Rokfeler bi danas bio bogatiji od najbogatijeg na svetu: Bio je prvi tajkun u naftnoj industriji, a njegovi potomci i dalje vladaju svetom

23.05.2024

09:12

0

Najmoćniji čovek svog doba umro je na današnji dan 1937.

Rokfeler bi danas bio bogatiji od najbogatijeg na svetu: Bio je prvi tajkun u naftnoj industriji, a njegovi potomci i dalje vladaju svetom
Copyright Wikimedia/Oscar White

Američki industrijalac Džon Dejvidson Rokfeler bio je jedan od najmoćnijih ljudi svog vremena zbog bogatstva koje je stekao, a koje je, kad se uporedi, skoro duplo veće nego bogatstvo najbogatijeg čoveka danas. On je osnivač porodice Rokfeler, koja se obogatila poslovima u naftnoj industriji.

Džon je rođen 8. jula 1839. godine u Ričfordu u Njujorku, kao drugo od šestoro dece Vilijama Averija Rokfelera i Elize. Njegov otac je prvobitno bio drvoseča, a onda trgovački putnik koji je sebe opisivao kao „botaničkog lekara” i prodavao je eliksire.

Njegova majka Eliza trudila se da održi stabilnost u domu, pošto je Vilijam često bio odsutan. Zato je mladi Rokfeler rano počeo da radi – uzgajao je ćurke, prodavao krompir i slatkiše, pa počeo da pozamljuje manje svote novca komšijama. Kad je bio dečak, porodica mu se preselila u Ovego, gde je pohađao Akademiju Ovego, a 1853. preselili su se u Strongvil, predgrađe Klivlenda, gde je završio Klivlendsku centralnu srednju školu, nakon čega je pohađao desetonedeljni poslovni kurs na Folsomskom trgovačkom koledžu, gde je studirao knjigovodstvo.

Rokfeler je gajio duboku ljubav prema muzici i sanjao je o tome kao mogućoj karijeri. Međutim, vrlo rano je pokazao dar za brojeve i računovodstvo i na kraju se pronašao u tom polju.

Poslovanje

U septembru 1855, šesnaestogodišnji Rokfeler je dobio prvi posao – počeo je da radi kao pomoćni knjigovođa za malu proviziju. Bio je posebno vešt u izračunavanju troškova prevoza, što mu je poslužilo i kasnije u karijeri, a puna plata za njegova prva tri meseca rada bila je 50 dolara (50 centi dnevno). Kao mladić, Rokfeler je navodno izjavio da su njegove dve velike ambicije da zaradi 100.000 dolara i da živi 100 godina.

Profimedia

Već sa 20 godina, 1859, upustio se u posao sa partnerom Morisom B. Klarkom i od tada je stalno napredovao, zarađujući svake godine sve više. Nakon veleprodaje prehrambenih proizvoda, partneri su 1863. godine izgradili rafineriju nafte u „Ter flatsu”, a zatim i u rastućoj Klivlendskoj industrijskoj zoni. Rafinerija je bila u direktnom vlasništvu „Andrews, Clark & Company”, koju su činili Klark i Rokfeler, hemičar Samjuel Endruz i dva brata M. B. Klarka. Trgovina naftom je tada bila u povojima. Kitovo ulje postalo je preskupo za široke slojeve i ljudima je trebalo jeftinije gorivo za rasvetu opšte namene.

Dok se njegov brat Frenk borio u građanskom ratu, Rokfeler je nastojao da proširi svoj posao. Davao je novac za potrebe Unije, kao i mnogi bogati severnjaci koji su hteli da izbegnu borbu. U februaru 1865. godine, u nečemu što je kasnije istoričar naftne industrije Danijel Jergin opisao kao „kritični” događaj, Rokfeler je otkupio udeo braće Klark za 72.500 dolara i tako osnovao firmu „Rokfeler & Endruz”. Kasnije je rekao: „To je bio dan koji je odredio moju karijeru.”

Bio je u dobrom položaju iskorišćavanja posleratnog prosperiteta i velikog širenja prema zapadu, podstaknutog rastom železničkih pruga i privrede zasnovane na nafti. Teško je pozajmljivao, zadržavao je svu dobit i brzo se prilagođavao promenama tržišta.

Godine 1866. njegov brat Vilijam Rokfeler izgradio je još jednu rafineriju u Klivlendu i doveo Džona u partnerstvo. Godine 1867. Henri M. Flagler postao je njihov partner, pa su zajedno osnovali firmu „Rokfeler, Endruz & Flagler”. Do 1868. godine Rokfeler je nastavio s praksom zaduživanja i reinvestiranja profita, kontrole troškova i korišćenja rafinerijskog otpada. Firma je imala u vlasništvu dve klivlendske rafinerije i marketinšku podružnicu u Njujorku. Bila je to najveća rafinerija nafte na svetu. Kompanija „Rokfeler, Endruz & Flagler” postala je 1870. „Standard Oil Company”. Rokfeler ju je vodio sve dok se nije zvanično penzionisao 1897.

Kako su kerozin i benzin dobijali na važnosti, Rokfelerovo bogatstvo je raslo. Postao je najbogatiji čovek na svetu i prvi Amerikanac čije bogatstvo vredi više od milijardu dolara. Često se smatra za najbogatijeg čoveka u istoriji, a prema današnjim merilima, njegovo bogatstvo se na vrhuncu neto vrednosti procenjuje na 409 milijardi dolara, što je skoro duplo u odnosu na 226,2 milijardi dolara, na koliko se procenjuje bogatstvo Bernara Arnoa, trenutno najbogatijeg čoveka na svetu.

Profimedia

Brojka od 409 milijardi dolara pretpostavlja je udeo od dva odsto američkog BDP (bruto domaćeg proizvoda) 2016. godine, čime nijedan drugi čovek na svetu i u istoriji ne bi mogao da se pohvali.

Deceniju otkad je „Standard Oil Company” pokrenuta, postigla je visoke profitne marže, a da bi osigurao prosperitet kompanije, Rokfeler je počeo da otkupljuje konkurenciju.

Mnogi preduzetnici prihvatili su ugovore koje je ovaj tajkun (kako ga nazivaju biografi) nudio, a kada je konkurencija odbijala da sarađuje, pribegavao je drugim metodama. Ponekad bi kupio sve barele nafte kako bi sabotirao manje biznise. Bliske veze sa železničkim kompanijama iskoristio je da ograniči broj vozova za otpremanje, a čak je uređivao i borbu cenama između sopstvenih kompanija, ne ostavljajući malim preduzetnicima drugi izbor nego da prodaju svoju kompaniju. To su bili samo neki od pljavih trikova kojima se služio kako bi imao monopol nad naftnom industrijom.

„Standard Oil Company” pretvorio se u prvi američki monopol, služeći kao pokazatelj drugim velikim biznisima koji su kaskali za njom. Rokfeler je čak ušao i u železničku industriju kada nije bio zadovoljan radom železnica.

Pružio je podršku kompaniji „South Improvement” kako bi smanjio sopstveni trošak transporta, a pomogao joj je i da izgradi monopol u železničkoj industriji u zamenu za rabate na veliko.

Profimedia

Posle nekog vremena konkurencija u naftnoj i železničkoj industriji počela je da uzvraća, pritiskajući vladu da ih ograniči. Tako je Vrhovni sud SAD 1911. presudio da „Standard Oil” mora biti uklonjen zbog kršenja saveznih antimonopolskih zakona. Podeljen je na 34 odvojena entiteta, uključujući kompanije koje su postale „Ekson mobil”, „Ševron korporacija” i druge – od kojih neke još uvek imaju najveće prihode na svetu. Pojedinačni delovi kompanije bili su vredniji od celine, pošto se udeo ovih udvostručio i utrostručio u ranim godinama i Rokfeler je postao prvi milijarder u zemlji sa bogatstvom vrednim skoro dva odsto nacionalne ekonomije.

Ogromno carstvo kompanije obuhvatalo je 20.000 domaćih bušotina, 4.000 milja cevovoda, 5.000 auto-cisterni i više od 100.000 zaposlenih. Njen udeo u svetskoj preradi nafte prešao je preko 90 odsto, ali je polako opao na oko 80 dsto tokom ostatka veka. Uprkos formiranju poverenja i njegovog doživljenog imuniteta od svih konkurenata, „Standard Oil” je 1880. godine dostigao svoj vrhunac moći nad svetskim naftnim tržištem. Rokfeler je konačno odustao od snova da kontroliše svu svetsku preradu nafte.

– Shvatili smo da bi javno mišljenje bilo protiv nas ako bismo zaista rafinirali svu naftu – priznao je Džon kasnije.

Strana konkurencija i nova nalazišta u inostranstvu potkopali su njegovu dominaciju. Početkom osamdesetih godina Rokfeler je stvorio jednu od svojih najvažnijih inovacija. Umesto da pokuša da direktno utiče na cenu sirove nafte, „Standard Oil” je vršio indirektnu kontrolu promenom troškova skladištenja nafte kako bi odgovarao tržišnim uslovima. Rokfeler je tada naredio izdavanje potvrda protiv nafte uskladištene u njenim cevovodima. Ovim sertifikatima trgovali su špekulanti, čime je stvoreno prvo tržište naftnih fjučersa, koje je od tada nadalje efektivno postavljalo tržišne cene. Nacionalna berza nafte otvorena je na Menhetnu krajem 1882. kako bi se olakšalo trgovanje naftnim fjučersima.

Kasne godine i naslednici koji vuku konce iz senke

Rokfeler se povukao iz posla sredinom devedesetih godina 19. veka. Inspirisan delimično tajkunom Endruom Karnegijem, koji je zaradio veliko bogatstvo u industriji čelika, pa postao filantrop i dao veći deo svog novca, Rokfeler je donirao više od pola milijarde dolara u razne edukacione, verske i naučne svrhe kroz Fondaciju "Rokfeler". Između ostalog, finansirao je osnivanje Univerziteta u Čikagu i Rokfelerovog instituta za medicinska istraživanja.

Rokfeler je privatno bio veoma religiozan, umeren i strastveni igrač golfa. Cilj iz mladosti da zaradi 100.000 dolara je ostvario, ali mu se san da doživi 100. nije ispunio – umro je 23. maja 1937. u svojoj kući u Ormond Biču na Floridi u 97. godini. Sahranjen je na groblju u Klivlendu.

Američki predsednik Teodor Ruzvelt upozorio je da Rokfelera zanima stvaranje nevidljive vlasti. Od tada su Rokfeleri pomagali izgradnju sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku i osnovali su konferenciju Bilderberg gde se najmoćniji ljudi sveta sastaju jednom godišnje.

Priča se da porodica Rokfeler danas nastavlja svoje tajno delovanje kroz upravljanje velikim naftnim kompanijama kao što su „Ekson Mobil“ i BP i bankama poput „Čejs Menhetn bank“.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike