajući se na zaštitu privatnosti. Prema podacima Univerziteta „Johns Hopkins“, sve tri države imale su neke od najgorih parametara kada se radi o koronavirusu.

Ako je istorija bilo kakav pokazatelj, usvajanje pasoša za vakcine neće se dogoditi glatko ili odjednom. Bilo ih je teško primeniti tokom 1890-ih, a ako se više Amerikanaca i građana širom sveta odupre, isto bi moglo biti i 2021.

Naučnik koji je stvorio prvu efikasnu vakcinu protiv bakterijske bolesti koja izaziva kugu, dr Valdemar Hafkin, sarađivao je sa vladom Indije dok je bila pod britanskom vlašću i koja je bila zadužena da spreči širenje kuge u zemlji.

Ipak tenzije između vladinih zvaničnika i naroda već su tada bile velike, i dostigle su vrhunac 1897. godine, kada je usvojen Zakon o epidemiološkim bolestima. Zakon je dao zvaničnicima dozvolu da preduzmu mere javnog zdravlja koje su građani smatrali “vrlo invazivnim”. Zdravstveni službenici bi terali bolesnike od kuge iz svojih domova, često uz pomoć lokalne policije ili vojske, i spaljivali zgrade sa zaraženim pacovima, jer je poznato da glodari šire kugu. Građani su takođe morali da nose potvrde o vakcinaciji.

Mere koje su preduzeli britanski zvaničnici dovele su do građanskih nemira širom zemlje, štrajkovima i demonstracijama koje su često postajale nasilne. Kao rezultat toga, mnogi ljudi počeli su da napuštaju urbane centre i odlaze u manja mesta, u kojima je vlada bila minimalno prisutna. Problem je taj što su ti građani sa sobom odneli i kugu.

Pročitajte još:

Definisan izgled “kovid pasoša” na nivou Evropske unije: Sadržaće ime i prezime, naziv vakcine…

Sve što treba da znate o kovid pasošu: Kako ćemo putovati na leto, jedna grupa će imati problem

Zvaničnici u britanskoj Indiji bili su zabrinuti i zbog hinduističkih i muslimanskih hodočasničkih mesta, gde bi se hiljade ljudi moglo odjednom okupiti, rekao je Sanjoi Bhatačaria, profesor istorije sa Univerziteta u Jorku.

Najera je rekao da su hodočašća “samo deo podsticaja za potvrde o imunizaciji”.

– Bila je to samo jedna od mnogih stvari koje je vlada pokušala da učini kako bi zaustavila masovni odlazak zaraženih ljudi iz gradova. Nije da je traženje sertifikata zaustavilo putovanja – ogroman broj ljudi koji se kretao po Indiji pokazao je da su mere kontrole neefikasne, rekao je Najera.

– Iako su bile potrebne potvrde, izvršenja su bila labava ili gotovo nemoguća – rekao je on.

Jedna verzija pasoša već postoji

Postoji jedna verzija pasoša za vakcinu koja se primenjuje: „žuti karton“ ili dokaz o vakcinaciji protiv žute groznice koji neke zemlje zahtevaju od putnika da spreče širenje te bolesti. To je jedina bolest koja se posebno pominje u međunarodnim zdravstvenim propisima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), mada mnoge zemlje postavljaju sopstvene zahteve za vakcinaciju.

Sada bi slična situacija uskoro mogla da zaživi širom sveta.

Na zemljama zavisi kako da sprovedu smernice SZO, rekao je Najera. Ali u SAD-u bi odluke o pasošima za vakcinaciju pripale državama i lokalnim zvaničnicima. Bela kuća je prošle nedelje rekla da, iako Bajdenova administracija podržava postavljanje ovih standarda, SAD neće izdavati pasoše za vakcine, već da tu odluku prepuštaju pojedinačno državama. SAD su usvojile komadni pristup pandemiji kada je prvi put započela u martu 2020. godine, uverivši uglavnom države da izrade sopstvene smernice za nošenje maski, ograničavajući kapacitet zgrada i druge načine za ublažavanje rizika stanovnika od prenosa kovida 19.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi