Pakleni scenariji samouništenja: Kako bi izgledali različiti nivoi globalnog zagrevanja?

Pariski klimatski sporazum, koji je postignut na samitu Ujedinjenih nacija 2015, obavezao je 194 zemlje potpisnice (i Evropsku uniju) da pokušaju da održe rast temperature planete znatno ispod dva stepena celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, a ukoliko je moguće, i ispod 1,5 stepeni celzijusa.

Svet je već opasno blizu tog cilja. U poslednjih nekoliko godina prosečna globalna temperatura bila je najmanje za stepen viša od one koja je zabeležena krajem 19. veka. Prošle, 2020. godine dostigla je 1,2 stepena. Svetska meteorološka organizacija, agencija Ujedinjenih nacija, predviđa da je verovatnoća da će svet nadmašiti povećanje temperature od 1,5 stepeni do 2024. godine bar za 20 odsto veća nego ranije.

Pročitajte još

“Gori Evropa”: Na Siciliji danas izmerena najviša temperatura u Evropi ikada

Do povećanja temperature došlo je 1975. godine, otkad se ona iz decenije u deceniju povećavala za 0,15 do 0,2 stepena. Akumulacija gasova staklene bašte u atmosferi čini dalje zagrevanje neizbežnim, ali koliku razliku može da napravi desetina ili polovina jednog stepena?

Povećanje od 1,5 stepeni celzijusa

Vremenski uslovi u svetu sve su nestabilniji – oluje su jače i nepredvidljivije, a ekstremniji obrasci padavina dovode do poplava, na jednim mestima, i suša, na drugim. Ako globalno povećanje temperature dođe do 1,5 stepeni, situacija sa klimom će biti još gora.

Verovatnoća pojave toplotnih talasa, koji se definišu kao znatno više višednevne temperature u odnosu na uobičajene temperature u to doba godine, porasla bi na godišnjem nivou sa pet na 28 odsto.

Nivo mora porastao bi od 40 do 80 centimetara, što bi bila posledica topljenja glečera i raspada arktičkog leda usled povećane zapramine toplijih okeana. To je dovoljno da se potope niske ostrvske države kao što su Maldivi.

Razorni požari, kakvi su pre godinu i po pogodili Australiju, a ove godine Ameriku, Tursku i Grčku, postali bi sve učestaliji.

Ne bi svi delovi sveta bili pogođeni na isti način. Temperatura bi najbrže rasla na polovima i visokim geografskim širanama. Živa bi trebalo da se penje sporije u tropskim predelima, koji su najpodložniji ozbiljnim promenama u količini padavina.

Čak i ovi globalni trendovi imaju izuzetke – na porast temperature utiču i mnogi drugi faktori, kao što je zemljište, a “žarišta” postoje na brojnim lokacijama. Delovi Južne Afrike, na primer, zagrejali su se brže od severa Australije, uprkos tome što su na sličnim geografskim širinama, dok Antarktik ostaje tvrdoglavo hladan u odnosu na Arktik.

Za mnoge ljude ove promene su postale deo svakodnevnog života. Više od petine svetske populacije živi u oblastima u kojima se temeperatura u najtoplijim periodima godine podigla za 1,5 stepeni. Otprilike u jednoj desetini planete između 2014. i 2018. zabeležene su temperature za dva stepena više od onih iz predindustrijskog perioda, između ostalog na Arktiku, Bliskom istoku, u Evropi i na severu Azije.

Povećanje od dva stepena celzijusa

Prema navodima Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), tela koje su Ujedinjene nacije zadužile da shvati nauku o globalnom zagrevanju, postoji velika razlika između uticaja zagrevanja od 1,5 i onog od dva stepena celzijusa.

Nivo mora mogao bi da se poveća za dodatnih 10 centimetara do 2100. godine. Viši nivo mora predstavlja još veću pretnju malim ostrvskim državama, kao i niskim priobalnim i deltastim područjima poput Bangladeša i zemalja oko Nila.

Periodi ekstremnih vrućina takođe će postati učestaliji. Gradovi poput Karačija u Pakistanu ili Kolkate u Indiji mogli bi se suočiti sa godišnjim toplotnim talasima sličnim onima iz 2015. godine, koji su ubili hiljade ljudi.

Stotine miliona ljudi suočiće se sa siromaštvom zbog velikih poljoprivrednih gubitaka i nedostatka hrane, a mnogi će biti prisiljeni da migriraju, zajedno sa onima koji su raseljeni, zbog rasta nivoa mora i borbe za oskudne resurse kao što su hrana i voda, kaže IPCC.

Svetska ekonomija biće na ozbiljnom udaru: rast od dva stepena celzijusa mogao bi da smanji globalni BDP po osobi za 13 odsto do 2100. godine, prema dokumentu koji su objavili istraživači sa Univerziteta u Oksfordu 2017. godine. Porast od 1,5 stepeni smanjio bi BDP za osam odsto.

Ne bi samo ljudi patili. S porastom temperature za dva stepena, 18 odsto insekata izgubiće više od polovine svojih staništa, kao i 16 odsto biljaka i osam odsto kičmenjaka. Skoro svi korali bi nestali, dok bi ih s porastom od 1,5 stepeni preživelo 10-30 odsto. Ovakav uticaj na globalni biodiverzitet imao bi ozbiljan uticaj na ljude. Insekti oprašuju useve, biljke upijaju ugljen-dioksid iz atmosfere, a koralni grebeni su uzgajališta velikog broja riba koje ljudima služe za ishranu.

Povećanje više od dva stepena celzijusa

Veza između rasta prosečne temperature i štete koja nastaje kao posledica toga nije linearna. Tri stepena viša temperatura ne bi značila duplo gore posledice nego u slučaju porasta od 1,5 stepeni. Što temperatura više raste, svet sve više rizikuje da prođe kroz prekretnice koje će pokrenuti promene kojima će se iz temelja izmeniti ponašanje planete (iako naučnici nisu sigurni kada bi to moglo da se dogodi).

Jedna nagla promena dovela bi do raspada globalnog sistema cirkulacije okeana, koji pomaže da se toplota širom sveta distribuira (na primer kroz golfsku struju) i određuje regionalne vremenske obrasce.

Prašume bi se pretvorile u savane, čime bi došlo do kolapsa ili promene u okviru monsunskih obrazaca, arktički i antarktički ledeni pokrivači bi nestali, a iz večitog leda bi se oslobodile ogromne količine metana.

Svaki od ovih scenarija mogao bi da se odigra na načine koje je skoro nemoguće predvideti. Posledice bi mogle da se kreću od širenja pustinja i smanjenja količine obradivog zemljišta, preko drastičnih promena vremenskih obrazaca, do daljeg porasta temperature. A nijedan od ovih scenarija nije dobar.

Sprečiti, jer se ne može lečiti

Svrha cilja da se stabilizuje porast temperature od 1,5 stepeni jeste izbegavanje najgorih posledica. Uprkos obavezama koje su na sebe preuzele potpisivanjem Pariskog klimatskog sporazuma i planovima različitih zemalja za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte na nulu, svet je i dalje na putu da nadmaši nivo od dva stepena zagrevanja.

Pročitajte još

Iz Afrike stiže vreli talas: U Tunisu izmereno rekordnih 49 stepeni, a strašna vrućina tek stiže u Evropu

Čak i ako države ispune svoja obećanja, naučnici koji se bave klimatskim promenama smatraju da će temperature do kraja veka porasti od 2,3 do 2,4 stepena celzijusa u odnosu na predindustrijski period. Čak i mala razlika u stepenima imaće veliki uticaj na to koliki deo Zemlje će ostati pogodan za život.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi