Već postoji nekoliko žarišta: Glavni uzrok budućih ratova u svetu biće resurs koji je danas svima dostupan

Veliki broj brana koje se grade i eksploatacija vode koju sprovode nacije na velikim rekama ostavljaju građane zemalja koje se nalaze nizvodno sve žednijim, zbog čega rizik od sukoba raste.

Čak četvrtina svetske populacije trenutno se suočava sa ozbiljnom nestašicom vode najmanje mesec dana godišnje, što mnoge građane navodi da potraže sigurniji život u drugim zemljama.

Pročitajte još

Pakleni scenariji samouništenja: Kako bi izgledali različiti nivoi globalnog zagrevanja?

– Ako nemaju vodu, ljudi će početi da se sele – kaže Kiti van der Hejdžden, šefica međunarodne saradnje u holandskom Ministarstvu spoljnih poslova i stručnjak u oblasti hidropolitike.

Četrdeset odsto svetske populacije pogođeno je nestašicom vode, a prema predviđanjima Ujedinjenih nacija i Svetske banke, suša bi mogla dovesti 700 miliona ljudi u opasnost od raseljavanja do 2030.

– Ako nema vode, političari će probati da dođu do nje i možda će početi i da se bore zbog nje – istakla je ona.

Tokom 20. veka globalna potrošnja vode rasla je više nego dvostruko brže u odnosu na rast broja stanovnika. Danas ovaj problem prisiljava mnoge gradove – od Rima, preko Kejptauna i Čenaja, do Lime – da određuju koju količinu vode će dobiti jedan stanovnik. Krize zbog nedostatka vode su među prvih pet na listi globalnih rizika Svetskog ekonomskog foruma skoro svake godine od 2012. Ozbiljne suše uticale su 2017. godine na stvaranje najgore humanitarne krize od Drugog svetskog rata, kada je 20 miliona ljudi širom Afrike i Srednjeg istoka bilo primorano da napusti svoje domove zbog nestašice hrane i sukoba koji su izbili.

Piter Glejk, direktor Pacifičkog instituta sa sedištem u Ouklandu, proveo je poslednje tri decenije proučavajući vezu između nestašice vode, okršaja i migracija i veruje da je broj sukoba zbog vode u porastu.

– Uz vrlo retke izuzetke, niko ne umire doslovno od žeđi. Ali sve više ljudi umire od zagađene vode ili sukoba zbog pristupa vodi – objašnjava on.

Glejk i njegov tim stoje iza “Hronologije sukoba zbog vode”, dnevnika u kojem je zabeleženo 925 sukoba, velikih i malih, od vremena vavilonskog kralja Hamurabija do danas. Ovaj dnevnik ukazuje na to da navedeni sukobi zbog vode variraju od velikih ratova do sporova između suseda i otkriva složenost odnosa između sukoba i nestašice vode.

– Kategorizovali smo konflikte zbog vode u tri grupe. U grupu onih sukoba čiji je “okidač” sama voda, gde je nasilje povezano sa sporovima oko pristupa vodi i kontrolom nad njom, u grupu sukoba u kojima se voda koristi kao “oružje”, uključujući i upotrebu brana za uskraćivanje vode ili poplavljivanje zajednica koje žive nizvodno, i u grupu sukoba u kojima je voda “meta”, gde se ljudi bore za vodne resurse ili postrojenja za prečišćavanje i cevovode – istakao je on.

Prema zapisima u dnevniku, jasno se vidi da je većina sukoba vezana za poljoprivredu, što nije iznenađujuće, jer se na poljoprivredu utroši 70 odsto slatke vode. Na primer, u polusušnom regionu Sahel u Africi redovno dolazi do sukoba stočara i poljoprivrednika zbog oskudnih zaliha vode koja je potrebna njihovim životinjama i usevima.

Kako potražnja za vodom raste, tako raste i razmera potencijalnih sukoba.

– Najnovije istraživanje o ovoj temi zaista pokazuje da se nasilje povezano sa vodom s vremenom povećava. Povećanje broja stanovnika i ekonomski razvoj podstiču povećanje potražnje za vodom širom sveta. U isto vreme, klimatske promene smanjuju količinu vode i/ili čine padavine sve nestabilnijim na mnogim mestima – kaže Čarls Island, globalni direktor za vodu na Svetskom institutu za resurse.

Nigde efekat kombinacije problema zbog nestašice vode i klimatskih promena nije očigledniji nego u slivu Tigra i Eufrata, što izaziva nesuglasice između Turske, Sirije, Iraka i zapadnog Irana. Prema satelitskim snimcima, region gubi podzemne vode brže nego bilo koji drugi deo sveta, a dok neke zemlje očajnički pokušavaju da osiguraju svoje zalihe vode, njihove akcije utiču na njihove susede.

Tokom juna 2019, dok su irački gradovi bili na udaru toplotnog talasa od 50 stepeni celzijusa, Turska je saopštila da će početi da puni svoju branu Ilisu na početku Tigra. To je poslednji korak u dugogodišnjem projektu Turske, koja je izgradila 22 brane i elektrane duž Tigra i Eufrata, koji, prema izveštaju Francuske međunarodne kancelarije za vode, značajno utiče na protok vode do Sirije, Iraka i Irana.

Kako je vodostaj iza kilometar i po široke brane Ilisu rastao, protok iz reke u Irak se prepolovio. Hiljadama kilometara dalje, u Basri, kvalitet vode počeo je da se pogoršava. U avgustu je nekoliko stotina ljudi završilo u bolnici zbog osipa, bolova u stomaku, povraćanja, dijareje, pa čak i kolere, navodi Hjuman rajts voč.

Razvijen je i Globalni alat za rano upozoravanje, koji koristi mašinsko učenje za predviđanje sukoba pre nego što se oni dogode. On kombinuje podatke o padavinama, propadanju useva, gustini naseljenosti, bogatstvu, poljoprivrednoj proizvodnji, nivou korupcije, sušama i poplavama, kao i mnoge druge izvore podataka koji su korisni za oblikovanje upozorenja o sukobima. On trenutno upozorava na oko 2.000 potencijalnih žarišta sukoba, sa stopom tačnosti od 86 odsto.

Severne ravnice Indije, na primer, jedno su od najplodnijih poljoprivrednih područja na svetu, a danas se seljaci koji žive tamo redovno sukobljavaju zbog nestašice vode. Prema dostupnim podacima, rast broja stanovnika i obilnost navodnjavanja premašili su raspoložive zalihe podzemnih voda. Nekoliko ključnih reka koje napajaju ovo područje, Ind, Gang i Satledž, ulaze u Indiju preko granice sa Tibetom i od vitalnog su značaja za snabdevanje vodom u Indiji i Pakistanu. Nedavno je došlo do nekoliko graničnih okršaja između Indije i Kine, koja polaže pravo na uzvodna područja. U nasilnom sukobu u maju prošle godine u dolini Galvan, kroz koju protiče pritoka Inda, poginulo je 20 indijskih vojnika. Manje od mesec dana kasnije pojavili su se izveštaji da Kina gradi “strukture” koje bi mogle da pregrade reku i tako ograniče njen protok u Indiji.

Podaci koje je prikupio Globalni alat za rano upozoravanje ukazuju i na neobične trendove. Čini se da je broj doseljenika u nekim od područja koja imaju problem sa nestašicom vode zapravo porastao. Na primer, suše u Omanu ozbiljnije su nego u Iraku, ali je on godišnje primao stotine hiljada migranata pre pandemije.

Da li se nešto može uraditi da se konflikti zbog vode spreče u budućnosti?

Nažalost, ne postoji univerzalno rešenje za nestašicu vode. U mnogim zemljama jednostavno smanjenje gubitaka i curenja moglo bi da napravi veliku razliku – Irak gubi čak dve trećine prečišćene vode zbog oštećene infrastrukture. Predlažu se i borba protiv korupcije i smanjenje prekomerne apstrakcije u poljoprivredi, kao i druge ključne politike koje bi mogle da pomognu. Island čak predlaže povećanje cene vode koje bi se odrazilo na troškove vezane za snabdevanje njom – u mnogim delovima sveta ljudi su navikli da je voda jeftin i bogat resurs, a ne nešto što se ceni.

Mnogo toga se može učiniti i desalinizacijom morske vode. Saudijska Arabija ovim procesom trenutno zadovoljava 50 odsto svojih potreba za vodom. „Siva“ ili otpadna voda recikliranjem takođe može postati jeftina alternativa koja se lako primenjuje, što može pomoći poljoprivrednim zajednicama koje su pogođene sušom. Prema jednoj od procena korisnosti globalne desalinizacije i prečišćavanja otpadnih voda, broj ljudi koji imaju problem sa vodom mogao bi se smanjiti sa 40 na 14 odsto.

Širom sveta postoji mnogo primera gde su tenzije ipak visoke: sukob oko Aralskog mora, koji obuhvata Kazahstan, Uzbekistan, Turkmenistan, Tadžikistan i Kirgistan, sukob oko reke Jordan između levantinskih država, spor oko reke Mekong između Kine i njenih suseda u jugoistočnoj Aziji. Nijedan se još nije pretvorio u sukob u pravom smislu te reči, ali jedan od problema pokazuje znake da bi to mogao da postane.

Egipat, Sudan i Etiopija zavise od Plavog Nila i njihovi političari dugo su razmenjivali teške reči zbog velike etiopske brane, projekta GERD, na čiju izgradnju je potrošeno pet milijardi dolara.

Kada je u maju ove godine etiopska vlada najavila planove za nastavak radova, Egipat i Sudan su održali zajedničku ratnu vežbu pod nazivom “Čuvari Nila”. Ovaj spor možda ima najveću šansu da preraste u sukob zbog vode od svih sličnih sporova u današnje vreme, a osim njega, postoji još nekoliko žarišta u svetu. Pakistanski zvaničnici, na primer, prethodno su indijsku strategiju korišćenja vode nazivali “ratovanjem pete generacije”, dok je predsednik Uzbekistana Islam Karimov upozorio da bi regionalni sporovi oko vode mogli da dovedu do rata.

– Neću imenovati određene zemlje, ali sve ovo bi moglo da se pogorša do te mere da ne bi samo došlo do ozbiljnog sukoba već i do ratova – izjavio je on.

Unutrašnji sukobi

Nekoliko manjih država pokušava da nađe način da bolje koristi vodu. Peru zahteva od vodovodnih preduzeća da reinvestiraju deo svog profita u istraživanje i integraciju zelene infrastrukture u upravljanje vodom koja se dobija od kiše, dok Vijetnam suzbija industrijsko zagađenje širom svog dela delte Mekonga i organizuje vodenu infrastrukturu tako da osigura pravedniju raspodelu između urbanih i ruralnih područja.

Kako klimatske promene i sve veći broj stanovnika planete nastavljaju da komplikuju problem suša širom sveta, takva rešenja postaće sve neophodnija za zaustavljanje sukoba i migracija. Prošlog decembra manje od 11 odsto domaćinstava u Basri imalo je pristup čistoj pijaćoj vodi. Injekcija od 6,4 miliona dolara iz Holandije, koju je omogućio Unicef krajem 2020, sada pomaže u obnavljanju dotrajale vodovodne infrastrukture grada, ali su prekidi struje ranije ovog leta zatvorili mnoge gradske pumpe za vodu usred visokih temperatura.

Pročitajte još

Pet zemalja kojima prete klimatski ratovi: Kako rast temperature i sve veći broj oluja utiču na sukobe

Građani Basre i dalje imaju mnogo problema zbog vode, a narod izlazi na ulice da se buni zbog loših uslova života. Nemiri su konstantna pojava u poslednjih nekoliko meseci, i dok se situacija sa vodom ne poboljša, demonstracije sigurno neće stati.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi