Sa Marijom Terezijom umrla je i jedna dinastija: Na rođenju očevo razočarenje, u istoriji prva i poslednja

Marija Terezija, jedina žena vladar iz dinastije Habzburg i poslednja carica iz svoje dinastije, postala je kraljica Habzburške monarhije na današnji dan, 25. juna 1741. godine, pre tačno 280 godina. Vladala je kao nadvojvotkinja Austrije, kraljica Ugarske, Češke, Hrvatske, Galicije i Lodomerije, kao vojvotkinja Mantove, Milana, Parme, Pjaćence i Gvastale i kao vladarka Austrijske Holandije i brojnih grofovija, a tokom četiri decenije vladavine ostala je upamćena po reformama u oblasti obrazovanja, ekonomije i građanskih prava.

Očevo razočarenje

Rođena je 13. maja 1717. godine kao drugo, ali najstarije preživelo dete Karla VI, cara Svetog rimskog carstva i Elizabete Kristine od Braunšvajg-Volfenbitela, nedugo nakon što joj je stariji brat Leopold preminuo.

I car i stanovnici Beča razočarali su se što je rođeno žensko dete, jer su očekivali novog prestolonaslednika. Krštena je na dan rođenja, dobivši ime Marija Terezija Valpurga Amalija Kristina.

Tako je ona postala prva u liniji za presto, iako je njen otac sa bratom i ocem potpisao sporazum kojim je obećao da će prednost pri nasleđivanju, u slučaju da on nema muške potomke, imati ćerke Karlovog starijeg brata Jozefa.

Za razliku od svojih prethodnika, kao žensko dete nije imala uslove za bolje školovanje, pa nije baš mogla da se pohvali manirima niti umećem formalnog govora. Govorila je i pisala “bečkim nemačkim”, koji je naučila razgovarajući sa svojim sluškinjama.

Karlo VI se do kraja života nadao da će dobiti i sina, pa ćerku nije mnogo pripremao za buduću ulogu.

Sreća u “nesreći” je bilo što je Karlo VI četiri godine pre njenog rođenja doneo Pragmatičnu sankciju, kojom je i ženskim potomcima garantovano pravo da dođu na presto.

Teške godine na prestolu

Marija Terezija je na tron jedne od najvećih evropskih imperija 18. veka došla 20. oktobra 1740, sa 23 godine, kada su mnoge države koje su podržale odluku njenog oca o ženi na prestolu odlučile da odbiju poslušnost novoj vladarki. Među njima su bile Saksonija, Pruska, Bavarska i Francuska.

Austrija je u trenutku smrti njenog oca bila u veoma teškom stanju, državna blagajna bila je skoro prazna, a vojska desetkovana. U vojsci je bilo samo 80.000 vojnika, koji nisu bili plaćeni mesecima, ali su bez obzira na to ostali verni Tereziji.

O državničkim poslovima nije znala dovoljno jer je otac nije dovoljno pripremao za njih, ali je uskoro počela da stiče uticaj mudrim potezima koje je vukla.

Iako je njen otac bio car, ona nikad nije krunisana za caricu, nego je 25. juna 1741. dobila krunu kraljice. Vladar je bio njen suprug, Franc Stefan, utemeljitelj vladarske lozu Habzburg-Lotaringen, ali je u stvari ona sama vodila poslove vlade u Habzburškoj monarhiji. Pet godina kasnije, kada je njen muž postao car Svetog rimskog carstva, Marija Terezija – kao i svaka supruga cara – dobija titulu carice. Ona je prva i jedina žena u istoriji Habzburške monarhije koja postaje vladarka.

Požrtvovana majka i vešta manipulatorka

U roku od 20 godina carica je rodila 16 dece, ali je od njih 13 preživelo detinjstvo. Većinu dece rodila je dok je vodila brojne ratove, među kojima su Rat za austrijsko nasleđe i Sedmogodišnji rat. Bez obzira na sve obaveze koje je imala, bila je posvećena deci, njihovom odgajanju i vaspitavanju, a posebno se angažovala oko pronalaska njihovih budućih bračnih partnera.

Deca su joj dobro poslužila da obezbedi opstanak svoje države, a neki od njih postali su brakom vladari drugih zemalja, dok je Marija Terezija redovno održavala kontakt sa njima kako bi ostali pod njenim uticajem i radili ono što ona želi.

Najvažniji joj je bio brak ćerke Marije Antoanete, koju je udala za Luja XVI. Zbog toga ju je posebno pripremala za taj brak i sa njom je stalno bila u kontaku, kritikujući je što joj nikako nije polazilo za rukom da zatrudni.

Modernizacija države

Iako je bila konzervativnih shvatanja, sopstvena uverenja je stavila po strani i slušala je savete svojih ministara sprovodeći reforme koje su ojačale austrisjku vojnu i birokratsku efikasnost.

Osim toga, oporezovala je plemstvo, koje nikad ranije nije moralo da plaća porez, pa je državni prihod udvostručen između 1754. i 1764. godine, iako su njeni pokušaji da oporezuje kler i plemstvo bili samo delimično uspešni.

Novo telo, državni savet, osnovala je 1760. godine. Njega su činili državni kancelar, tri člana visokog plemstva i tri viteza, a služio je kao skup iskusnih ljudi čiji je zadatak bio da savetuju monarha, što je predstavljalo važan korak u odvajanju od autokratske vlasti, iako oni nisu imali nikakvu izvršnu ni zakonodavnu vlast.

Ulagala je u modernizaciju medicine, sprovodila reforme građanskih prava i obrazovanja, a 1775. uvela je obavezno školovanje za svu decu staru od šest do 12 godina.

Pročitajte još

Lukrecija Bordžija, ozloglašena žrtva sopstvene porodice: Istinita priča o “najvećoj trovačici u istoriji”

„Baka Evrope” i čukunbaka srpskog kralja: Uz kraljicu Viktoriju Britanija je procvetala, a ona je poslednjih 40 godina provela u patnji

Marija Terezija je umrla 29. novembra 1780. u 63. godini, u svom rodnom Beču, a sa njom je umrla i dinastija Habzburg. Malo je verovatno da se Marija Terezija ikada u potpunosti oporavila od boginja od kojih je bolovala 1767. godine, kao što su pisci iz 18. veka tvrdili. Patila je od kratkoće daha, hroničnog umora, kašlja, nekrofobije i nesanice, a kasnije je dobila i edem. Od smrti njenog muža pa do njene vlastite smrti pogoršavalo se i njeno mentalno zdravlje.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi