Lukrecija Bordžija, ozloglašena žrtva sopstvene porodice: Istinita priča o "najvećoj trovačici u istoriji"

Lukrecija Bordžija, vojvotkinja od Ferare, bila je lepa i obrazovana vanbračna ćerka Rodriga Bordžije, koji je bio poznat i kao papa Aleksandar VI, i članica jedne od najomraženijih porodica na svetu, kojoj su se pripisivali jezivi zločini. Rimom je tada kružila izreka “Ako ti je život mio, nikad ne idi na ručak kod Bordžija”.

Lukrecija je rođena 18. aprila 1480. godine u Rimu, a još kao devojčica odvojena je od majke po očevom naređenju i data na čuvanje njegovoj rođaci Adrijani Mila, koja je zaslužna za njeno obrazovanje. Lukrecija je od ranog detinjstva učila latinski, upoznala se sa poezijom, muzikom i slikanjem na porcelanu.

Prve prosce imala je već sa 11 godina, ali oni nisu odgovarali njenom ocu Rodrigu, pa ih je uklonio tražeći nekog podobnijeg za njegovu ćerku. Na kraju je idealnog mladoženju pronašao u Đovaniju Šforcu, vladaru Pezara, koji je bio udovac u godinama. Njihovom venčanju prisustvovalo je pola Rima. Ipak, kako je papi bilo teško da se odvoji od ćerke, rešio je da prekine ovaj brak. Pošto Sforca nije hteo da se pomiri sa time, njeni otac i brat rešili su da ga uklone, na šta ga je ona upozorila preko glasnika i tako mu spasila život.

Sa ciljem da nađu još bolju priliku za nju, svetu su objavili da je Sforca impotentan i da je njegova mlada žena i dalje devica. Papa je zatražio poništenje braka uz obrazloženje da se on ne konzumira. Sforca je tada rekao da je “upoznao svoju ženu bezbroj puta, ali da ju je papa odveo od njega ni zbog čega drugog nego kako bi sam spavao sa njom”. Sforca je nameravao da im se osveti zbog klevete, ali je zbog velike moći Bordžija na kraju bio prisiljen da potpiše priznanje da je impotentan i da napusti Rim. Lukrecija se nakon kratkotrajnog braka povukla u manastir kako bi dobila na reputaciji i pripremila se za novi brak.

Rimom su nedugo po njenom odlasku iz manastira počele da kruže priče da je trudna i da je njen ljubavnik Španac sa papskog dvora, Pedro Kalderon, poznat kao Peroto. Njen brat Čezare Bordžija bacio je tada Perota u zatvor, a nedugo zatim njegovo telo nađeno je u Tibru. Govorilo se čak da je Kalderon ubijen dok se očajnički držao za ogrtač pape Aleksandra VI, a zločin nije nikad rešen. Tada je počelo da se govori da je beba koju Lukrecija čeka plod incesta i da je otac zapravo njen brat Čezare. Ipak, poreklo ovog Lukrecijinog sina ostalo je do kraja njegovog života obavijeno misterijom.

Lukreciju su posle porođaja namenili Alfonsu, vojvodi od Bišeljea, vanbračnom sinu kralja Napulja. Venčanje je bilo raskošno, a par je dobio i dete. Sve je delovalo idealno dok Čezare nije ponovo počeo s političkim spletkama i zamerio se zetu. Alfonso je prvo pretučen na ulici, pa je sa razbijenom glavom i ranama po telu donesen polumrtav u papinu palatu, gde su mu pomoć pružili vatikanski gardisti. Lukrecija je preuzela brigu o ranjeniku i osigurala se da ga čuva 16 dobro naoružanih vojnika. Ipak, to nije bilo dovoljno – Čezarovi ljudi su iskoristili prvu povoljnu priliku i ubili su Alfonsa. Lukrecija je bila skrhana bolom, zbog čega se povukla u zamak Nepi.

Nakon toga udala se i treći put, za Alfonsa, sina vojvode od Ferare. Građanima je i dalje bila jedna od omiljenih tema za ogovaranje, a ovog puta mnogi su je povezivali sa pesnikom Pjetrom Bembom, za čije se pesme pričalo da su inspirisane intimnim trenucima koje je provodio sa njom. I njeno prijateljstvo sa pesnikom Erkolom Stroncijem bilo je opasno, pa je izbio skandal kada je njegov leš na kom su se videli tragovi nasilja, umotan u ogrtač, nađen na ulici. Mnogi su verovali da je lično Lukrecija organizovala ubistvo jer je poludela od ljubomore kad je čula da pesnik planira da se oženi.

Uprkog glasinama, ne postoje dokazi da je Lukrecija ikoga otrovala. Posle jednog preranog porođaja, dobila je groznicu i umrla je 24. juna 1519, u 39. godini.

Ozloglašena porodica

Mnogo se pričalo o Lukrecijinoj incestuoznoj vezi sa bratom Čezareom, a govorilo se i da imala odnose sa rođenim ocem, papom Aleksandrom VI.

Bordžije su bile nadaleko poznate po surovosti i borbi za moć, dok za Lukreciju jedan deo istoričara pretpostavlja da je moguće da je na lošem glasu ostala kroz vekove samo zato što je rođena u ovoj porodici, a da je zapravo bila samo instrument u rukama brata i oca.

Bordžije su naročito bili poznati po otrovu koji su stavljali u hranu onima koje su želeli da uklone.

Otac porodice, Rodrigo Bordžija, bio je poreklom Španac i dugo je služio kao kardinal. Kad je 1492. umro papa Inoćentije, Rodrigo je odlučio da ništa ne prepusti slučaju. Poslao je mazge natovarene srebrom da podmiti kardinale čiji su mu glasovi trebali da ispuni svoju ambiciju i postane papa Aleksandar VI.

U doba renesanse kardinali su živeli raskošno – išli su u lov, kockali se i nisu se pridržavali ni zaveta o skromnosti i čestitosti, pa je tako Rodrigo Bordžija imao veliki broj dece sa različitim ženama kada je postao papa.

Svoju porodicu tada je preselio u Vatikan. Tamo se preselila i njegova ljubavnica Đulija Farneze, stara samo 14 godina, kao i četvoro dece koju je najviše voleo: Čezar, Huan, Lukrecija i Hofre.

Pročitajte još

Srčana heroina koja je dala život za otadžbinu: Jovanka Orleanka je skončala na lomači, a njeni podvizi i danas inspirišu generacije

Najuticajnije žene kroz istoriju, među njima jedna Srpkinja

Bordžije su bile sklone orgijama i deljenju partnera – i Čezare i njegov brat Huan imali su aferu sa Sančijom od Aragona, ženom njihovog brata Hofrea. Kad je Huan izboden i bačen u Tibar, Čezare je ponovo bio glavni osumnjičeni.

Čezare je bio okrutan i krvožedan. Njegov pojam zabavnog popodneva je bio da stoji na balkonu sa Lukrecijom iznad zatvorskog dvorišta i gađa zatvorenike samostrelom. Bio je brutalan i prema svojim neprijateljima – kad se jedan satirista našalio na njegov račun, on mu je odsekao jezik i zakovao ga za njegovu otkinutu ruku.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi