Kako izgleda život ljudi u blizini vulkana? Na Islandu su u konstantnom strahu, ali erupcije imaju i dobrih strana

Posle 800 godina, vulkanska aktivnost se vratila u Rejkjanes na Islandu i mogla bi da potraje stotinama godina.

Pisac Andri Snaer Magnason ispričao je kako se on kao građanin Islanda oseća zbog vulkana, koji su tamo stalna pretnja.

- U Rejkjaviku se osećamo bezbedno - većina ljudi oseća više strahopoštovanje nego strah, ali nova vulkanska faza je počela u našem dvorištu. Vulkanski sistem poluostrva Rejkjanes se ponovo budi, posle skoro 800 godina sna. Poslednja faza je trajala oko 400 godina, od 800. do 1200. - napisao je on za BBC.

Senzacija za lokalno stanovništvo

Nova faza počela je 2021. Posle serije od 40.000 zemljotresa, mali vulkan se probudio u Fagridaluru, maloj udaljenoj dolini u blizini grada Grindavik, što je Magnason morao da vidi sa prijateljem.

- Bilo je mračno i maglovito. Krenuli smo ka najsjajnijem delu pejzaža i posle otprilike jednog sata videli smo čudan sjaj u magli. Naše oči nisu bile sigurne šta vide – svetlost je izgledala kao sjaj iz malog grada. Ali kako smo se približavali, videli smo narandžaste reke rastopljene stene i onda se konačno pojavila jasna slika: tok lave koji polako prekriva vegetaciju u dnu doline - kazao je on.

- Lepota je zavodila, pa smo prišli sasvim blizu, dok nam toplota nije opekla lica. Da bih ispunio san iz detinjstva, uzeo sam svoj štap za planinarenje i bocnuo crvenu lavu koja teče. Hteo sam da saznam odgovor na pitanje koje imam od detinjstva: da li bih potonuo ako bih ušao u lavu? - dodao je.

Ubrzo zatim počelo je da dolazi više ljudi, na hiljade njih, kako bi uživo videli vulkan, a neki od prisutnih su čak imali i piknik u blizini, s pogledom na vulkan, otkrio je on.

- Pojedina deca su čak došla sa štapićima da peku maršmeloue. Do tada je tiho kretanje lave prestalo da se čuje zbog zujanja dronova, aviona i helikoptera, kao i ćaskanja i pevanja posetilaca - piše on.

Na Islandu je istorija isprepletena i oblikovana vulkanskom aktivnošću, ali je retko kad moguće doći do vulkana na relativno bezbedan način. Fagradalsfjal je bio skoro savršen za posetioce. Ponovo je eruptirao 2022. i u leto 2023.

Do tada je mesto erupcije imalo naplatni parking, staze i znakove koji pokazuju put, čak i kamion sa hranom na početku staze. Lokalni tim za potragu i spasavanje bio je izuzetno velikodušan, angažujući dobrovoljce koji su radili na tome da svi budu bezbedni.

Island nekad i sad

Magnason se osvrnuo i na vreme pre interneta, kada za Island nije čulo mnogo ljudi.

- Kada sam bio tinejdžer malo ljudi je znalo za Island. Pričamo ljudima razne gluposti o svojim životima odgovarajući na njihova glupa pitanja. Rekao sam im da smo moderni, da imamo svetla na vikinškim šlemovima, da živimo u igluima na pet spratova i da smo poslednja civilizacija na svetu koja i dalje ima sezonu parenja jer naša deca moraju da se rode u oktobru da bi preživela zimu. Vulkan Fagradalsfjal savršeno bi se uklopio u tu vrstu pripovedanja: „Kada nam je hladno zimi, pešačimo do vulkana da se zagrejemo i pečemo maršmeloue sa porodicom“ - napisao je on.

Ovo poslednje zapravo je postalo istina. Geolozi, seizmolozi i vulkanolozi postali su poznata imena. Prosečan čovek, kako kaže, može da navede svojih pet omiljenih stručnjaka, a geološka terminologija postala je deo svakodnevnog rečnika na Islandu.

Arheolozi na Islandu koriste slojeve pepela da identifikuju starost svojih nalaza. Vrlo malo je pronađeno ispod „sloja naseljenika“ – sloja pepela iz 877. godine, kada su prvi doseljenici iz Norveške i sa britanskih ostrva došli na Island.

- Poslednji put je Rejkjanes sistem bio aktivan u vreme kada je naš parlament, Alting, odlučio da postanemo hrišćani 1000. godine. Kada je eruptirao vulkan, vernici u nordijske bogove su rekli: Pogledajte! Sad su bogovi ljuti! Ali onda je poglavica hrišćanske strane istakao: Šta je razbesnelo bogove kada je potekla lava na kojoj sada stojimo? - piše on, i tvrdi da je ideja da svojim postupcima mogu da „razljute bogove“ i dalje ugrađena u psihu Islanđana.

Poslednje tri erupcije privukle su Instagram influensere sa dronovima, koji su zabavili internet, a ekonomisti su merili korist vulkanske aktivnosti za ekonomski rast, publicitet, brendiranje i povećanja turizma, ne uzevši u obzir opasnosti koje sa sobom nosi užarena lava.

Život se nastavlja normalnim tokom u Rejkjaviku i u ostatku zemlje. Za razliku od erupcije Ejafjalajokula 2010. godine, letovi se ne odlažu, iako je aerodrom prilično blizu, jer je ovaj vulkan takav da ispunjava nebo pepelom.

Profimedia

Međutim, nije svima život nepromenjen, jer će meštani Grindavika morati da nastave da žive u neizvesnosti, ne znajući kad će tačno moći da se vrate svojim domovima i da li će oni biti u istom stanju u kom su ih ostavili.

Ako lava ovog puta ne dođe do grada, vulkan bi mogao da se ponovo probuditi sledeće godine, a možda i da bude neprekidno aktivan tokom narednih 200 godina, pa se Islanđani pitaju da li bi drugi regioni mogli biti pogođeni, naročito glavni grad Rejkjavik, čiji je veliki deo izgrađen na vulkanskom sistemu Rejkjanes.

- Vulkani su uglavnom pretnja infrastrukturi, a ne životima. Ovo što se sada dešava nije turistička erupcija, jer je mnogo veća i snažnija od prethodne. Ali lepota je još zavodljivija, a nama koji je posmatramo iz daljine izaziva oduševljenje, strahopoštovanje i čuđenje. To je podsetnik na to koliko smo srećni što živimo na Zemljinoj tankoj kori, negde između toplote Sunca i vrele vatre ispod zemlje - zaključio je Magnason.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi